М а р к а з и У. Пратов, К



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

е№
1
асеае) 
оила­
си вакиллари асосан 
КУРУК, иссик икдим- 
ли жойларда усган. 
Пояси йугон ва киска 
(1 м гача) шохланма- 
ган булиб, патсимон 
мураккаб баргалари 
поясининг учида ри­
вожланган. Куббалар 
поясининг ёнларида 
Урнашган (12-расм).
Б е н н е т т и т л а р ­
н и н г к о л д и кл ар и
Шимолий Америка,
Беннеттитлар: 
1
-вш
1
ямсояиянингуму- 
Р арбий 
Е вроп а, 
мий куриниши; 2-беннетгит ёш куббасининг МОНГОЛИЯ, ХИ Н ДИ С -
к еси м и ;3 -б ен н етт т у р у гт а х у б б а н и н гт и к к е- 
тон, Япония ва ^^рта 
с и м и .4 -б е н н « ™ н г с п о 1 г а н к у б б а с и
ган пояси эса йталиядан топилган.
XX асрнинг бошларида Америка олими Д.Уиланд 
унинг стробилини реконструкция килиб, кадимги гул­
ли Усимликларнинг гулига Ухшашлигини курсатган.
Шундай килиб, беннеттитлар куббасининг тузилиши­
га асосланиб, Англиялик палеоботаниклар Арбэр ва Пар-
55


роспорофилларнинг пастки кз^смида бир канча микросо- 
руслар жойлашган булиб, уларнинг 
\ар
кайсисида 2 тадан 
4 тагача микроспорангийлар урнашган. Микроспорангий­
лар етилгандан с^нг узунасига чатнаб, улардан бир канча 
эллипссимон майда споралар тутсилади.
Уруркуртакда уруглагшш жараёни куйидагича р>>й беради. 
Микроспора (чанг) чанг йули оркали чанг камерасига туш­
гандан сунг, унинг ичидаги вегетапгив хужайраси усиб, узун 
найчани (гаусторияни) х р с т этади ва у нуцелус тукнмасига 
кадар усиб боради ва антеридиал )ожайра б^линиб, сперма- 
ген )ожайрани хосил кдпади. Спермаген хужайра тез катгала- 
шиб, сунгра булинади ва куп хивчинли 2 та сперматозоидни 
хосил эгади. Сперматозоидлар эса чанг найчаси оркал келиб, 
архегонийнинг тухум хужайраси билан к^^шлади. Уругланган 
тухум хужайрадан зигота, зиготадан эса кейинчалик урурнинг 
муртаги таракк™ этади. Шундай кдлиб, урур куртгакдан урур 
хосил булади. Урур узилиб ерга тушгандан сунг етилади.
Саговниклардан хар хил максадларда: озик-овкат, манза­
рали усимлик сифатида ва халк табобатида фойдаланилади.

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish