Абдура^им Эркаев
ят ва маърифат со\аси ходимларига ер юзида инсоният ва
давлатчилик пайдо булгандан буён шаклланган жамиятнинг
ривожланиш конуниятларини теран урганиш, киш илик та-
рихининг ю ксалиш ва таназзул даврларини, тараккиётни
ана шу инкирозлардан омон сакдаб крлувчи ижтимоий-маъ-
навий омилларни \а р томонлама тадкик этган ходда бирон
хулосага келиш ни тавсия этган булур эдим»1.
М устакилликнинг илм и й -ф алсаф и й асослари деган-
да, эн г аввало, янгича дунёкараш , унинг концептуал та-
м ойиллари ва ум ум социологик н азар и яси туш унилади.
У збекистоннинг мустакил си ёси й , иктисодий, иж тим о
ий, маданий тараккиётини асослаб берувчи, бу таракки-
ётнинг пировард максадларини умумий тарзда курсатиб
берувчи умумсоциологик назарияга \ам д а бу максад йулида
бутун мамлакат а^олисини бирлаш тирувчи, жипслаш ти-
рувчи, саф арб ар этувчи м иллий истиклол мафкурасига
нщ оятда кучли ижтимоий зарурат тугилмокда. Бугунги кун-
д а буни барчамиз яхш и англамокдамиз.
Ш ундай килиб, мустакилликнинг маънавий асослари,
биринчи навбатда, янгича дунёкараш , иж тимоий онг ва
илмий назария билан боглик субъектив омиллардир. Лекин
маънавий асослар тушунчаси булар билангина чегарала-
ниб колмайди. М устакилликнинг маънавий асосларига кенг
маънодаги маънавий маданият ва унга тегиш ли, нисбатан
ало^идалашган ижтимоий муасссасалар \а м киради. Улар
эса наф акат субъектив, шунингдек, объектив вдциса си
фатида
\ ш
мавжуддир. Тор мазмунда «маънавий асос» ту
ш унчаси онгга, дунёкдрашга оид ^одисани билдиради. Кенг
мазмунда бу тушунча, би р томондан, субъектив, иккинчи
томондан эса, объектив мавжуд булган маънавий мадани-
ятни ифодалайди. Бугунги кунда илмий адабиётда \а р икки
мазмунда
\э м
ш у ифодадан фойдаланил мокда2.
М аданият, эн г аввало, моддий ва маънавий маданият-
га булинади. Т абиийки, «маънавий асослар»га моддий м а
дан ият — завод ва фабрикалар, маш ина ва асбоб-ускуна-
лар, мехнат куролларию уй-ж ой, кийим-кечаклару рузгор
1 Ислом Каримов.
Адолатли жамият сари. 13-6.
2 Эркин Юсупов.
Хадисларда дунёвий ва диний гояларнинг
6
o f
-
ликдиги. «Узбекистонда ижтимоий фанлар» журнали, 1994 йил, 5-
сон, 17-6.
Маданий мерос ва маънавият
187
буюмлари ва хоказолар кирмайди. М аънавий маданият эса
тулалигича маънавий асосга киради.
М аънавий маданият узининг идеал ш аклидан — ки -
шилар онгида акс этиш идан таш кари, ш унингдек, «объек-
гивлашган» адабиёт, санъат ва илм -ф ан асарлари кури-
ниш ида хамда тегиш ли ижодий, илмий таш килотлар, иж-
тимоий институтлар фаолияти ш аклида хам мавжуд. Идеал
шаклдаги субъектив м аънавиятга бугунги кун м аданий
ютуклари ва Утмиш маданий меросидан ф акат иж тимоий
о н гто м о н и д ан нисбатан фаол Узлаштирилиб акс эттирил-
ганларигина, яъни «предметсизлаш тирилган»ларигина к и
ради. Субъектив маънавиятга, айникса, м аданий мерос-
нинг турли сиёсий ва мафкуравий сабабларга кура халк-
дан яш ирилган, маълум тарихий даврда унутилган, аммо
бугунги кунда хам узининг бадиий-эстетик, ахлокий-тар-
биявий а\ам и яти н и йукотмаган дурдоналари, кдцриятла-
ри кирмай колади. Ч унки улар халкнинг онгида долзарб
тарзда ифодаланмаган ва амалиётда кулланилмаётир.
Улар мустакилликнинг объектив ва хрзирча билкувва
(потенциал) маънавий негизларидир. А ксинча, мустакил
Узбекистан ривож ланиш ига уларни хизмат кдлдириш и-
миз керак.
Ш унингдек, ж амият \аёти д а мухим урин тутувчи ба
ди и й таш килотлар (театрлар, ф и ларм они ялар, киносту-
диялар), иж одий ую ш малар, илм и й-тадки кот муассаса-
лари, таълим, матбуот тузилмалари, телевидение каби иж
тим оий муассасалар ф аолияти, урф -одатлар, анъаналар
каби хам иж тимоий, хам маънавий характердаги ходиса-
лар-да субъектив м аънавиятга кирмайди. Л еки н уларнинг
ж ам и ятдаги баж арад и ган в ази ф ас и ва ум ум и ж ти м ои й
ф ункцияси бевосита маънавий кдцриятлар яратиш , улар
ни таргиб этиш , ёйи ш , авлодлар уртасидаги ворисийлик-
ни, давом ийликни таъм инлаш , пировардида м уайян та
рихий давр учун зарур ш ахсни тарбиялаш дир. Бош кача
Килиб айтганда, ж ам иятнинг м аънавиятини ва унинг эга-
си ш ахсини шакллантиришдир.
«Объективлашган» м аданият ва ю вдрида зикр этилган
ижтимоий муассасаларнинг тугри ф аолият курсатиш и мус
таки лликни мустахкамлаш нинг мухим асоси, курилаёт-
ган мустакиллик биносининг пойдеворидир.
188
Do'stlaringiz bilan baham: |