Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
379
М аданий меросимизни бугун кайтадан каш ф этмокда-
миз. Уни холис ва илмий шар^лашга эътибор катта. Олим-
ларимиз хайрли иш лар кдляптилар. Аммо баъзи бир кес-
кинликдан карама-кариш иккинчи кескинликка интилиш
\оллари йУк эмас. Бу
провинциал тафаккуримизнинг
усулда ва услубда андозаларга, колипларга урганиб к;ол-
ганлиги асоратидир.
Т аф аккур тобелиги дан кутулиш учун, би ри н чи д ан ,
ж ам и ят а ъ зо л а р и н и н г о н ги в а о н го сти д ан и ж ти м о и й
куркув саркитларини сикиб чикариш керак. Бунинг асо
сий чораси ижтимоий хаётнинг барча со\алари да инсон
хукуклари устуворлигини катьий таъминлаш , демократик
муносабатларни ривож лантириш , ж ам ият \а ё т и н и барча
йуналишларда эркинлаш тириш дир. И н сон узининг шах-
сий хукукдари дахлсизлигига, каф олатланиш ига каттик
иш ониш и, амалда, кундалик турмушда бунга ам ин були-
ши лозим. Ж амиятда демократия тамойиллари тула карор
топиб, маълум инерция кучи \о с и л к;илса ва узини турли
тасодифлардан му^офаза кила олса, иктисодий ва иж ти
м оий \а ё т йилдан йил либераллаш иб бораверса, онгдаги
ва онгостидаги куркув саркитлари бартараф булади.
И ккинчидан, провинциалларча ф и к р юритиш дан куту
лиш зарур. Бунинг учун эса миллий м а\цудликнинг барча
куриниш лари б ар \ам топиш и, ж ам иятим изнинг очиклик
дараж аси янада кучайиш и, хориж м ам лакатлари билан
иктисодий, илмий, маданий, туристик, инф орм ацион ва
бошк,а алоцалар кенгайиш и, ривож паниш и, У збекистан
жа^он \ам ж ам иятига \а р томонлама тенгхукукли ва фаол
интеграциялаш уви лозим. Ф акат зам онавий илмий-техни-
кавий ва инф орм ацион тараккиётнинг кудратли оким ига
тушиб олиб, миллий м аданиятим изнинг бош ка халклар
м аданияти билан сам арали алокалари н и , уларнинг энг
miFop ютуклари \и со б и га бойиш ини, Уз ю тукларини жа-
хонга чикариш ни таъминлаш оркали таф аккур мавдудли-
ги н и , ан ъ ан ави й ли ги н и ва п р о в и н ц а л и зм и н и , м иллий
номукаммаллик комплексини тула енга оламиз. Бу, уз н ав
батида, Узбек модели и м к о н и ятлар и н и ях ш и р о к ю зага
чикаради ва дои м ий такомиллаш иб бориш и учун керакли
аклий-интеллектуал ва хиссий-эм оционал м у\и т ва воси-
талар яратади, зарурат турдиради.
380
Абдурацим Эр к асе
Учинчидан, таълим-тарбия жараёнида ёш авлодда во-
Келикка, Узининг ва жамиятнинг мавжудлик ^олатига таи-
кидий ва ижодий муносабатни гарбиялаш керак. Танкдаий
ва ижодий ру* етарлича шаклланмаган шахе \а м , бутун
авлод
\ ш
тафаккур тобелигидан тУла халос булолмайди.
Бундай шахе ва авлод кашшофликка, жамиятни янгилаш-
га, уз мавжудлик холатини яхшилашга анча-мунча локайд
карайди, дадил фикр юритишдан, мукобил карор кабул
Килишдан чУчийди, анъанавийликка мойиллик курсатади.
Шу боис таълим-тарбиянинг барча боскичларида ёш
авлоднинг \а р бир вакилида мустакил, танкидий фикр-
лайдиган шахени вояга етказиш, аввало у билан шахе си-
фатида \исоблашиш, унга катталарни ^урмат кдлиш, урф-
одатларга риоя килиш бах;онасида тазйик килмаслик шарт.
Урф-одатларга, маданий меросга ёш авлодда, бир томон-
дан, чу кур иззат-хурматни, эъзозли муносабатни, иккинчи
томондан, танкидий муносабатни тарбиялаш зарур.
Авлодларнингтабиий-тарихий алмашуви жараёнида бу-
гун шаклланаётган ёшлар халцимизнинг асосий икгисо-
дий-ишлаб чикариш, ижодий-интеллектуал кучига айла-
нади. Уларнинг дунёкараши, тафаккури кай даражада ил-
гор булиши, жа\оннинг энг юксак талабларини
узига
мулжал
Килиб олиши жамиятимизнинг истикболларини, мамла-
катимизнинг жа\он хамжамиятидаги урнини белгилайди.
Шу боис тафаккур ривожланиши, жамиятнинг
атдхий-
интеллектуал сало\ияти янада кучайиши, унда ил гор тарак-
кийпарварлик меъёрларининг ортиб бориши, ёшлар дунё-
караши кандай идеаллар таъсирида шаклланиши жуда дол-
зарб масала. У миллий истиклол мафкурасининг марказида
туради ва устувор йуналишларидан бирини ташкил этади.
Халк таълими, илм-фан, санъат, маданият масалала-
рида кУлга киритилган ютукларимиздан айрилиб, оркага
кетишга хаккимиз йУк.
Утиш даврининг мукаррар объектив ва субъектив ки-
йинчиликлари ижтимоий онг инерцияси билан биргалик-
да тафаккур эркинлигини ривожлантириш йулида муайян
тусикдар \осил кидай. Улар орасида биринчи навбатда кат-
та ёшдаги адоли онгининг узига хос маргиналлигини аж-
ратиб курсатиш керак. Бу хакда кейинги бобларда ало\ида
тухталамиз.
Do'stlaringiz bilan baham: |