Mirjalol Mahammadjonov adabiyot savol-javoblar to‘plami (5, 6, 7, 8) Farg‘ona-2021



Download 1,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/90
Sana13.01.2022
Hajmi1,14 Mb.
#355862
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   90
Bog'liq
5-6-7-8-SINF ADABIYOT SAVOLNOMA

@Ona_tili_va_adabiyot_N1

@Ona_tili_va_adabiyot_N1


 

73 


 

132.Mumtoz  adabiyotning  asosiy  tasvir  manbai 

nima? Ko’ngil 

133.Radifi qaysi tilda yozilgan? Turkiy 

134.Lirik qahramon barcha aybni nimaga to’nkaydi? 

Ko’ngilga 

135.G’azalning  2-6-baytida  qanday  she’riy  san’at 

qo’llangan? Tazod 

136.  "Ayoqinga  tashar  har  lahza  gisu"  g'azali  necha 

baytdan iborat?  5 

137. "Ayoqinga tushar har lahza gisu " g’azali qaysi vaznda 

yaratilgan?  Hazaji musaddasi mahzuf       

138. "Ayoqinga tushar har lahza gisu " g’azalining taqte’si 

qanday?     V- - - V- - - V- -    

139. "Ayoqinga tushar har lahza gisu " g’azalida qanday 

badiiy san’at qo’llangan? Irsoli masal 

140."Ayoqinga tushar har lahza gisu " g’azalida keltirilgan: 

"Qo’rqar,  qaydakim  qon  ko’rsa  hindu  "  maqolining 

bugungi  kundagi  muqobili  qaysi  qatorda  berilgan?    

Hindu qayda qon ko'rsa, qo'rqadi. 

141.Yorning  yuzi  aytilmagan  holda  oppoq  nur  taratib 

yonib turishi qaysi maqol orqali tasvirlangan? “Charog’ 

tubi qorong’u 

142.Qaysi  maqol  orqali  yorning  yuzini  ko’rishga  ko’z 

tutayotganligi aytilgan? Oqqan ariqqa oqar suv 

143.3-baytda  shoir  yorning  yuzini  oy  hamquyoshdan 

ham ortiqligini ta’riflab, bunga qaysi maqolni keltiradi? 

Kishining ko’zi ore tarozu 

144.Yorning  ko’zi  oshiq  qonidan  qo’rqmayotganidan 

ajblanib qaysi maqolni keltiradi? Qo’rqar qaydakim qon 

ko’rsa hindu 

145.Lutfiyning dardi yor dardiga yetish sababini qaysi 

maqol orqali tasvirlaydi? Tilagan kishi tilagiga yetadi 

146.G’azalning  qaysi  baytlarida  yuz  tasvirlangan?  3ta 

baytida 1,2,3  

147.  "Qomatimni  necha  qoshing  yoqila,  Necha  hajr  o'ti 

jonimda  yoqila.  G ’amza birla to’kti qonim ul sanam, To 

hinodek  qon  elina  yoqila  ".  Ushbu  to'rtlik  janrini  

aniqlang. Tuyuq          

148.Ko’ngluma  har  yonki  boqsam,  dog’i  bor,  Har  necha 

dardimni desam, dog’i bor. Qilcha tanga bori ishqing yor 

edi, Bir sori bo’ldi firoqing, dog’i bor. Tuyuqda qo’llanilgan 

shakldosh so’zlarning ma`nolari ketma-ket qaysi qatorda 

to’g’ri berilgan?    dog’i bor – otashi bor – tag’in bor     

149. Men sening ilkingdin, ey dil, bandamen, Vah, qachon 

yetkaymen  ul  dilbanda  men.  Bevafolarg’a  meni  qilding 

asir,  Sen  menga  sultonsen,  ey  dil,  banda  men.  Tuyuqda 

qo’llanilgan  shakldosh  so’zlarning  ma`nolari  ketma-ket 

qaysi  qatorda  to’g’ri  berilgan?  bog’lanib  qolmoq  – 

dilbandga men - bandaman        

150.Charxi  kajraftor  elidin  yozamen,  Chiqmadim  hijron 

qishidin yoza men. Bir meni yorliq bila yod etmas ul, Har 

necha  ul  shahg’a  qulluq  yozamen.  Tuyuqda  qo’llanilgan 

shakldosh so’zlarning ma`nolari ketma-ket qaysi qatorda 

to’g’ri berilgan? shikoyat qilaman – yozga men – bitaman        

151.  Qomatimni  necha  qoshing  yo  qila,  Necha  hajr  o’ti 

jonimda  yoqila.  G’amza  birla  to’kti  qonim  ul  sanam,  To 

hinotek qon elina yoqila. Tuyuqda qo’llanilgan shakldosh 

so’zlarning  ma`nolari  ketma-ket  qaysi  qatorda  to’g’ri 

berilgan?     kamon qiladi – yoqiladi – surtiladi         

152.Ey ko’ngul, yorsiz sanga ne bor, bor, Qaydakim ul zulfi 

anbar  bor,  bor.  Chek  jafo-u  javr-u  nozin  borini,  Bir  kun 

o’lg’aykim,  degaylar:  “Bor-bor!”  Tuyuqda  qo’llanilgan 

shakldosh so’zlarning ma`nolari ketma-ket qaysi qatorda 

to’g’ri berilgan?    Mavjud – borgin – jo’na      

153.  Qoshlaring  xush  lojuvard-u  toq  erur,  Xush  ichinda 

benazir-u  toq  erur.  Torta  olmasman  firoqing,  netayin, 

Qilcha tanga bori ishqing toq erur. Tuyuqda qo’llanilgan 

shakldosh so’zlarning ma`nolari ketma-ket qaysi qatorda 

to’g’ri berilgan?    yolg’iz – yakka-yu yagona – toqatim toq 

154.  Tajnisli  tuyuq  namunalarini  yaratgan  shoirlarni 

belgilang. Lutfiy, Navoiy, Bobur, Munis     

155.Arabiy,  forsiy  va  tukriy  adabiyot  uchun  birday  xos 

bo’lgan    lirik  janrlar  qatorini  belgilang.  ruboiy,  qit'a,  

musammat ,fard, g’azal    

156.Tuyuqda  qofiya  vazifasini  nima  o’taydi?  Tajnisli 

so’zlar 

157.Mumtoz  she’riyatda  qofiyaning  tartibi  nimadan 

kelib chiqadi? Janr tabiatidan 

158.  Muayyan  tartibga  solingan  matn  nima  deyiladi? 

Nazm 

159.Nazmning birinchi talabi nima? Vazn 



160.O’zbek she’riyatining asl nazmi nima? barmoq 

161. Xalq og’zaki ijodi an’analari qaysi vaznda yozilgan? 

Barmoq 

162.  XI  asrda  kimlarning  asarlari  barmoq  vaznida 

yozilgan? 

M.Qoshg’ariy, 

A.Yassaviy,Sulaymon 

Boqirg’oniy 

163. Nechanchi asrdan yozma she’riyatimiz namunalari 

aruz vaznida yozila boshlagan? XI asdan 

164.Barmoq vaznining ikki muhim xususiyatini sanang  

misralaragi  bo’g’inlar  soni  teng  kelishi  kerak,  misralar 

muayyan turoqlarga bo’linishi kerak 

165. Arab she’riyatining asosiy vazni qaysi?  Aruz 

166.  Aruz  vaznida  hijolar  necha  xil  bo’ladi?  3xil  qisqa, 

Cho’ziq, o’ta cho’ziq 

167.Aruz  vanining  eng  muhim  xususiyatlaridan  biri 

nima? rukn 

168.  Aruzning  qat’iy  qoidasi  nima?  Birinchi  misrada 

qanday  ruknlar  ishtiroketgan  bo’lsa,  she’roxirigacha 

barcha misralarda xuddi shunday ruknlar ishtirok etadi. 

169  Aruzning  eng  ko’p  qo’llanadigan  vaznlari  qaysi? 

Ramal, hazaj, mutaqorib 

170. Ramalning asosiy rukni nima?  foilotun 

171.Hazajning asosiy rukni nima? mafoyilun 

172.Mutaqoribning asosiy rukni nima? faulun  

173.Turkiy adabiyotda paydo bo’lgan janr? Tuyuq   

174.Tuyuq janrining asosiy qoidalari? 4misradan iborat 

bo’lishi,  ruboyi  kabi  qofiyalanishi,  aruzning  ramali 

musaddasi  mahzuf  vaznida  yozilishi,  qofiyaga  olingan 

soz’lar tajnisli bo’lishi 

 175.Arabiy  va  forisiy  adabiyotda  mavjud  bo’lmagan, 

faqat    turkiy    tillarda  mavjud  bo’lgan  janirni  aniqlang. 

Tuyuq 


176. Tuyuqning taqe’tesini qanday bo’ladi? –V- - / -V - - 

/- V – (yoki V-~) 

177.Tuyuq  janrining  qaysi  sharti  nisbatan  keying 

davirda yuzaga kelagan? To’rtinchi sharti 

178.  Lug’aviy  jihatdan  jinsdosh,  ya’ni    shakildosh 

ma’nosini anglatadigan badiiy san’at turi? Tajnis 




Download 1,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish