X
Баҳор лўлилардай кўчиб юради.
У н ингбоғларни
^ (четлаб ўтган парчалари)
тоғларга қараб ўрлайди,
ЭД(ошиб ўтолмагани)
қувраб қолар бодом ч ан и н г та гида
хас бўлиб.
Сўқмоқлар четидан юради
J
тоққа ўрлаган баҳор,
харсангларни айланиб ўтар.
(З о в л а р д а н ўтолмай қолганда баҳор)
V/
сўфитўрғай бўғзида
уни оли б ўтар тоғн и н г ортига
ва симёғоч симларига басталар
азон билан
тоғларда адаш иб қолган баҳор дарагин.
Баҳор кетиш ини ҳеч ким айтм айди,
уни тоғ ортига бош лаб жўнаган
(кўрсатиш ч изиғи) қайтмайди ортга.
У ни йўл ҳаракати қ оидаси н и нг
(ортга қайтиш ) белгиси билан
алмаш тириб бўлмайди.
Й ўқ белгин и нг конвертацияси.
*Зов - тоғни нг тик қояси.
1 3 0
Геометрик баҳор
XI
Баҳор дарахтларга f (тикка) ўрлайди,
Ердан мадад кутиб турган фазогирлардай
урён шохларга етказар гулларни.
) С ) С ) С
(Дарахт гуллари) - ф ф ф ( қ о р
учқуни) хотираси.
Бахтдан си р п ан и б кетган юрак
баҳор бўли б чиқар \а р би р дарахтга,
\а р дарахтда гуллайди юрак
м ўмиёлаб кўмилган бахтдан фарқли ўлароқ
ва уни теран-теран к ўм м оқ учун
қайтар заминга.
Гуллар в ( юлдузларга қараб учаётган баҳор)ни
ерга қайтарар.
^
X
(Гул ём ғири).
2001-12-15-21
131
КУАЛА-ЛУМПУР
I
Ругубат, ғалати би р ди м ли к бор шаҳар
кўчаларида,
Do'stlaringiz bilan baham: |