Toshkent moliya instituti zulxumor toirovna abdalova zulxumor nazarovna tojiyeva



Download 6,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet103/118
Sana18.01.2022
Hajmi6,69 Mb.
#387097
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   118
Bog'liq
Иқтисодий география.Абдалова З

Quyi  Amudaryo  rayoni-
Q oraqalp og 'isto n  Respublikasi  va 
X orazm   viloyatidan  tarkib  to p g an   respublikaning  eng  shim oliy 
m intaqasi  hisoblanadi.  U n ing   m aydoni  172,7  m ing  k m 2  yoki 
m am lakat 
hu du dining  
38,4 
foizini 
tashkil 
etadi. 
Q oraqalpog'ison  Respublikasi  m aydoni  jih a td a n   respublikada 
eng  oldingi  o 'rin d a   turad i  (166,6  m ing  km .kv.),  X orazm  
viloyatiniki  esa  6,1  m ing  km .kvni  tashkil  etadi.  Shu  boisdan 
h a m   bu  jih a td a n   O 'zb ek isto n   R espublikasining  eng  katta 
iqtisodiy  rayoni  hisoblanadi.  R ayon,  A m udaryoning  quyi 
oqim ida, 
O rol 
dengizining 
jan u b iy  
qism ida 
Q izilqum  
ch o 'lin in g   g'arbida  va  U styurt  platosining  sharqiy  qism ida  va 
O 'zbek iston  
R espublikasining 
shim oli—g 'arb iy  
chekkasida 
joylashgan. 
Tabiiy 
sharoitiga 
k o 'ra  
xilm a-xil, 
asosan 
tekisliklardan  iborat,  faqatgina  S u lto n  Uvays  to g 'i  va  ayrim  
qirlar  qad  k o 'tarib   turadi. 
B unda  T u y am o 'y in d an   O rol 
dengizigacha  ch o 'zilg an   A m udaryo  m ansab id an  iborat  pastte- 
kislik,  A m udaryodan  o 'n g   to m o n d a  joylashgan  Q iziqum ning 
shim oli-sharqiy 
qism i, 
U styurt 
platosi 
ijtim oiy-iqtisodiy 
rivojlanishida  m u h im   aham iyat  kasb  etadi.  Iqtisodiy  rayon 
shim olda  ju d a  katta  m aydonni  egallagan  holda  iqlim i  keskin 
kon tinental,  issiq  kun lar  nisbatan  kam roq,  vegetatsiya  davri 
qisqa,  bahori  kech,  kuzi  erta  boshlanishi  b ilan   tavsiflanadi. 
Qolaversa, 
rayon 
dunyodagi 
eng 
shim olda 
paxta 
yetishtiradigan  h u d u d lard an   hisoblanadi.
Tabiiy  resurslardan  tabiiy  gaz,  tuzlar,  qurilish  m ateriallari,
194


S ulton  U vays  to g ‘ida  fosforit,  tem ir  rudasi,  O q tog ‘da  plavik 
shp ati  va  talk,  Q ushxontovda  m irabilit,  Q o ‘n g ‘irot  atrofidagi 
Borsa  —  kelm as  h am d a  Q oraum bet  kabi  konlarda  sulfat  — 
m agniy, 
to sh  
va 
osh 
tuzlari 
va 
ho kazolar 
uchraydi. 
Q oraqalpo g‘istonning  U styurt  qism ida  tabiiy  gaz  va,  ayniqsa, 
neft  konlarining  yirik  zaxiralari  borligi  aniqlangan.  Bu  yerdagi, 
O qsholoq,  S hohpaxta,  Q uvonish  k on larid an   tabiiy  gaz  qazib 
olinadi.  X orazm   viloyati  hududi  foydali  qazilm alarga  unchalik 
boy  em as.
Suv  resurslari  yetishm asligi,  O rol  dengizi  bilan   bog‘liq 
ekologik  m u am m o lar  aynan   ushbu  hududlarga  xos.  Q oraqal- 
p o g ‘istonning  shim oliy  hud ud ida  joylashgan  O rol  dengizi 
so ‘nggi  40-45  yilda  m u n tazam   ravishda  qurib  b o rm o q d a  va 
uning  qurigan  qism ida  O rolqum   paydo  bo 'lgan.  A gar  1964- 
yilda  O rol  dengizining  m aydoni  66,0  m ing  km 2n i  tashkil  etgan 
b o ‘lsa  (Q ozogriston  qism i  b ilan  birga),  2009-yilda  dengizning 
m aydoni  atigi  8,9  m ing  kv.  km .ga  yoki  dengizning  suv  hajm i 
h a m   1083  kub  km   d a n   87  kub  km   gacha  qisqargan.
A holisi  2012-yil  1-yanvar  m a ’lum otiga  k o ‘ra,  3322,8 
m ing  kishi  b o ‘lib,  bu  m am lakat  aholisining  11,3  foiziga  teng. 
A holining  o ‘rtach a  zichligi  1  k m 2  m aydonga  19,2  kishi, 
sh u n d an   X orazm   viloyatida  267,1  kishidan,  Q oraqalpog‘iston 
Respublikasida  bunga  nom utanosib  ravishda  10,2  kishidan 
to ‘g ‘ri  keladi.  X orazm   viloyatining  yer  m aydoni  kichikligi, 
hududining  asosiy  qism ini  o ‘zlashtirilganligi,  ijtim oiy-iqtisodiy 
va  dem ografik  salohiyatining  yuqoriligi  aholi  joylashuvida  o ‘z 
aksini  topgan.
Iqtisodiy  rayon  tarkibidagi  viloyatlar  o ‘zlarining  tabiiy 
sharoiti  va  qazilm a  boyliklari,  dem ografik,  tabiiy  geografik  va 
resurs  salohiyatining  b ir  xil  em asligi  ularda  iqtisodiyotning 
o ‘ziga  xos  tarm o qlari  shakllanishiga  olib  kelgan.  M am lakat 
m e h n at 
taqsim otida 
rayon 
iqtisodiyoti 
agrarindustrial 
yo‘nalishga  ega  paxtachilik,  donchilik,  chorvachilik  h am d a 
oziq-ovqat, 
tog‘-k o n  
kim yosi, 
qurilish 
m ateriallari 
va 
to ‘qim achilik, 
yengil 
sanoatning 
ayrim  
tarm oq lari 
rivojlanganligi  b ilan   k o ‘zga  tashlanadi. 
S hunga  binoan, 
rayonda  paxta,  sholi,  ju n ,  o ‘sim lik  yog‘i,  gilam ,  trikotaj,  n o n  
va  n o n   m ahsulotlari,  om ixta  yem ,  alkogolsiz  ichim liklar  ishlab
195


chiqarish  y o ‘lga  q o ‘yilgan.  B undan  tashqari,  rayonda  xalqaro 
turizm n i  rivojlantirish  u c h u n   zarur  sh art-sh aro it  mavjud. 
M intaqada  og‘ir  sanoat,  xususan,  yoqilg’i-energetika,  m ashi­
nasozlik  va  m etallni  qayta  ishlash,  qo ra  va  rangli  m etallurgiya 
sust  rivojlangan.  Shuningdek,  kim yo,  neft  -  kim yo,  qurilish 
m ateriallari  sanoat  tarm oqlari  oxirgi  yillarda  tobora  rivojlanib 
borm oqda.  Q o ‘ng‘irot  tu m an id a  soda  ishlab  chiqaruvchi 
zam onaviy  korxonaning 
qurilganligi  va  shuning  asosida 
kim yogarlar  shaharchasi  E lobodning  barpo  etilganligi  iqtisodiy 
rayon 
iqtisodiyotida 
m u h im  
aham iyatga 
ega 
b o ‘ldi. 
M intaqadagi  Taxiyatosh  IES,  T u y am o ‘yin  G E S   yagona  elektr 
energiya  ishlab  chiqaruvchi 
m an balardan   biridir.  Yengil 
sanoati  tarkibida  to ‘qim achilik  va  paxta  tozalash  korxo- 
nalarining  o ‘rni  katta.  Q o ‘shm a  korxonalardan  U rganchdagi 
«Xorazm  N urtop»  q o ‘shm a  korxonasi,  Buyuk  B ritaniya  asbob- 
uskunalari 
bilan  jihozlangan, 
«Bog‘o t 
te k stib  
q o 'sh m a  
korxonasi,  «K oka-kola»  ichim ligi  T o shk en t  L T D   q o ‘shm a 
korxonasi  U rgan ch   filiali,  G u rla n   paxta  tozalash  zavodlari, 
«Beruniy  to la s b ,  Kegayli  tum anidagi  «X alqobod  m o m ig ‘i», 
Q o‘ng‘irot  tum anidagi  «K o‘n g ‘iro t  u n   zavodi»,  T o ‘rtk o ‘ldagi 
«To‘rtk o ‘l  oq  oltin»,  «Tortkol  asaka  te k stib ,  N uk us  shahridagi 
«N ukus  vinozavodi»,  «K o‘ng‘irot  soda  zavodi»,  «K ikikaram et» 
korxonalari  ishlab  turibdi.  B undan  tashqari,  Xiva  gilam  
kom binati, 
H azoraspdagi  yagona  shakar  zavodi-X orazm - 
shakar»  ining  nafaqat  m in taq ada,  balki  respublika  sanoatida 
alohida  o ‘rni  bor.
Iqtisodiy  rayonning  ekologik  —  geografik  o ‘rn i,  y a’ni  uning 
Orol  dengiziga  yaqinligi,  ushbu  m in taq ad a  vujudga  kelgan 
ekologik  vaziyat  qishloq  x o ‘jaligi  rivojlanishga  salbiy  ta ’sir 
k o ‘rsatib  kelm oqda.  A m m o  shunga  q aram asdan,  m intaq a 
agroiqlim iy  shart-sharoitlarga  bog‘liq  holda,  paxta,  sholi, 
g o ‘sht,  ju n   m ahsulotlarini  ishlab  chiqarishga  ixtisoslashgan. 
Ekologik  h olatining  yom onligi  bois,  iqtisodiy  rayon  respublika 
qishloq  xo‘jaligi  m ahsulotining  atigi,  9,3  foizini  beradi  (2010 
y.). 
D onli 
ekinlar 
yalpi 
hosili 
kam ligiga 
k o ‘ra, 
Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  (289,4  m ing  to n n a )  N avoiy 
viloyatidan  (247,2  m ing  to n n a )  keyin  ikkinchi,  X orazm   (333,9 
m ing  to n n a)  esa  u ch in ch i  o ‘rinlarni  egallaydi. 
B undan
196


bugldoyning  yalpi  hosili  kam ligi  jih a td a n   esa,  Q oraqal- 
p o g ‘isto n  R espublikasi  (196,3  m ing  to n n a)  h atto   respublikada 
birinchi  o ‘rind a  turadi.  B inobarin,  bug‘doy  hosildorligi  h am  
ushbu  respublikada  eng  past,  gektariga  29,5  sen tn er  (o ‘rtach a 
k o ‘rsatkich-45,9).
C horvachilikda  m am lakatdagi  yirik  shoxli  qoram ollard an  
16,0  foizi  ushbu  iqtisodiy  rayonda  boqiladi.  S hundan,  sigirlar 
Q oraqalpog‘iston   Respublikasida  254,1  m ing  bosh,  X orazm  
viloyatida  esa  280,7  m ing  boshga  yetgan  (2010  y).  Q o ‘y  va 
echkilarning  eng  kam   soni  va  salm og‘i  aynan  u shbu  rayonga 
to ‘g‘ri  keladi.  M asalan,  Q oraqalpog‘iston  R espublikasida  ja m i 
respublikadagi  q o ‘ylarning  4,9  foizi,  X orazm   viloyatida  esa  2,3 
foizi  to ‘plangan.  Bu  yerda  X orazm   viloyatining  yer  m aydoni, 
yaylovlar  kam ligini  tu sh u n ish   m u m k in ,  biroq  Q oraqalpog‘iston 
Respublikasidagi 
katta  yer  m aydonlari, 
ushbu  tarm oqni 
rivojlantirishga  im ko n  beradi.  M azkur  chorva  m ollarining 
m intaqad a  kam   sonliligi  tabiiyki,  g o ‘sht,  sut  ishlab  chiqarishda 
yaqqol  sezilm oqda.  Ayniqsa,  bu  Q oraqalpog‘iston  R espub­
likasida  kuzatiladi,  chunki,  bu  h u d u d   g o ‘sht  (33,6  m ing 
to n n a ),  sut  (183,6  m ing  to n n a ),  tuxum   (46  m ln  d ona)  ishlab 
chiqarish  b o ‘yicha  respublikada  (855,0;  6169,0  m ing  to n n a, 
3061,2  m ln   d o n a,  2010  y.)  eng  oxirgi  o ‘rinlarda  turadi. 
Iqtisodiy  rayon  qishloq  xo‘jaligi  tarm oqlari  tu m an lar  m iqyo- 
sida  tu rlich a  taqsim langan  b o ‘lib,  ulard a  bu  tarm o q n i  rivojlan­
tirishga  alo hid a  e ’tib o r  qaratish,  qishloq  x o ‘jaligi  m ahsulotlari 
yalpi  hosili  va  hosildorligining  o ‘sishiga  erishish  m intaqa 
aholisini,  xo‘jaligini  zaruriy  m ahsulotlar  bilan  ta ’m inlash, 
tu rm u sh   farovonligini  oshirishning  m u h im   om ilidir.
T ransp ort 
tarm o g ‘i 
iqtisodiy  rayon 
aloqalarini 
olib 
borishda  m uhim   aham iyatga  ega  b o ‘lib,  u ning  b arch a  turlari 
yaxshi  rivojlangan.  Ju m lad an ,  X orazm   h u d u d i  orqali  o ‘tgan 
T u rk m an o bo d-T o shh ov uz-B ey nau   te m ir  y o ‘li, 
Q oraqalpo ­
g 'isto n   h u d u d id an   0 ‘zbekistonni  Rossiya  bilan  bog‘lovchi 
T axiatosh  -   Beynov  tem ir  y o ‘lining  o ‘tganligi  viloyat,  m intaqa 
ijtim oiy-iqtisodiy  rivojlanishiga,  T u rk m aniston,  Q ozog'iston, 
Rossiya  Federatsiyasi  va  boshqa  davlatlar  bilan  aloqa  qilishida 
qulay  sh art-sh aroitlardan   biridir.  S hu  bilan  birga  keyingi 
yillarda  qurilib  ishga  tushirilgan  N u ku s  —  C h im bo y  tem ir
197


yo‘lidan  Q o ‘n g ‘irot  -   N ukus  -   C h im bo y  y o ‘nalishi  b o ‘yicha 
yo‘lovchilar 
tashishda 
foydalanilm oqda. 
A yni 
vaqtda, 
U ch q u d u q   -   M iskin  -   N uk us  te m ir  y o ‘lining  qurib  ishga 
tushirilishi  m am lakatim iz  transp ort  m ustaqilligini  ta ’m inlashda 
m u h im   aham iyatga  ega  b o ‘ladi.  A vtom obil  y o ‘llarid an   maxsus 
D avlat  dasturi  asosida  qurilgan  N u ku s  -  Beynov  m agistral 
avtom obil  y o ‘li 
m intaqa 
hayotida 
katta  m azm u n  
kasb 
etm oq da.  B u nd an  tashqari,  iqtisodiy  rayonda  suv  tran spo rti 
(A m udaryo,  O rol  dengizi),  quvur,  havo  transporti  m ahalliy  va 
xalqaro  aloqalam i  am alga  oshirishga  katta  hissa  q o ‘shm oqda.
M avzu  bo‘yicha  savollar
1.  0 ‘zbekiston 
m a ’m uriy-hu du diy 
b o ‘linishiga 
k o ‘ra, 
nech ta  viloyat,  tum an,  sh ahar va  qisliloqlardan  iborat?
2.  N im a 
sababdan 
respublika 
iqtisodiy 
rayonlarga 
ajratiladi?
3.  Iqtisodiy  rayonlashtirishning  qanday  tu riarin i  bilasiz?
4.  F arg ‘o n a  iqtisodiy  rayoning  tabiiy  sharoiti  va  boy­
liklari,  dem ografik  vaziyat iga  iqtisodiy jih atd an   baho   be ring.
5.  Quyi  A m udaryo  iqtisodiy  rayoni  m am lakatim izda 
qanday 
sohalarga 
ixtisoslashgan 
va 
uning 
istiqboldagi 
rivojlanish  om illari  qaysilar?
6.  T oshkent  iqtisodiy  rayoni  iqtisodiyotining  hududiy 
tarkibi  qanday?
7.  N im a  u ch u n   Q oraqalpog‘iston   Respublikasi  va  X orazm  
viloyatida  o g ‘ir,  m ashinasozlik  sanoat  yaxshi  rivojlanm agan?
8.  Janubiy  iqtisodiy  rayonining  asosiy  m uam m olari  va  is- 
tiqbolda 
rivojlanishining 
ustuvor 
y o ‘nalishlarini 
ta ’riflab 
bering.
9.  Quyi  A m udaryo  havo  transpo rti  qanday  rivojlangan?
10.  Iqtisodiy 
rayonlashtirishning 
xalq 
x o ‘jaligida 
aham iyatini  nim alarda  k o ‘rasiz?
198



Download 6,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish