Университети


Туркистон Археологияси ҳаваскорлари тўгараги



Download 2,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/156
Sana25.03.2022
Hajmi2,52 Mb.
#508843
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   156
Bog'liq
CHOPPER

Туркистон Археологияси ҳаваскорлари тўгараги
ташкил этилди. Бу 
тўгарак ишларида ўз даврининг йирик шаркшунос ва қадимшунослари 
В.В.Бартольд, Н.И.Веселовский, М.С.Андреев, А.А.Диваев, Н.С.Ликошин, 
Н.Г.Маллицкий, Н.П.Остроумов, В.Л.Вяткин, А.А.Семёнов каби атоқли 
олимлар шуғулланганлар. 
Ўрта Осиёнинг қадимги ва ўрта асрлари бўйича йирик мутахассис, 
археолог олим В.М.Массоннинг фикрича, Ўрта Осиё археологиясини 
шаклланишида Санкт-Петербург шарқшуносларининг ўрни жуда катта 
бўлган эди. Айниқса, В.В.Бартольд, Н.И.Веселовский, А.Ю.Якубовский каби 
йирик шарқшунослар бошлаган ва А.М.Беленицкий охирига етказган 
археологик манбалардан тарихни ёритишда фойдаланиш усули "Санкт-
Петербург археология мактабига" айланди. 


98 
Аммо, XIX асрнинг охири – XX асрнинг бошларида Туркистон 
ҳудудининг анчагина қисмида археологик изланишлар олиб бориш билан ўз 
замонасининг йирик билимдон шарқшунос олимлари шуғулланишган 
бўлишса ҳам, уларнинг ҳаммаси оддий "коллекция йиғувчи мутахассис" 
даражасидан нарига ўтмадилар. Бунинг сабаби асосан битта эди. У ҳам бўлса 
бу "археолог"ларни Ўрта Осиё шароитида оддий тупроқдан ясалган (пахса, 
хом ғишт, гувалак, синч, ертўла, ярим ертўла ва ҳ.к.) архитектура 
обидаларини нураши, уларни кўп қатламлиги шароитида пайдо бўлган 
археологик қатламларни ажрата олмаганликларида, ёдгорликларни тарихий 
манба сифатида ишлатишни билмаганликларида эди. Бу ишни билиш учун 
ўша қазилаётган обидани ёдгорлик шаклига киргунга қадар бўлган тарихини 
тасаввур қила оладиган одамгина бу ёдгорликни қазий олиши, археологик 
обидани яхлит бино сифатида тасаввур кила олиши мумкин эди. Бунинг учун 
албатта археолог-мутахассислар керак эди. 
Бизнинг ҳудудларимизга келиб казишмалар олиб борган дастлабки 
шаркшунос-археологлар Европа худудларидан келганликлари учун улар 
кўпроқ Қораденгизбўйи, Кавказ, Европанинг жанубий қисмларидагидай 
тошдан кўтарилган иморатларни қазиб ўрганишган, ёки ўзлари бевосита 
қатнашмаган бўлсалар ҳам, улар тўғрисидаги маълумотларни чоп этилган 
адабиётлардан билишар эди. Шунинг учун, улар, Ўрта Осиёга келиб 
дастлабки қазишмаларни ўтказишган даврда катта муваффақиятларга эриша 
олмадилар, чунки, улар маҳаллий шароитдаги тупроқдан бўлган иморатларни 
қолдиғини қазишни билишмас эди. 


99 

Download 2,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   156




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish