Toshkent moliya instituti zulxumor toirovna abdalova zulxumor nazarovna tojiyeva


()'zbekiston  Respublikasi  transporti,  ishlab  chiqarish  va



Download 6,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/118
Sana18.01.2022
Hajmi6,69 Mb.
#387097
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   118
Bog'liq
Иқтисодий география.Абдалова З

()'zbekiston  Respublikasi  transporti,  ishlab  chiqarish  va
 
ijtimoiy infrastrukturasi
Ishlab 
chiqarishni 
uzluksiz 
davom  
etishida 
infrastrukturaning  roli  m u him .  Shuning  u ch u n   0 ‘zbekiston 
Respublikasi  iqtisodiyoti  hududiy  tizim larini  shakllanishida 
ishlab 
chiqarish 
infrastrukturasi 
bilan 
ta'm inlanganligini 
o ‘rganish  alohida  aham iyatga  ega.
Ishlab  chiqarish  infrastrukturasi.  a w alo m b o r,  avtom obil 
va  tem ir  y o'llarn ing  rivojlangan  tizim i,  ularning  sam arali 
faoliyati  ishlab  chiqarishdagi  u m um iy  xarajatlarini  kam ayti- 
rishning 
m uh im  
shart i 
va 
om ilidir. 
Ishlab 
chiqarish 
infrastrukturasini  rivojlantirish,  shu  asosda  iqtisodiyotni  izchil 
va  b arq aror  taraqqiy  ettirish  u ch u n   sh art-sh aro it  yaratish 
m aqsadida 
«2009-yilda 
ishlab 
chiqarish 
va 
ijtim oiy 
inlratuzilm ani  yanada  rivojlantirishga  d o ir  q o ‘shim cha  ch o ra- 
tad birlar  to ‘g‘risida»  maxsus  dastu r  qabul  qilindi.
Ishlab  chiqarish  kuchlarini  rivojlanishi  va  joylashtirishda 
transp ortning   roli  bcqiyos.  T ransport  h ar  qan day   m intaqada 
ishlab  chiqarish  infrastm kturasini  m u h im   zvenosi  hisoblanadi. 
H a r  qand ay  m asshtabdagi  h u d u d n i  transportsiz  sam arali  va 
oqilona  rivojlantirish  m u m k in   em as.  S anoat  va  qishloq 
x o ‘jaligida  m ahsulot  ishlab  chiqarish  va  iste’m olchiga  yetkazib 
berishda  tran sp o rt  faol  ishtirok  etadi.  Iqtisodiy  tu m an   va 
zonalarda 
ixtisoslashuv 
transport 
orqali 
am alga 
oshadi. 
T ransportnig  rivojlanishi  ishlab  chiqarish  kuchlari  va  texnik 
taraqqiyotinig  u m um iy  rivojlanish  darajasiga  bog‘liq.  T ransport 
infrastrukturasida  1990-2010-yillarda  avtom obil  y o ‘llari  (109,8 
%)
  bilan  baravariga  te m ir  yo‘llardan  (122,1  %)  um um iy
157


foydalanish  uzunligida  o ‘sish  kuzatildi.  2010-yilda  tran sp o r­
tnin g  respublika  yalpi  ichki  m ahsulot  ishlab  chiqarishdagi 
ulushi  11,4  foizni  tashkil  etdi,  bu  jih a td a n   u  sanoat  va  qishloq 
x o ‘jaligidan  keyingi  u ch in ch i  m u h im   ta rm o q   sanaladi.
0 ‘zbekiston  qudratli  (tem iryo ‘l,  avto,  aviya,  quvur  va 
daryo)  transp ort  tizim lariga  ega.  H a r  yili  yuk  va  y o ‘lovchi 
tashuvchi  transp ortlarda  ju d a  k o ‘p  m iqdorda  xizm at  am alga 
oshiriladi.  Ju m lad an ,  2010-yilda  faqat  avtom obil  y o ‘larini 
qurish  va  rekonstruksiya  qilish  u c h u n   378  m illion  dollarga 
teng 
b o ‘lgan 
m ablag‘ 
o ‘zlashtirildi 
va 
bu 
2009-yilga 
qaraganda,  31,5  foiz  k o ‘p  dem akdir.  Shuning  hisobidan 
m am lakatim izda  270  kilom etrlik  zam onaviy  avtom obil  y o ‘li 
foydalanishga  topshirildi.  H avo  tran sp o rti  va  te m ir  y o ‘l 
parklarini  yangilash  ishlari  davom   ettirilm oqda.  0 ‘tgan  yili 
«Eyrbas  indastri»  kom paniyasining  6  ta   A -320-200  rusum li 
sam olyoti,  8  ta   zam onaviy  elektrovoz  sotib  olindi,  1  m ing  790 
ta   yuk  tashiydigan  va  38  ta  y o ‘lovchi  tashiydigan  vagonlar 
qurildi,  ta ’m irlandi  va  m odernizatsiya  qilindi.
0 ‘zbekistonda  20-yillar  boshlarida  te m ir  y o ‘l  uzunligi 
1589  km   b o ‘lgan  b o ‘lsa,  1990  yilda  te m ir  yo‘l  transp orti 
u m u m iy   foydalanishdagi  uzunligi  3462  km ,  2010-yilda  4227 
km .ga  etdi.  T em ir  yo‘l  yuk  tashishda  asosiy  o ‘rin ni  egallab, 
un ing  zim m asiga  22,3  m lrd   tn .k m   yuk  oboroti  to ‘g‘ri  keladi. 
T em ir  y o ‘llar  orqali  to sh k o ‘m ir,  yog‘o ch ,  g‘alla,  m etall  va 
m etall  konstruksiyalar,  qurilish  m aterialllari,  m ashina  va 
jih o zlar  kabi  hajm i,  o ‘lchovi  katta  b o ‘lgan  yuklar  tashiladi.
M ustaqillik  yillarida  y o ‘lovchi  tashish  lokom otivlari  parki 
yangilandi,  yuk  tashish  lokom otivlari  h am da  vagonlari,  tem ir 
yo‘llar  m odernizatsiya  qilindi  va  qayta  tiklandi.  Ispaniyaning 
«Talgo» 
kom paniyasi 
bilan 
ham korlikda 
«T oshkent- 
Sam arqand»  tem ir  y o ‘l  uchastkasida  O T ta  O siyoda  birinchi 
b o r  bunyod  etilgan  tezyurar  te m ir  y o ‘l  m agistrali  qurildi  va 
foydalanishga 
topshirildi. 
N atijada, 
T o sh k en t-S am arq an d  
o ‘rtasida  Ispaniyadan  keltirilgan  «Talgo-250»  zam onaviy  tez 
yurar  poezdiining  y o ‘lga  q o ‘yilishi  y o ‘l  vaqtini  1.5  m artaga 
qisqartirdi. 
0 ‘zbekiston 
te m ir 
y o ‘l 
tran sp o rt 
tizim ida 
«T oshguzar-B oysun-Q um qo‘rg‘on» 
yangi 
y o ‘l 
liniyasida 
Y aponiya  kapitali  ishtirokida  5  ta   k o ‘prik  foydalanishga 
topshirildi.
158


1-jadval

Download 6,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish