Uok 398. 21 (575. 172) Qaraqalpaq xaliq ertekleri


—Qaraqalpaq xaliq ertekleri  97



Download 3,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/36
Sana02.01.2022
Hajmi3,43 Mb.
#306892
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   36
Bog'liq
Qaraqalpaq xaliq ertekleri

7
—Qaraqalpaq xaliq ertekleri 
97


kiyik-qulan  awlawga  shigip,  tapqan  anlarm  liyme  akelip, 
pisirip  jep  jure  beredi.
Kiinlerden  bir  kiln  bulardm  shaqmaq  tasi  tawsilip  qaladi. 
Kelinshek  dalaga  shigip  qarasa,  bir jerde  ot  shigip  turgan  eken. 
«Sonnan  barip  otin  alistiriwga  qoz  alayin»  dep  kelinshek  ot 
shiqqan jaqqa  baradi.  Barsa,  bul jerde  bir  mastan  kempir  otir 
eken.  Kelinshekti  korip  kempir: 
shiragim,  kel,  —  deydi.
Kelinshek  te  iybe  menen  salem  berip,  son  kempirge  oziniri 
qozga  kelgenin  aytadi.
Kempir  tilbi  tesik  tabaqqa  kiildi  toltirip  salip,  listine  qoz 
saladi  da,  soytip  kelinshektin  qolma  beredi.  Kelinshek  raxmet 
aytip,  qozdi  alip  ilyine  qayta  beredi.  Uyine  kelgenshe  bayagi 
tabaqtiri  tilbinen  kill  sizlamp  tiisip  kelgen  eken.  Qullasi,  sol 
kilni  Jartibas  ham  omn  doslanna  awqatin  beredi.
Ertehine  Jartibas  anga  bir  dosti  menen  shigip  ketedi. 
Bayagi  togilip  kelgen  killdin  izi  menen  Mastan  kempir  kelip, 
kelinshekke  ozinih  hiylekerlik  qildiretin  korsetedi.  Ogan 
shashin  qaratadi.  Kempir  soytip  otirip,  kelinshektin  qamn 
soriydi.  Keshte  ketip,  erteAine  tagi  kelip,  kelinshekke  basin 
qaratadi.  Jane  qamn  soriydi,  keshte  qaytadi.
Biraq,  kelinshek  bum  heshkimge  bildirmeydi,  tiiri  appaq 
bolip  ketedi.  Uyde  otirip  eki  ayagi joq,  eki  qoli  bar:
—  Sen  nege  birden  azip  kettin?  —  deydi  kelinshekke.
Kelinshek  sonday-sonday,  mastan  kempirdin  kiinde  kelip 
basin  qaratatugmligin,  qamn  sorip  ketip  jilrgenligin  aytadi.
Ertenine  mastan  kempir  kelip,  basin  qaratip  otirganda,  eki 
ayagi joq  eki  qoli  bar  adam  Mastan  kempirdi  bir  tayaq  penen 
urrp  jiberedi.  Kempir  awnap  tiisedi'  jane  turgelip,  shashinan
%


bir  qil  julip  alip,  eki  ayagi  joq,  eki  qoli  bardin  eki  qolin 
baylap,  awqatlarm  iship  ketedi.
Kelesi  kuni  Mastan jane  kelip,  basin  qaratip  otirganda,  eki 
qoli joq  eki  ayagi  bar  om  tewip jiberedi.  Kempir  awnap  tiisedi 
de,  orninan  orre  turip,  shashman  bir  qil  julip  alip  eki  ayagi 
bar,  eki  qoli  joqtin  eki  ayagin  baylaydi  da,  awqatlarm  iship 
ketedi.
Bul  awhaldi  eki  dosti  Jartibasqa  aytadi. 
01
  dostin  atqa 
mingizip,  ozi  korpege  oramp jata  beredi.  Bir mahalleri  Mastan 
kempir  kelip,  kelinshekke  basm  qaratadi.  Jartibas  tiirgelip, 
kempirdi  tewip  jiberedi,  kempir  awnap  tiisedi.  Batir  kempirdi 
almas  qilish  penen  oltirmekshi  boladi.  Kempir  olerdegi  sozin 
aytip jalinadi.
—  Men  ayagi  jogma  ayaq  bolayin,  qoli  joqqa  qol,  kozi 
joqqa  koz,  basi jartiga  bas  bolayin,  —  deydi.
—  Om  qalay  isleysen?  Щ  deydi  Jartibas.
—   Bir jutip  shigaraman,  — 'deydi  mastan.
Bum  esitken  Jartibas  batir  kempirdi  oltirmeydi.  Sonin 
arasinda  eki  dosti  аЛпап  keledi.
—  Kozleri joqti jut,  —  deydi.
Kempir jutadi,  kozli  bolip  shigadi.
—  Ayaqlan joqti ju t ,^   deydi.
Kempir jutadi,  ayaqli  bolip  shigadi.
—  Qollan  joqti jut,  —  deydi.
Kempir jutadi,  qolli  bolip  shigadi.
IJsh  dostina,  hayal ma  almas  qilishti  berip:
—  Eger  meni jutip  bolip  shigarmasa,  usi  qilish  penen jarip, 
ishinen  tawip  alarsiz,  —  deydi.
Olar  da  kelisim  ham  wade  beredi.  Kempir  Jartibasti jutadi.
99


Tasla,  s—  deydi  ogan  doslan,  biraq  Mastan  kempir  om 
taslamaydi.
—  Qilish  penen  oltiremiz,  —  deydi  tortewi.
Olar  soylep  turganmda  shaqqanliq  ham  epshillik  penen 
kempir  olardan  qiiishti  tartip  aladi.  Solay  bolsa  da  tortewi 
jiynalip,  kimi  tayaq  penen,  kimi  shengel  menen, -kfffii  tas 
penen  uradi.  Kempir  sonda  da  taslamaydi.  Aqirinda,  kempir 
jerge  qulaydi.  Qiiishti  alip,  kempirdi  qaq  boledi.  Ishinde 
Jartibas  joq.  Siiyek  pe  siiyek,  etpe  et  qaraydi.  Jartibasti  taba 
almaydi.  Bir  waqitta  kempirdin  ayaginin  bas  barmagimri 
listinde  turganm  koredi.  Jartibasti n  basi  da  putin  bolip,  bir 
suliw jigit  boladi.  Jartibas  doslann  jiynap:
^   Qane,  bunday  hallarga  jetistik,  sizler  de  jaqsi  bolip 
kettiniz,  endi  tarqasayiq.  Harkim  oz  kilnin  korsin,  men  de 
elime  qaytaman,  —  deydi.
Olar  da  bugan  qayil  boladi.  Jartibas  buringismsha  soqirdi 
minip,  aldina  qazandi  alip,  bayagi  jerge  barsa,  eki  adam  ele 
qazanga  talasip:
shawT  Sen  berdin,  men  berdim,  —  dep  atir  eken.
Qazandi  taslaydi  da  ketedi.  Onnan  keyin  kelinshekke:
—  Senih  menen  birge  az  gana  kiln  omir  silrdik,  bizlerge 
awqat  pisirip  bergenihiz  ushin  sagan  minnetdarshiliq  bil- 
diremen.  Omir  usilardi  etiwge  majbilr  etti.  Endi  nekelesken 
kilyewihizge  bann,  bizlerge  qapa  bolman,  ^   dep  om  da  atqa 
mingestirip,  bayagi  ilyge  aparsa,  uy  ishi  «kelinnen  ayinldiq» 
dep  aza  tutip,  qapalamp  otirgan  eken.  Kelinshekti  taslap 
qaytip  keledi.  Qiyametlik  lish  dosti  menen  giirrinlesip,  ozinin 
jerdiri  ilstine  qalay  shigiwin  soraydi.
Olar:
100


—  Palen  degen  jerde  bayterek  bar,  sonda  qara  qustin  ush 
balasi  bar,  som  bir  aydarha jeyjaq  eken.  Ane,  solardi  olimnen 
qutqarsan,  Qaraqus  seni jer  ustine  shigaradi, 
deydi.
Jartibas  doslan  menen  jilasip  xoshlasip  janagi  bayterekke 
qaray  kete  beredi.  Bir  mahali  sol  terekke  barip,  ogan  minip 
edi,  siiykimli  lish  palapandi  kordi.  Qarasa,  bir  palapannin 
kozinen  qan  agip  jilap  otir,  ekinshisinen jas  agip  jilap  otir,  al 
lishinshisi  kiilip  otir.  Bul  lishewine  Jartibas  hayran  qalip:
—  Sen  nege  kozinnen  qan  agip  jilap  otirsaii?  A l,  sen 
nege  kozine  jas  alip  otirsan?  Sen  nege  kiilip  otirsan? 
dep 
lishewinen  soraydi.
Kozinen  qan  agip jilap  otirgan  palapan:
—  Hay,  nesin  soraysiz,  bizler  Qaraqustin  balalan  edik.  Jilda 
bizin  anamizdin  tuwgan  balalarm  bir  aydarha  kelip  jutadi 
eken.  Mine,  biigin  meni  baslap  jutadi  eken.  Sogan  kozimnen 
qan  agip  jilap  otirman, 
depti.
#  
Meni  erten  jutatugm  edi,  sogan  bir  kiin  bolsa  da  jaqti 
diinyam  korip  qalaman-go  dep,  jilap  otirman,  —  deydi  ekinshi 
palapan.
—  Meni  usi  ekewinen  son  jutatugm  edi,  sogan  eki  kiin 
bolsa  da,  tirishilik  etkenime  quwamp  o t i r m a n , d e p t i  
lishinshi  palapan.
Jartibas  lishewinin  angimesin  tinlap  bolip:
—  Qane,  sizlerdi  sol  aydarhadan  azat  etsem,  ananiz  meni 
jerdin  listine  shigara  ala  ma?  —  dep  palapanlardan  soraydi.
—  Shigaradi,  —  dep juwap  beredi  lishewi  birden.
Jartibas  terekte  otira  berdi,  bir  m&hali  alistan  aydarha
lsqinp  kiyatir  eken.  Batinmiz  jerge  tiisti.  Qilishin  eki  qoli 
menen  uslap,  jiizin  aydarhanm  awzina  tuwn  qaratti.  Aydarha


jaqinlap  kelip  balam jutpaqshi  boldi.  Jartibasti n  qilishin  tuwri 
qaratip  turganda  aydarha  ishine  tartip  edi,  qilish  aydarhani  ten 
bolip  kesedi.  Soytip,  Jartibas  terekke  minip,  palapanlarga  olgen 
aydarhani  korsetedi.  Qaharmanliq  etken  batir  palapanlardin 
qanatinin  astinda jata  beredi.
Bir  mahali  qatti  jawin  jawadi,  tingannan  keyin  qatti  dawil 
turadi.  Bul  da  tmip,  bir  mahali  duman  tiisedi.
—  Bul  nenin  belgisi?  —  dep  ol  palapanlardan  soraydi.
r  —  Jawin  jawgani  menin  anamnin  jolda  kiyatirip,  bizlerdi 
aydarha  jep  qoymasa  bolar  edi,  dep  jilap  kiyatirgam  edi, 
deydi  birewi.  —  Diibeley  turgani  omn  jaqinlap  kiyatirgandagi 
qanatinin  samali.  Duman  tiiskeni  anamiz  hazir  terektin  tiibine 
kelgenligi.
Jartibas  jata  beredi,  Qaraqus  palapanlarina  awqat  akelip 
beredi.
4A
  Ballarim,  adamzattin  iyisi  shigip  ketti  goy,  —  dep 
palapanlarmni  qanatlann  tekserdi  ham  Jartibasti  korip  shoqiy 
baslaydi.
Palapanlari  anasina:
—  Qoyin,  shoqimah,  bizlerdi  olimnen  alip  qalgan  usi jigit,
—  deydi  lishewi  birden.  —  Ane,  tomende  aydarhani  oltirdi.
Qaraqus  keshirim  sorap,  Jartibasqa  shmnan  minnetdar 
bolip:
—  Ne  tilegin  bar?  —  dep  soraydi.
Batir:
dep-  Meni jerdin  iistine  shi|arsai
4
iz,  Щ deydi.
Qaraqus  jigitti  listine  mingizip:
—  KoziAdi jum,  ash  degende  ash,  .-g deydi.
Qus  Jartibasti  alip  ushadi,  bir  mahali  «kozlerindi  ash» 
deydi.  Kozin  ashsa,  jigit jerdiri  listinde  jiirgen  eken.  Qus jane
102


«kozihdi jum»  deydi.  Jumrp  edi,  sonman  «ash»  dedi,  kozlerin 
ashti.  Qus  kozden  gayip  bolip  ketti.  Jartibas  sarijayin  qolga 
alip,  «dosqa  tiyme,  dushpanga  tiy,  eki  inimnin  birewine  tiy» 
dep  atip  edi,  inisinin  birewine  tiyipti.  Jane janagiday  etip  atip 
edi,  ekinshi  inisi  de  oledi.  Jartibas  bayagi  ush  suliwdi  tawip 
alip,  birewine  tiylenip,  suygenine  qosilip,  murat-maqsetine 
jetipti.

Download 3,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish