Бизнинг ҳаниф Ислом динимиз покликка жуда катта аҳамият берган ва


Фарз намозларига қўшиб ўқиладиган суннат намозлари



Download 1,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/52
Sana06.04.2022
Hajmi1,1 Mb.
#532147
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   52
Bog'liq
НАМОЗГА ПОКЛАНИШ

Фарз намозларига қўшиб ўқиладиган суннат намозлари
1. Бомдод намозининг фарзидан олдин икки ракат суннат ўқилади.


2. Пешин намозининг фарзидан олдин тўрт ракат, фарзидан кейин икки ракат 
суннат ўқилади.
3. Шом намози фарзидан сўнг икки ракат суннат ўқилади.
4. Хуфтон намозининг фарзидан сўнг икки ракат суннат ўқилади.
5. Жума намози фарзидан олдин тўрт ракат, фарзидан сўнг ҳам тўрт ракат суннат 
ўқилади.
ВИТР НАМОЗИ 
Витр намози уч ракат бўлиб, бир салом билан ўқилади. Витр намозининг аввалги 
икки ракати бошқа икки ракатли намозлар каби адо этилади. Учинчи ракатнинг 
рукуъсидан олдин такбир айтиб, қўллар қулоқлар тўғрисигача кўтарилади, яна 
киндик остига қўйилади ва шу ҳолатда Қунут дуоси ўқилади. Витр намозининг ҳар 
бир ракатида Фотиҳа сурасидан сўнг бирор сура қўшиб ўқилади.
Имом Аъзам мазҳабидаги намозхон шофеъий мазҳабидаги кишига иқтидо қилган 
пайтида имомнинг рукуъдан кейин ўқиган Қунут дуосига тобе бўлади. Лекин 
бомдод намозида шофеъий мазҳабидаги имом Қунут дуосини ўқийдиган бўлса, бу 
имомга иқтидо қилган ҳанафий мазҳабидаги намозхон сукут қилиб, ўқимай туради. 
Рамазон ойида умрага борган ҳанафий мазҳабидагилар витрни ўқишда Масжидул 
Ҳаромнинг имомига иқтидо қилаверадилар.
ТАРОВЕҲ НАМОЗИ 
Таровеҳ – «ором олдириш, дам бериш» маъноларидаги «тарвеҳа» сўзининг кўплик 
шаклидир. Рамазон ойида хуфтон намозидан сўнг ва витр намози олдидан 
ўқиладиган намозга «таровеҳ» дейилади. Унинг ҳар тўрт ракатидан сўнг дам 
олингани учун шундай ном берилган. Таровеҳ намози йигирма ракат бўлиб, 
суннати муаккададир. 
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: 
«Ким Аллоҳдан савоб умид қилиб 
рамазон намозини (таровеҳни) ўқиса, олдинги гуноҳлари кечирилади»

деганлар 
Имом Бухорий ва Муслим ривоят қилган.
Таровеҳ намозини жамоат бўлиб ўқиш эса маҳалла кишилари учун суннати кифоя 
ҳисобланади. Яъни баъзилар жамоат бўлиб таровеҳни ўқишса, қолганлардан 
жамоат бўлиб ўқиш суннати соқит бўлади. Аммо бир маҳаллада ҳеч ким жамоат 
бўлмаса, шу маҳалладаги ҳамма одам суннатни тарк қилган ҳисобланади. 
Ҳазрати Умар розияллоҳу анҳу ўзларининг халифалик даврларида одамларнинг 
рамазон кечаларида масжидга тўплаб, таровеҳни йигирма ракат жамоат билан 
ўқишни жорий қилдилар. Саҳобалардан бирор киши бу ишга қарши чиқмади. 
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам муборак ҳадиси шарифларида шундай 


марҳамат қилганлар: «Ўзингларга менинг суннатимни ҳамда рошид ва маҳдий 
бўлган (
яъни ҳидоят, тўғри йўлдан юрувчи)
халифаларимнинг суннатини лозим 
тутинглар, буни ақл тишларинг билан маҳкам тишлаб олинглар» (
Абу Довуд 
ривоят қилган). 
Абу Ҳанифанинг шогирдларидан бўлган Абу Юсуф устозидан: «Нима учун Умар 
розияллоҳу анҳу бу ишни қилган?» деб сўради. Абу Ҳанифа: «Таровеҳ – суннати 
муаккадалардандир. Умар розияллоҳу анҳу бу ишни ўзидан ўйлаб чиқиб жорий 
қилгани йўқ. У ҳаргиз бидъатчилардан бўлмаган. У мусулмонларни нимага 
буюрган бўлса, ўзи билган диндаги асл нарсага, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи 
васаллам замонларида бор бўлган амалга буюрган», деб жавоб бердилар. 
Таровеҳ намози витрдан ташқари йигирма ракат ҳисобланади. Унинг вақти хуфтон 
намозидан кейин кириб, то бомдод вақти киргунча давом этади. Витрдан олдин 
ҳам, кейин ҳам ўқиш дуруст бўлади. Лекин афзали таровеҳни витрдан олдин 
ўқишдир. Таровеҳ икки ракатдан ўқилади, ҳар тўрт ракат ўқилгач, бир оз истироҳат 
учун ўтириш маъқулдир. Саҳобаи киромлар ҳам худди шундай қилишарди. 
Таровеҳ (истироҳат) намози, деб номланишининг ҳам асл сабаби шудир. Чунки 
таровеҳ роҳатланиш маъносидадир. Намозхон шу ўтиришда зикру тасбеҳга машғул 
бўлади ѐки сукут сақлайди. 
Бизнинг диѐрларда ушбу ўринда қуйидаги каби тасбеҳлар ўқиш одат бўлган: 
ِح َسْذُقْىا َٗ ِخَََظَؼىا َٗ ِح َّضْؼْىا يِر َُبحْجُع ،ِد ُ٘نَيََْىا َٗ ِلْيَُْىا يِر َُبحْجُع
ٌحُّ٘جُع ، ُدٌََُ٘ َلَ يِزَّىا ًَِّحْىا ِلِيََْىا َُبحْجُع ،ِدٗ ُشَجَجْىا َٗ ِءبٌ ِشْجِنْىا َٗ
ُالله َّلَِإ ََٔىإ َلَ ،ِحٗ ُّشىا َٗ ِخَنِئ َلًََْىا ُّة َس َٗ بُّْث َّس ٌطُّٗذُق
َلُيَئْغَّ ،َالله ُشِفْغَزْغَّ
. ِسبَّْىا ٍَِِ َلِث ُرُ٘ؼَّ َٗ َخََّْجْىا

Download 1,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish