40
Сунгги вактхар мазкур жараён деярли барча мамлакатларда содир булмокда. Бу
шароитларда биоэтиканинг вазифаси врач ва бемор шахсини хозирги замон тиббиёти
ва фармацияси таъсирининг зарарли окибатларидан химоя килишдан иборат
(бундадалилли тиббиёт мухим рол уйнайди, у хакда биз куйидар суз юритамиз).
Маълумки, реклама дори -дармон воситаларини бозорга чикаришнинг асосий
воситаларидан бири. Дори -дармонлардан хавфсиз ва самарали фойдаланилишини
таъминлаш жуда мухим. Бунда дори махсулотларини бозорга чикариш этикаси ишга
солиниши лозим.
Сунгги йилларда жахон дори-дармонлар бозорихар юзага келган салбий
тенденциялар, беморларнинг хукукларини химоя килиш зарурияти клиник
синовларда иштирок этувчи дориларни мажбурий тартибхар ахлокий экспертизадан
утказиш коидаси жорий этилишига олиб келди. Бошкача килиб
айтганда
, XX асрда
фармацевтика сохасидагифаолият ижобий натижалар бериш билан бир каторда,
маълум салбий окибатларга хам олиб келди. Натижада фармацевтик этика хакида суз
юритиш ва уни илмий билишнинг янги сохаси - биоэтиканинг йуналишларидан бири
сифатида эътироф этиш зарурияти тугилди. Бу муносабат билан инсон
иштирокидагиклиник тажрибаларни ахлокий экспертизадан утказиш мухим
ахамиятга эга. Унинг тарихи Хелсинки декларациясидан бошланади. Мазкур хужжат
нацистлар томониданодамларда шафкатсиз тажрибалар утказилишига ва утказилган
тадкикотларда пациентларни иркига караб камситиш холларига жамоатчиликнинг
жавоби булди. Синовларда иштирок этаётган пациентларнинг хукукларини химоя
килиш учун
АКШ
да, Гарбий Европада этика кумиталари ёрдамида экспертиза
утказиш тизими шакллана бошлади. Бугунги кунда ахлокий экспертиза хулосасисиз
гарбдагибирорта мамлакатда инсонда тажриба утказилиши мумкин эмас.
Биоэтика кумитаси узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирлиги
кошида хам тузилган булиб, унга академик М. С. Абдуллахужаева рахбарлик
килмокда.
ЮНЕСКО
ишлари
буйича
узбекистон
Республикаси
Миллий
комиссиясининг таклифига ва Ибн Сино Халкаро Жамгармаси Бошкарувининг
карорига биноан мазкур жамгарма кошида узбекистон Республикасининг Биоэтика
Миллий кумитаси тузилди. Мазкур кумитанинг максади тиббиёт, биология ва
фармацевтика сохасидан илмий - тадкикот ишларини утказишда этика нормаларига
риоя этишни таъминлашга кумаклашишдан, мазкур муаммоларни минтакавий ва
халкаро микёсларда хал килишларманфаатдор вазирликлар ва идораларнинг
фаолиятини мувофиклаштиришдан иборат.
Узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирлиги кошидагиБоиэтика
кумитаси
Узбекистон
Республикасининг
Конституциясига,
Узбекистон
Республикасининг «Фукаролар соглигини саклаш тугрисиданги конунига (1996
йилдакабул килинган, 1999, 2001 йилларда узгартиш ва кушимчалар киритилган)
хамда «Дори воситалари ва фармацевтика фаолияти тугрисидан»ги конунига (1997
йилдакабул килинган), шунингдек Хелсинки декларацияси принципларига,
Балмонтнинг 1«Ахлок принциплари хамда тадкикотлар утказилаётган одамларни
химоя килиш буйича кулланма«сига, GCP (GoodClinicalPractic) буйича кулланмага,
ЖССТнинг биотиббий тадкикотлар экспертизасини утказувчи Этика кумиталарига
тавсияларига (2000 - 2002 йиллар), Узбекистон Республикаси конун хужжатларига,
узбекистон Республикаси согликни саклаш Вазирининг 2000 йил 10 июлдагибуйруги
билан тасдикланган кумита тугрисидаги низомга амал килади. узбекистон
Do'stlaringiz bilan baham: |