Маънавият ва таращ иёт модели
289
рагёат иктисодий анъанавийлик доирасида Узининг тур-
мушидан мудом каноат хосил килиб, эхтиёжлари юксал-
майдиган, камсукумликка урганиб долган кишида хатто
иш унуми пасайишига олиб келиши мумкин.
Макс Вебер куйидаги мисолни келтиради: урилган 1
морген (0,25—0,33 гектарга тенг майдон) учун 1 марка хак
оладиган Урокчи кунига 2,5 морген уради ва 2,5 марка хак
олади. Хужайин хосилни нобуд кдлмай тезрок йигиб олиш
мак,садида 1 моргента 1 марка эмас, 1,25 марка хак белги
лайди ва унумдорлик 3 моргенгача усишига умид кдлади.
Лекин анъанавийлик доирасида тарбия топган урокчи
купрок, пул ишлаб колиш имкониятидан фойдаланиш урни
га, доимий 2,5 маркалик иш кдгсаверади: энди 2,5 морген
Урнига 2 морген ура бошлайди. Анъанавийликка мойил
тарбия таъсирида шаклланган мехнатга муносабат ва тур
муш тарзида моддий рагбат биринчи уринда турмайди. Чунки
инсон эхтиёжлари тургунлик касб этади. Урокчи ва унинг
рУзгори бир маромда турмуш кечиришга, уз эхтиёжларини
Уртача топадиган даромадига мослаштиришга урганиб кол-
ган. «Келтирилган мисол биз «анъанавийчилик» (традици
онализм) деб атайдиган тафаккур тарзининг ифодаси булиб
хизмат килиши мумкин»1, -д е й д и Вебер.
Юкоридагидан мантикан Урокчи мехнат унумдорлиги-
||>1
ошириши учун иш хакдни бир оз камайтириш керак
экан-да, деган хулоса келиб чикадигандек туюлади. Капи
тализм уз ривожланиш жараёнида мехнатни интенсивлаш-
тириш учун куп усулларни, жумладан, хак тУлашни бир оз
нисайтиришни хам синаб курган. Лекин бундай усул окибат-
да самара бермаган, норозиликни келтириб чикарган.
Вебер фикрича, инсонда ривожланган масъулият туй
гуси билан бир каторда шундай тафаккур тарзи карор то
пиши зарурки, унинг учун мехнат бирдан-бир мутлак мак-
СОДга, «даъватга» айлансин. «Мехнатга бундай муносабат
>са инсон табиатининг хоссаси эмас, — эътироф этади
Вебер. - У бажарилган ишга куп ёки оз хак тулашнинг
бевосита натижаси сифатида вужудга келмайди; бундай
интилиш узок давом этган тарбия жараёнининг натижа-
1 М. Вебер. Изобранные произведения. М., «Прогресс», 1990 й.,
К1-6.
19 “ Л. Эркаев
290
Абдурщим Эркаев
сида вужудга келади»'. Протестант оиласида тарбия топ
ган кишига гудаклигиданок, мехнат Яратган томонидан
сенга ато килинган иктидор ва олдингга куйилган бир-
дан-бир максад, канча яхши ва халол ишласанг, Ярат
ган га шунча маъцул буласан, кабилидаги гоялар сингди-
рилган. Католик оклада мехнат «даъват» ва «бирдан-бир
мацсад», рухни халос этишда ибодат урнини боса олади-
ган омил макомига кутарилмаган. (Немисчада Biruf сузи
ишлатилган. Рус тилига у «призвание* деб угирилган. Ас
лида Biruf икки маънони англатади: касб (иктидор) ва
чакирик (чорлаш, даъват). Дастлаб — сенга Худо томони
дан берилган топширик, мажбурият ва унинг сенга даъ-
вати — деган мазмунни хам англатган. Вебер таъкидлаши-
ча, протестантизмдан ташкари диний окимларда ва дин-
ларда бу тушунчага айнан мос тушунча йук. Хатто, шаклан
бир хил суз булганда хам, сал бошкачарок тушунилади.)
Протестантизм шароитида тарбия топган, мехнатга Худо
томонидан юклагилган мажбурият ва халос булиш оми-
ли, танлаган касбга эса Худо унга ато этган иктидор ва
кунгилга солган даъват деб карайдиган кишида иш унум-
дорлигини оширишга доимий ички маънавий рагбат булган.
У моддий рагбат билан кушилса, жуда катта амалий на-
тижаларга олиб келган.
Демак, бизда хам мехнатга янгича муносабатни шакл-
лантириш учун уни факат муносиб такдирлашнинг узи
етарли эмас, шунингдек, янгича дунёкарашни карор топ-
тириш лозим. Аммо мехнатни муносиб такдирламаслик
хам хавфли. Халол мехнат туфайли яхши турмуш кечи-
риш, жамоада иззат-эътиборли булиш мумкинлиги тугри-
сидаги тарбия жараёнида хосил килган тасаввурлари,
умидлари хаётда окданмаган кишининг ишдан кули со-
вийди, унда аста-секин мехнатга локайдлик, дангасалик
шаклланади.
Шу боис Узбек модели маънавиятга, хусусан, мехнат
тарбиясига жуда катта эътибор беришни ва айни пайтда
тарбия ишлари моддий рагбатлантириш билан мустахкам-
ланишни такозо этади.
1 М. Вебер.
Изобранные произведения. М., «Прогресс», 1990 й.,
82-6.
Do'stlaringiz bilan baham: |