1-Mavzu: sql tiliga kirish


NULL ga teng.  «x  NOT LIKE



Download 2,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/102
Sana21.01.2022
Hajmi2,21 Mb.
#394725
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   102
Bog'liq
3-kurs 5-yillik sirtqi xujjatlari

NULL
ga teng. 
«x 
NOT LIKE 

ESCAPE 
z» predikatning qiymati «
NOT 

LIKE 

ESCAPE 
z» 
predikat qiymatiga teng. 
Null predikati
 
Null predikati quyidagicha tavsiflanadi: 
<
null predikati
> ::= <
skalyar ifoda

IS [NOT] NULL
 
Bu predikat faqat ikkita qiymatga ega, agar ustunni joriy qiymati nomalum bo`lsa, 
predikatni  qiymati 
TRUE
,  aks  holda 
FALSE 
bo`ladi.  «x 
NOT  IS  NULL
» 
predikatni qiymati «
NOT 

IS NULL
» predikatni qiymatiga teng. 
Kvantor predikati
 
Kvantor predikatining sintaksisi quyidagicha: 
<
kvantor predikati
>::= <
skalyar ifoda
> <
solishtirish amali

<
kvantor
> <
so`rov qismi

<
kvantor
> ::= 
ALL | SOME | ANY
 


S  orqali  so`rov  qismi  hisoblash  natijasini  belgilaymiz  x  orqali  predikatni  chap 
qismidagi arifmetik ifodani hisoblash natijasini belgilaymiz. 
Bunda S bo`sh bo`lsa yoki «x  s» predikat qiymati har qanday 
Sga  kiruvchi  s  uchun 
TRUE 
bo`lsa,  u  holda  «x   
ALL 
S» 
predikat qiymati 
TRUE 
bo`ladi. Agarda «x  s» predikat qiymati 
Sga kiruvchi biror bir s uchun 
FALSE 
bo`lsa, predikat «x 
ALL 
S» 
FALSE 
bo`ladi. Qolgan holatlar uchun «x 
ALL 
S» predikat 
qiymati 
NULL 
bo`ladi. 
 
Agarda  S  bo`sh  bo`lsa  yoki  «x   
SOME 
s»  predikat 
qiymati  Sga  kiruvchi  har  qanday  s  uchun 
FALSE 
bo`lsa, predikat  «xamali> 
SOME 
S» 
FALSE 
bo`ladi.  Agarda  «x    s»  predikat 
qiymati  Sga  kiruvchi  biror  bir  s  uchun 
TRUE 
bo`lsa,  predikat  «x  amali> 
SOME 
S» 
TRUE 
bo`ladi.  Qolgan  holatlar  uchun  «x   
SOME 
S» predikat qiymati 
NULL 
bo`ladi. 
ANY 
va 
SOME 
ekvivalentdir. 
Mavjudlik predikati
 
Mavjudlik predikati quyidagi sintaksisga teng: 
<
mavjudlik  predikati
>  ::= 
[NOT]  EXISTS 
<
so`rov  qismi

EXISTS 
predikatning 
qiymati 
TRUE 
bo`ladi,  agarda  so`rov  qismi  hisoblash  natijasida  bo`sh  bo`lmasa, 
ya`ni  hech  bo`lmasa  bitta  satr  mavjud  bo`lsa,  aks  holda 
FALSE 
bo`ladi, 
NOT 
EXISTS 
aksincha. 
 
 
 
 
 


         
                        5-Mavzu: SQLda Alter instruksiyalari.
 
                                                           Reja 
1. Jadvalga maydonlarni qo’shish, maydonlarning o’rnini o’zgartirish 
2. Kalitni qo’shish, atributlarni ma’lumotni yo’qotmay o’zgartirish 
3. Jadvaldan ustunlarni o’chirish 
Jadval yaratish uchun
 CREATE TABLE
 operatori ishlatiladi, uning  
formati quyidagicha: 
<
jadval yaratish operatori
>::=
 CREATE TABLE
 <
jadval nomi

({<
ustun nomi
> {<
domen nomi
> | <
berilgan turi
>} 
[ NOT NULL | NULL ] [ [ UNIQUE ] | [ PRIMARY KEY ] ]
 
[ <
kelishuv bo’yicha qiymat
>] [<
check chegarasi
>]} [,…] 
[, <
chegara tavsifi
>]) 
<
chegara tavsifi
> ::= { [
CONSTRAINT
 <
chegaralanish nomi
>] 
[<
birlamchi kalit
>] [<
muqobil kalit
> [, ...] ] 
[<
tashqi kalit
>] [
CHECK
 (<
jadval bo’yicha
 
shart
>) ]}  [, ...] 
Har bir ustun uchun uning turi yoki domeni ko’rsatiladi. Kalit so’zlar 
ustunning xususiyatini berish uchun quyidagicha ishlatiladi: 
·
 NULL
 – ustun qiymati bo’sh bo’lishi mumkin; 
·
 NOT NULL
 – ustun qiymati majburiydir; 
·
 PRIMARY KEY –
 ustun birlamchi kalit; 


·
 UNIQUE –
 ustun qiymati noyob; 
·
 DEFAULT –
 ustun uchun kelishuv bo’yicha qiymat berish; 
·
 CHECK
 – ustun uchun chegara berish. 
Qolgan parametrlar jadvalga tegishli, bo’lib ularga
 CONSTRAINT
 
kalit so’zi bilan nom berish mumkin. Bu nom jadvalni o’zgartirishda ishla- 
tish mumkin. 
Misol: 
talaba
 (id_talaba, zach_nom,familiya, ismi, sharifi, id_millati, jinsi, 
pas_ser, pas_nom, tug_yil, manzil, tug_joi, id_tum, id_ray, 
id_fak) munosabatning jadvali yaratilsin: 
Oldin domenlarni yaratamiz 

Download 2,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   102




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish