Бошқа тармоқларда бухгалтерия ҳисобининг хусусиятлари


-усул. Товарларни сотиб олинишини махсус счётда, яъни 1510 «Товар



Download 2,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet282/339
Sana11.03.2022
Hajmi2,65 Mb.
#491437
1   ...   278   279   280   281   282   283   284   285   ...   339
Bog'liq
Бошқа тармоқларда бухгалтерия ҳисобининг хусусиятлари

2-усул. Товарларни сотиб олинишини махсус счётда, яъни 1510 «Товар 
моддий бойликларни сотиб олиниши» счётида ҳисобга олиш усули.
Ушбу 
счётда товарлар усликсиз ҳисоб тизимига мувофиқ сотиб олиш баҳоларида, 
яъни таннархи бўйича акс эттирилади. Қиймат тамойилига мувофиқ 
товарларнинг таннархига уларни таъминотчилардан сотиб олиш баҳоларидаги 
қиймати ва сотиб олишга доир барча қўшимча харажатлар (ташиб келтириш, 
брокерлик, божхона ва бошқа ҳаражатлар) киритилади. Сотиб олишга доир 
барча харажатлар олдин 1510 «Товар- моддий бойликларни сотиб олиниши» 
счётида тўпланади ва товарлар омборга кирим қилингач ушбу счёт 2910 
«Омбордаги товарлар» счётига ёпилади. 
Улгуржи савдо корхоналарига товарларни таъминотчилардан сотиб
олиниши ва кирим қилинишига доир операциялар ушбу усулларда счётларда
қуйидагича акс эттирилади (24.4-жадвал). 
24.4-жадвал 
Товарлар киримини турли усулларда счётларда ак эттириш тартиби 
 
№ 
Операциянинг 
мазмуни 
Сумма 
1-усул 
2-усул 
Асос 
1-усул 
2-усул 
Деб-
ет 
Кре-
дит 
Деб-
ет 
Кре-
дит 

Таъминотчилардан 
сотиб олинган 
товарларнинг сотиб 
олиш қийматидаги 
суммасига 
4000000 
4000000 
2910 6010 
1510 6010 
Счёт-
фактура 



Транспорт 
ташкилотининг 
товарларни ташиб 
келтириш бўйича 
кўрсатган 
хизматлари 
суммасига 
100000 
100000 
2910 6010 
1510 6010 
Счёт-
фактура 

Брокерлик, 
воситачилик, 
сертификатлаш ва 
бошқа товарларни 
сотиш ҳолига 
келтириш бођлиқ 
харажатлар 
суммасига 
300000 
300000 
2910 6990 
1510 6990 
Счёт-
фактура 

Импорт товарлар 
бўйича божхона 
тўловлари (акциз, 
ҚҚС, божхона божи, 
божхона йиђими) 
суммасига
900000 
900000 
2910 6410, 
6990 
1510 6410, 
6990 
БЮД 
5. 
Сотиб олинган 
товарларни 
омборларга сотиб 
олиш қиймати, яъни 
таннархи бўйича 
кирим қилинишига
5200000 


2910 1510 
Кирим 
дало-
латно-
маси 
 
Жами товар 
қиймати 
5200000 
5200000 
 
Юқоридаги ёзувлардан кўриниб турибдики, таъминотчилардан келиб 
тушган товарларнинг сотиб олиш ва омборларга кирим қилиш қиймати ҳар 
иккала усулда ҳам бир хил суммани, яъни 5200000 сўмни ташкил қилади.
Товарларни омборга кирими қилинишида сон ва сифат жиҳатдан 
четланишлар аниқланганда уларнинг ҳақиқатда қабул қилинган суммасига 
юқорида келтирилган (1) ёзув берилади. Товар ҳужжатларидан четланишлар 
суммасига таъминотчиларга даъво билдирилади. Даъво суммасига 21-сон 
БҲМС га мувофиқ даъво хатига асосан қуйидаги ёзув берилади: 
Дебет
4860 «Даъволар бўйича олинадиган счётлар»
Кредит
6010 «Таъминотчи ва пудратчиларга тўланадиган счётлар», 
6990 «Бошқа кредиторлик қарзлар»,
1520 «Товар –моддий бойликларни сотиб олиниши».
Кирим қилинган товарлар турли сабабларга кўра таъминотчиларга 
қайтарилганда юқорида келтирилган (1) ёзув қизил ранг билан берилиши 
(сторно қилиниши) ёки ушбу ёзув тескари берилиши мумкин, яъни: 
Дебет 
6010 «Таъминотчи ва пудратчиларга тўланадиган счётлар» ёки 
1520 «Товар –моддий бойликларни сотиб олиниши» 
Кредит
2910 «Омбордаги товарлар». 


 Қайтарилган товарлар бўйича сотиб олишда қилинган қўшимча 
харажатлар (транспорт, брокерлик, божхона тўловлари) бўйича хизмат 
кўрсатган ташкилотларга уларнинг айби бўлмаганда даъво билдириб бўлмаслик 
мумкин. Шунинг учун қайтарилган товарларга тўғри келадиган сотиб олишга 
тегишли бўлган қўшимча харажатлар зарар сифатида 9430 «Бошқа операцион 
ҳаражатлар» счётига олиб борилиши лозим, яъни: 

Download 2,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   278   279   280   281   282   283   284   285   ...   339




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish