Щтисодий хавфсизлик



Download 5,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/59
Sana25.02.2022
Hajmi5,5 Mb.
#306292
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   59
Bog'liq
Иқтисодий хавсизлик Ишмухамедов А Э

6
ofjihk

текисликларда чукинди жин- 
слар орасидан нефть ва газ конлари (Газли, Шохпахти, Кукдума- 
лод). Фаррона водийсида ва Сурхандарёда нефть конлари (Мин- 
гбулод, Сок, Жардуррон), табиий чукишдан х,осил булган тузлар 
(Бореакелмае), дурилиш материаллари конлари топилган.
Кумир конлари (Ангрен, Шаррун, Бойеун), нодир, рангли 
ва камёб металл ар, флюарит, дурилиш материаллари конлари 
тогларнинг анча дадимги жинслари билан боглид.
Республикада нефть дазиб чидариш 1924 йилда 5,6; 1940 
йилда —119; 1958 йилда — 1287; 1961 йилда — 1706 ва 1965 
йилда 1800 минг тоннани ташкил дилди. Кейинги беш йилда 
республикада нефть ишлаб чидариш кескин камайди. 1965 
йилда 1962 йилдагига дараганда республикага ташдаридан 
нефть олиб келиш 1,7 баравар ошган эди.
Республикада нефть мустадиллигининг заифлашишига 
биринчи галда бу худудда жойлашган нефтни дайта ишловчи 
иккита заводнинг махаллий нефть билан таъминланиш дара­
жаси пасайиши, иккинчи томондан, етмаган хомашёнинг Faponft 
Туркманистондан келтирилиши ва унинг нархи Фаррона ва 
Бухоро нефтидан икки баровар юдорилиги сабаб эди.
Турри, Узбекистонда нефть чидариш ва дайта ишлаш са- 
ноати янгидан барпо этилди ва ривожланди. Фаррона водийси 
ва Бухоро, Кашдадарё, Сурхондарёда нефть конлари ривожлан- 
тирилди ва ишга туширилди. 1970 йилда Узбекистонда 1672 
минг тонна нефть чидарилди, бу собид СССРда чидарилган не- 
фтнинг атига 5%ини ташкил этарди.
Республикамизда идтиеодиётни эркинлаштириш ва чудур- 
лаштириш даврида нефть рес^фсларпдан фойдаланиш, чуд\гр
78


дайта ишлашга аеоеланган холда янги махсулотлар ишлаб чи­
кариш структураси ва техник жих;озлаш, нефть казишни тако- 
миллаштириш эвазига нефть ва газ ишлаб чидариш хажми ошди, 
натижада 1995 йилда четдан республикага нефть келтирилма- 
ди ва Узбекистон хддидий нефть мустадиллигига эришди.
Шундай дилиб, нефть мустадиллиги га эришиш у'чул! авва- 
ло, «Муборак нефтигаз» давлат корхонаси геологлари, парма- 
ловчилари, курувчилари замин яратдилар, десак муболага бул- 
майди. Чунки бу корхонада мустадиллик йилларида 15та нефть- 
газ ва 14та газ конденсат конлари дазиб олинадиган махсулот 
хажмини кескин ошириш имконини яратди.
Узбекистон худудида стратегик ахамиятга эга булган уран, 
олтин, мис, руте, вольфрам, молибден, флюрит, шунингдек, алюми­
ний ва магнит рудалари, нодир металлар, олтингугурт, ош тузи, 
калий, фосфор ва бошда табиий ту7з конлари, каолин, утга чи- 
дамли хомашёлар, бентонит, мармар ва бошда безак тошлари
унча диммат булмаган баъзи пардозлаш тошлари (бирюза, анике, 
холцедан, аметист) ва бошдалар мавжуд.
Узбекистонда баъзи минерал хомашё конларининг мавжуд- 
лигига дарамай, хар йили (1991 йилдан аввал) 500 тонна фас- 
форит, 280 минг тонна калий утити, 408 минг тонна ош тузи, 87 
минг тонна кварц думларц, 127 минг тонна бентонит гиллари 
хамда охак, борит, асбест, каолин концентрата, дала шпати, тальк, 
графит, минерал пигментлари, натрий сульфат, олтингугурт ва 
Хакозалар Украина, Цозокистон, Россиядан ташиб келтирилган.
Стратегик ахамиятга эга булган ва республикада ишлаб 
чидилган уран, олтин, мис, дургошин, табиий газ ва бошдаjviax- 
су'лотлар эса бутун иттифод вазирликларига бугасинувчи Узбе­
кистонда жойлашган стратегик корхоналардан чекланмаган 
Холда республикадан олиб чидиб кетилган.
Мугстадиллик туфайли жамиятимиз хаётида туб узгариш- 
лар юз бермодда, идтисодиётимиз ривож топмодда. Келажаги 
буюк 

Download 5,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish