43
Фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати
1. Andrew S. Tanenbaum, Albert S. Woodhull. Operating Systems: Design
and Implementation, Third Edition. Prentice Hall. 2006 – 1080p.
2. Arash H. L., Mohammadreza M. Mobile Operating Systems and
Programming.Andrew S. Tanenbaum. Distributed operating systems.
III. НАЗАРИЙ МАТЕРИАЛЛАРИ
44
2-мавзу: Операцион тизимнинг асосий функциялари.
Режа:
1. Операцион тизимларда жараѐнларни бошқариш.
2. Операцион тизимларда хотирани бошқариш.
3. Файл бошқарув тизимлари.
Таянч иборалар: Жараѐн, “дастур”, “топшириқ” ижро жараѐни,
жараѐн ҳолати, жараѐн амаллари, асосий ва иккиламчи хотира, хотира
иерархияси, процессор кеши, процессор регистри, мантиқий хотира,
сегмент,
фиксирланган
бўлимлар,
оверлейлик
тузилиш,
динамик
тақсимланиш, свопинг, маълумотлар соҳаси, ўзак каталог, файл
дескриптори, юкланиш, резервланган сектор.
2.1.Операцион тизимларда жараѐнларни бошқариш
5
Операцион тизимларнинг ишини ўрганишда асосий тушунчалардан
бири бўлиб, устида тизим аниқ амаллар бажарадиган асосий динамик
объектлар сифатида олинадиган жараѐнлар хисобланади.
Жараѐн тушунчаси.
Олдинги маърузуларда, ОТ тушунчасини қараб ўтганимизда, биз
кўпинча ―дастур‖ ва ―топшириқ‖ сўзларини кўп ишлатдик. Масалан,
хисоблаш тизими битта ѐки бир нечта дастурни бажаради, ОТ топшириқни
режалаштиради, дастурлар маълумотлар алмашади ва хоказо. Биз бу
сўзларни умумий холда ишлатдик ва сиз хар бир аниқ холда нимани
тушунаяпганингизни тахминан тасаввур қилар эдик. Аммо бир хил сўзлар
ҳар хил холатда масалан, хисоблаш тизими ишлов бермайдиган статик
холатдаги объектларни ҳам (масалан, дискдаги файллар) ва ижро
жараѐнидаги бўлган динамик холатдаги объектларни ҳам билдирар эди. Бу
холат ОТ лар умумий хоссалари тўғрисида гапирганимизда, яъни унинг ички
қурилмалари ва ўзини тутишига эътибор берилмаган холатда мумкин эди.
Аммо энди замонавий компьютер тизимлари ишини деталлашган холда
ўрганганимизда биз амалларни (терминологияни) аниқлашттиришимизга
тўғри келади.
―Дастур ‖ ва ―топшириқ‖ терминаллари статик, фаол бўлмаган
(неактивний) объектларни тавсифлаш учун ишлатилади. Дастур эса,
бажарилиш жараѐнида динамик, фаол объектга айланади. Унинг ишлаши
борасида компьютер турли командаларга ишлов беради ва ўзгарувчилар
қийматларини ўзгартиради. Дастур бажарилиши учун, ОТ маълум сон
оператив хотира ажратиши, унга киритиш чиқариш қурилмаларни ва
файлларни боғлаши, яъни бутун ҳисоблаш тизими ресурслари хисобидан
маълум қисмини резервлаб қўйиши керак. Уларнинг сони ва конфигурацияси
вақт ўтиши билан ўзгариши мумкин. Бундай компьютер тизимлари ичидаги
5
Modern Operating Systems, Fourth Edition, Andrew S. Tanenbaum, Herbert Bos, UK London, pages 111-122
III. НАЗАРИЙ МАТЕРИАЛЛАРИ
Do'stlaringiz bilan baham: |