Самиғов Нигматджон Абдурахимович Хасанова Мухаббат Қодировна Зокиров Жамолиддин Сайфутдинович



Download 3,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet167/198
Sana15.04.2022
Hajmi3,4 Mb.
#554535
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   198
Bog'liq
oquv-uslubij mazhmua 2 qism 2

Такрорлаш саволлари
: Ёғочнинг тузилиши; ѐғочнинг турлари ва улардан 
олинадиган материаллар. Ёғочнинг асосий хоссалари. Ёғочни ѐнишдан ва чиришдан 
саклаш усуллари. 
Адабиѐтлар 
1.Буглай Б.М., Гончаров Н.А. Технология Изделий из древесинў.-М. Стройиздат,
1985. 
2.Деревяннўе конструкции и детали/под ред. В.М. Хрулева-М.: Стройиздат, 1983. 
 
10 Мавзу. ОРГАНИК БОҒЛОВЧИ МАТЕРИАЛЛАP.
Таянч иборалари
-битум, қатрон, пек, эмульсия, мастика, асфальт қоришмаси, 
асфальт бетони, тўшама буюмлар, рубероид. 
Умумий тушунча. 
Битумларга қуйидагилар киради: 
-Табиий битумлар-юқори малекулали углеводлар ва уларнинг металмас моддалар 
(S,N,O) билан бирикмаси бўлиб, суюқ ѐки қаттиқ бўлиши мумкин. Табиий битумлар 
чўкинди тоғ жинсларига шимилган бўлиб, нефть конларига яқин жойда бўлади ва 
табиатда нефтдан пайдо бўлагандир. 
-Асфальт жинслар-ғовак тоғ жинслари (охактош, доломит, тупроқ, қум, қумтош) га 
битум шимилган бўлади. 
Улардан битумни ажратиб олиш, уларни майдалаб асфальт сифатида ишлатиш 
мумкин. 
-Нефть битумлари-нефтни қайта ишлашдан олинади. 


174 
Ишлаб чиқариш усулари: 
а) қолдиқ-нефтни қайта ишлаб, яъни нефтдан бензин,керосин ва мой ажралиб олиш 
жарѐнида ҳосил бўлади. 
б) оксидланган-гудронга босим остида ҳаво юбориб олинади. 
в) крекинг-нефтдан бензин ажратиб олиш жараѐнида, юқори температурада 
парчаланиши ҳисобига ҳосил бўлади. 
-гудрон-мойи олинган мазут қолдиғи, битум олишда асосий хом ашѐ ҳисобланади. 
(йўл қурилишида ишлатиш мумкин). 
БИТУМ БОҒЛОВЧИ МАТЕРИАЛЛАРИ 
Битумнинг таркиби ва тузилиши 
Битумнинг таркиби куйидагичадир, % да: 
Углерод-70-80, водород-10-15, олтингугурт-2-9, кислород-1-5, озот-0-2. 
Булар битумда углеводород ва унинг S,O,N билан бирикмаси кўринишида бўлади. 
Битумни химик таркиби ўта мураккаб бўлиб, С9Н20 дан С30Н62 гача бўлиши мумкин. 
Битумни ташкил қилувчи бирикмаларни 3 га бўлиш мумкин: қаттиқ қисм, смола ва 
мой. 
-Қаттиқ қисм-асфальтен дейилади, малекуляр масаси 1000-5000, зичлиги 1дан катта. 
-Смола молекуляр массаси 500-1000. 
-Мойли қисми моль массаси 100-500. 
БИТУМ ВА КАРТОН БОҒЛОВЧИЛАР 
Битумни хоссалари. 
Битумни зичлиги 0,8-1,3 г см3 атрофида, иссиқлик ўтказувчанлик коэффиценти 0,5-
0,6 Вт (м.0с) 1600С да 5 соат давомида қиздирилса 1% вазни йўқолади, ѐниш 
температураси-230-2400С. 

Download 3,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish