Ўзбекистон республикаси oлий ва ўрта махсус таълим вазирлиги teрмиз давлат университетининг


изогамия  йўли билан содир бўлади. Иккита талломнинг гаметалари  қўшилиб (копулляция), ҳаракатчан  тўрт хивчинли зигота



Download 2,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/47
Sana25.02.2022
Hajmi2,35 Mb.
#302097
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   47
Bog'liq
Тубан ўсимликлар УСЛУБИЙ КЎРСАТМА

изогамия 
йўли билан содир бўлади. Иккита талломнинг гаметалари 
қўшилиб (копулляция), ҳаракатчан 
тўрт хивчинли зигота
ҳосил қилади. Бир 
неча вақтдан ҳаракатланишдан сўнг, субстратга бирикиб, юмалоқлашади, 
хивчинларини ичига тортиб олади. Зиготадан бир ҳужайрали спорофит ўсиб 
чиқади. Аввало найсимон ўсимта ҳосил бўлади. Кейин ўсимта учидан 
оксимонспорофит 
ҳосил бўлади. Спорафит етилганда 4-16 та тўрт хивчинли 
зооспора ҳосил бўлади. Улар спорофитнинг деворининг тешикчасидан чиқиб 
кетади. Зооспоралар субстратга ўрнашиб униб чиқади. 
2.
Микроскопда кўрганларини альбомга чизиб олинади.


Улотрикснинг жинссиз ва жинсий кўрайиши. 
2.
Сувдан препаровал игна ёрдамида Эдогониумнинг талломидан олиб, 
препарат тайёрланади. Микроскопнинг кичик объективида қаралганда 
ҳужайрасининг цилиндрсимон бўлиши, усти бир қават ҳужайра пўсти билан 
қопланганлигини кўриш мумкин. Микроскопнинг катта объективида эса 
цитоплазмани ҳужайра девори бўйлаб жойлашганлиги, битта йирик ядроси 
ва кўп пиреноидли хромотофорлари, ҳужайра марказида йирик вакуола аниқ 
кўринади. Булар альбомга чизиб олинади.
1. 
Эдогониум чучук сувларда кен тарқалаган. Талломи шохланган 
ипсимон, ёшлигида сув тубига ёпишиб ўсади. Кейинчалик узилиб, сув бетида 
сузиб юради. Тез оқар сувларда яшайдиган турлари бутун ҳаётида давомида 
субстратга бирикиб яшайди.
2. 
Жинссиз кўпайиши зооспоралар ёрдамида амалга ошади. Зооспораси 
чўзиқ шарсимон, йирик, тўқ яшил рангда, учидаги рангсиз протоплазмали 
жойидан тожи чиқиб туради. Унинг олд томонида 120 дона хивчини бор. 
Хивчинлари ўсиб чиққан остки қисми бош қисмини фиброз айланасини 
ҳосил қилади. Фиброз ҳалқа остида хивчинларининг илдизлари жойлашган 
бўлади.
3. 
Эдогониумнинг жинсий кўпайиши оогамия йўли билан амалга ошади. 
Оогонийлар шарсимон ёки эллипссимон шаклда, йирик, кўпинча бўртган 


ҳужайралари бўлиб, 1-2 тадан баъзиларида тизилган ҳолда жойлашган 
бўлади.
4. 
Ҳар қайси оогонияда 1 тадан тухум ҳужайра бор. Антеридийсиқисқа 
дисксимон бўлиб, ҳужайраси редукцияланган хромотофорга эга. Ҳар қайси 
антеридий ҳужайрасидан 2 тадан сариқ рангли кўп хивчинли 
сперматозоидлар етишади.
5. 
Эдогониумда жинсий жараёнлар жойлашиши бир хил эмас. Уларнинг 1 
уйли айрим жинсли вакилларида антеридий ва оогонийлари бир ўсимликда 
жойлашади. 2 уйли вакилларида эса жинсий органлари бошқа-бошқа 
ўсимлик талломларда етилади. Оогонийлар бир хил тузилишли ипларда 
тараққий этса, антеридийлар пакана ипларда ривожланади. Пакана ипларда 
махсус андроспоралар, яъни зооспоралар шаклланади. Андроспоралар 
алоҳида ипларда ёки оогония тараққий этган ипларда ривожланиб, оогонияга 
ёпишади. Уларнинг учки ҳужайраларига 2-тадан сперматозоидлар ёпишади. 
Оогоний етилгач, унинг деворида тешикча пайдо бўлиб, сперматозоидлар шу 
тешикча орқали ўтиб, тухум ҳужайрани уруғлантиради. Уруғланган тухум 
ҳужайра ооспорага айланади. Ооспора тиним даврини ўтагач, диплоид 
хромосомали ядроси редукцион бўлинади. Натижада тўртта зооспораҳосил 
қилади. Зооспоралардан гаплоид хромосомали ёш эдогониум ўсиб чиқади. 
6. 
3. Кўрилганларни барчаси альбомга чизиб олинади. 

Download 2,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish