www.ziyouz.com kutubxonasi
26
Максим полвон даврага мос кийиниб келди. Бўри полвон разм солди-разм солди-да:
— Ҳа, бали, бу бошқа гап! — деди.
Кейин, собит қадамлар билан давра айланиб жар солди:
— Халойиқ, сўзимни эшитинг! Болалар, кўп талатўп қилма, гапни гапга қўш! Халойиқ... Ай,
Хумор момонинг невараси, тек ўтир дейман, бўлмаса,... кесиб оламан! Халойиқ, манави тик
желак кийган хўжасоати Тиловберди полвон! Буниси шўрчилик Максим полвон! Айтиб
қўйганим яхши, Максим полвон мастер спорт! Самовар ҳам олганмисиз, полвон? Эшитдингиз-
а, халойиқ? Максим полвоннинг самовари йўқ экан! Бу икки полвонга бир гўсам серка, бир
жуфт учламчи калиш, беш сўм пул қўйилди!
Тиловберди полвон одатй бўйича белбоғини бўйнига ташлаб давра айланди.
Бўри полвон ўғлини зимдан кузатди. Бирон-бир нуқсон тополмади.
Хотири жам бўлиб, бош баковул олдига ўтирди.
— Бир пиёла чой беринг, — деди. Ўғлига тикилиб қолди...
1
Сариосиё бир давра Тўполон дарёси ёқасида бўлди.
Дарё ўз оти ўзи билан шовқин солиб оқиб турди. Тўполон билан оқиб турди.
Бўри полвон ўшанда умрида биринчи бор фарғонача кураш кўрди.
Давра эгаларинииг кўпчилиги Фарғона водийсидан эди-да. Улар Сурхон воҳасида колхоз
тузиш учун Йўлдош Охунбобоев ташаббуси билан кўчиб келиб эди-да.
Водийликлар олишни кураш, деди.
Водийликларда ўз курашларини намойиш қилди: икки полвон бир-бирлари белидан
қўлларини ўтказиб ушлаб, суяшиб юра берди..
Бу орада воҳа полвонларидан бирови оёғи осмондан келиб ерга тушди. Бирови рақибини
елкадан ошириб отди.
Давра гурсиллаб турди, давра ҳайқириб турди!
Бўри полвон водийликларга қаради.
Водийликлар ҳамон суяшиб юрди!
Бўри полвон ҳафсаласи пир бўлди.
Водийликларга эътибор бермай қўйди.
2
"Ўзи улар мулойим халқ-да, — деди Бўри полвон ўзича. — Жуда мулойим. Олишлариям ўз
табиатидан кеп чиқади. Мана, биз ўлгудай қўпол элмиз. Олишимиздаги мардоналик-да,
ботирликда шундан. Ҳай, майли. Халқ турли-туман бўлса яхши. Бу — улканлик, улуғлик
аломати бўлади. Мана, фарғонача кураш. Буям ўзимизники! Демак, иккита курашимиз бор экан!
Қандай яхши! Бойлик, бойлик!
Аммо-лекин уккағар водийликлар кўп ашулачи халқ бўлади-да! Худо ашулани водийликлар
учун яратган-да! Ҳалиги... биттаси бор эди-ку, оти нима эди..."
Бўри полвон ўйлади-ўйлади, тополмади. Раисга ўгирилди.
— Қайси бир йили Сталин колхозидан бир бола ашула айтиб чиқиб эди, оти нима эди? —
деди.
— Қайси? — деди раис.
— Ҳалиги...бир деҳқон бола бор эди-ку, асли қўқони? Қайси бир йили раҳматлик
Маъмуржон Узоқов кеп, Тошкентга эргаштириб кетди-ку?
— Ҳа-а, Ҳасан Султонов денг. Ашула айтиб юрибди, нима эди?
Тоғай Мурод. Юлдузлар мангу ёнади (қисса)
www.ziyouz.com kutubxonasi
27
— "Фиғонким, гардиши даврон..." Во уккағар, ана ашула! Одамнинг кўнглини бузиб
юборади-я!
— Ҳа, полвон бова-е, Ҳасан Султонов полвон бўлганда отини эсдан чиқармасдингиз-а...
Бўри полвон мийиғида кулди.
Do'stlaringiz bilan baham: |