Фанидан маърузалар матни



Download 0,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/58
Sana21.02.2022
Hajmi0,9 Mb.
#40106
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   58
Bog'liq
Metal konst

 
ПАЙВАНД БИРИКМАЛАР 
Икки ва ундан ортик деталларни ўзаро пайвандлаш натижасида хосил 
килинган ажралмайдиган бирикма пайванд бирикма деб аталади. 
ПАЙВАНД БИРИКМАЛАРНИНГ ХИЛЛАРИ 
Пайванд бирикмаларда деталлар учма -уч ва устма-уст уланган бўлади. 
Баъзан бу икки хил усулдан аралаш фойдаланиш хам мумкин . 
Пайванд чоклар бир катор аломатларга кўра куйидагиларга бўлинади: 
а) фазода жойлашиш вазиятига кўра пастки, вертикал, горизонтал ва 
шипдаги; 
б) чокнинг тузилишига кўра учма-уч ва бурчакли. бурчакли чоклар, ўз 
навбатида, таъсир этаетган кучга нисбатанжойлашишига кўра кўндаланг ва 
енбош хилларга бўлинади. Чокнинг жойлашиши куч йўналишига тик бўлса, 
кўндаланг, агар параллел бўлса, бўйлама ѐки ѐнбош чок деб аталади; 
в) деталнинг пайвандланадиган кирраларига илгаридан ишлов бериш 
турига караб V - шаклли, K - шаклли, X - шаклли ва U - шаклли чоклар 
(5.2 - жадвал, иловага каранг): 
г) чокнинг ѐткизилишига караб узлукли ва узлуксиз чоклар бўлади. 
Пайванд чокларнинг чизмалардаги шартли белгиланиши CниП да 5.3 
жадвалда келтирилган . 
 
ПАЙВАНД БИРИКМАЛАРНИ ХИСОБЛАШ 
Пайванд бирикманинг мустахкамлиги бириктирилган деталларнинг 
материалига, чок металининг мустахкамлигига, бирикманинг шакли ва тури-
га, кучлар таъсирининг характерига, пайвандлаш усулига ва пайвандчининг 
малакасига боглик бўлади. 
 
Учма-уч чокни хисоблаш. 
Чўзилиш еки сикилишда ишлайдиган пайванд бирикмаларнинг му-
стахкамлиги, биринчи навбатда, асосий металл билан чок металининг му-
стахкамлигига боглик. Аммо чок металининг бир жинслилиги ундан мавжуд 
камчиликлар туфайли асосий металлнинг бир жинслилигидан пастрок бўла-
ди. Бу хусусият чок металининг хисобий металининг хисобий каршилигини 
бироз камайтиради (5.4 жадвал)
Чок металининг хисобий каршилиги 5.4 - жадвал 


41 
Пайванд
би 
рикма-
лар 
Кучланганлик холатлари Шартли 
белги-
ланиши 
Пай-
ванд 
бирик-
манинг 
хисо-
бий 
карши-
лиги 
Учма-уч Автоматик, ярим 
автоматик хамда 
кўл усулида бажа-
рилиб, сифати фи-
зикавий йўл билан 
текширилган пай-
ванд чокларнинг
чўзилиши ва эги-
лиши 
Окувчан-
лик чега-
расига 
кўра
R
wy
R
wyқ
муваккат 
карши-
ликга 
кўра 
R
wu
R
wu 
қ
R
u
Cикилган 
ва 
эгилган пайванд 
чоклар автоматик, 
ятим 
автоматик 
хамда кўл билан 
бажарилса 
Окувчан-
лик чега-
расига 
кўра 
R
wy
R
wy
қ
0,85R
y
Cилжиш 
R
ws
R
ws
қ
R
s
Бурчак-
ли чок 
Кесилиш (шартли) Чок мета-
ли бўйича 
R
ws
0.55R
wun
R
wf
қ---
---------- 
wm


42 
Метал 
эриш че-
гараси 
бўйича 
R
wz
R
wz 
қ 
0.45R
un
Учма-уч пайванд чокларга бўйлама куч таъсир этганда чокнинг му-
стахкамлиги куйидагича текширилади: 

Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish