тула-тукис ишлаб чик?
1
лмаганлиги сабали нашр этилган
дарсликларда систематик бирликларнинг номларини ёзиш
да бир к;атор камчиликларга йул куйилган.
Ана шу хилма хилликни к?{ёслаш максадида узбек тили
да турли вакгларда нашр этилган ботаникага оид дарслик
лар (асосан Л.И.Курсанов ва б., С.С.Сахобиддинов ва б.,
В.А,Буригин ва б., И.Хамдамов ва б. )^мда Х.М.Махкамова-
ларнинг дарсликлари) га хамда термин ва усимликларнинг
номлари хакдца ёзилган асарларга мурожаат килинди.
Дарсликлар турли олий укув юртлари учун ёзилган
лиги туфайли улар бир-биридан хажми, уларда келти
рилган категория ва таксонларнинг ёзилиши ва сони
жихатдан анча фарк килади. Масалан, рус тилидаги «По
рядок» ни С.С.Сахобиддинов «аждод» деб ёзса, колган 4
та муаллиф «тартиб» деб, «под семейство»ни бир муал-
лиф «оилача» деса, иккинчиси «кенжа оила» деб ёки бир
муаллифнинг узи иккаласини хам ишлатган.
Тртри, категориялардаги таксонлар сонининг куп ёки
камлиги шу фан учун ажратилган
соатларга караб белги-
ланган булиши мумкин. Шундай булсада, дарсликларда
ги 27 та ёки 37 та оила филогенетик систематикани тала
баларга тушунтиришга етарлими деган савол тугилади.
Бизнинг фикримизча келтирилган с илалар оркали гулли
усимликларнинг чикиб келишини тулик баён этиб булмай
ди. Кайд этилган дарсликларда кабул килинган йирик
бирликларни ёзишда айрим келишмовчиликларга йул
куйилган. Жумладан, рус тилидаги «моховидные» (булим)
узбек тилида «мохсимонлар»,
йусинсимонлар деб, «Пси-
лотовидные» - «псилотсимонлар», «псилофитсимонлар»,
«псилотлар» деб, «Хвошевидные» - «Понабарглилар» ёки
«Бугимлилар», «Понабаргсимонлар» деб, «Папоротнико
вые» - «КиркКУлоксимонлар», «папоротниксимонлар»
деб, «Голососеменные» - «Ялангоч уруглилар», «Очик
уруглилар» деб ёзилган. Шуни хам айтиш керакки, баъзи
дарсликларда булимлардан айримларининг урни алмаш-
тириб юборилган ёки умуман келтирилмаган.
Йирик систематик бирликларни киёслаш ва тахлил
килиш С.С.Сахобиддинов дарслигининг иккинчи томида
синфдан кейин сингарилар кушимчаси билан ун бир мар
та келтирилган «Тана»нинг кандай
максадца келтирилган-
лига, унинг филогенетик систематикада тутган урни, эти-
мологияси жуда хам аник; эмаслигини к5^сатди.
Синфдан кейинги бирлик синфча (ёки кенжа синфни),
ундан кейинги уридца турадиган кабила (тартиб) ни ёзишда
хам келишмовчиликларга
йул
куйилган. Мухими шундаки,
айницса к;абилалар, ёзилиши ва купшмчаларига кдраб бир-
биридан ажралиб туради. Булардан ташкэри бир дарсликдаги
кэбила, бошкэ дарсликда синф ва ёки синфча деб олинган.
Дарсликларда энг куп кулланиладиган бирлик - оила
ларнинг лотинча ва узбекча номларини ёзишда жуда катта
чалкашликларга дуч келамиз. Мана шулардан айримлари. То-
рондошлар оиласи Откулокдопглар ёки Гречихалар, Ялпиз
дошлар оиласи, Ясноткадошлар оиласи ёки Лабгулдопглар,
Лоладошлар
оиласи Лилиядошлар, Раънодошлар оиласи
Розадошлар, Атиргулдошлар, Раъногулдошлар деб ёзилган.
Дарсликлардаги мунозарали масалалардан яна бири
йирик таксонларга бериладиган кушимча (аффикс)лар
булиб, улар хам к;айта куриб чик?
1
шни ва хар бир бирлик
учун
муайян кушимчани ишлатишни так;азо этади.
Ботаника номенклатураси коидаларига мувофик сис
тематик бирликларни ифодаловчи махсус кушимчалар
ишлаб чикилган. Унга кура оилага лотинча
Do'stlaringiz bilan baham: