Bolalar kasalliklari propedevtikasi



Download 5,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/343
Sana31.12.2021
Hajmi5,81 Mb.
#258509
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   343
Bog'liq
bolalar kasalliklari propedevtikasi 2

Bosh  miya.  Bolani  asab  sistemasi  tug‗ilish  davrida  morfologik  va 
funksional  jihatdan  hali  bo‗tunlay  takomillashmagan  bo‗ladi.  Yangi  tug‗ilgaida 
bosh  miya  o‗zini  og‗irligi  va  hajmi  jihatdan  eng  rivojlapgap  a‘zo  hisoblanadi. 
Chaqaloq  bolaning  bosh  miyasini  og‗irligi  kattalarga  qaraganda  nisbatan  katta, 
350- 380 grammni yoki tana vaznini 1/9- 1/10 qismini 
:
(9-10%) tashkil  etadi. 
Bir yoshlik bolalarda 900 grammga yaqin yoki tana vaznini 1/11- 1/12 qismini; 
katta  yoshdagi  odamlarda  esa  tana  og‗irligini  1/40  qismini  (2-2,5%)  tashkil 
etadi.  Bosh  miyaning  og‗irligi  9  oylikda  2  marotabagacha,  1-3  yoshda  3 
marotabagacha,  20  yoshda  4-  5  marotabaga  ortadi.  Chaqaloq  bolalarda  bosh 
miya  nisbatan katta hajmda bo‗lib,  yirik  pushta va egatlari  yaxshi ko‗rinsa ham 
pushtalarning  balandligi  va  chuqurligi  kam  bo‗ladi.  Mayda  egri-  bugri  yo‗llari 
nisbatan kam bo‗lib, sekin- asta ular ko‗payib, rivojlanib boradi. 
Yangi  tug‗ilgan  chaqaloqlarda  miya  to‗qimasi  suvga  boy,  kesib 
ko‗rilganda  miyani  kulrang  moddasi  oq  moddasidan  yaxshi  ajralmagan 
bo‗ladi.  Bosh  miya  kulrang  moddasi  xujayralari,  piramida  yo‗llari  hali 
takomillashmagan  bo‗ladi.  Asab  tolalarida  dendritlar  bo‗lmasligi  xosdir.  Asab 
tolalarining  mielinizatsiyalanishi  rivojlanmagan  bo‗ladi.  Asab  tolalarining 
mielinizatsiyalanish  jarayoni  asab  tizimining  har  yerida  har  xil  muddatda 
kechadi.  Bosh  miya  asab  tolalarining  mielinizatsiyalanishi  bolaning  3-4  oylik 
davrida  jadal  suratda  kechib,  1  yoshda  adashgan  asab  tolalarini  hisobga 
olmaganda o‗z nihoyasiga yetadi. Umuman asab tizimida mielinizatsiya jarayoni 
bolaning  3-5  yoshlarida  o‗z  nihoyasiga  yetadi.  B  o‗nga  markazga  intiluvchi 
asab tolalari, markazdan qochuvchi asab tolalariga nisbatan oldinroq rivojlanadi. 
Bosh  miya  hujayralarining  takomillashish,  hamda  asab  tolalarini 
o‗tkazuvchanligini  yetilishi  bolaning  10-12  yoshida  o‗z  nihoyasiga  yetadi. 
Miyacha  kam  rivojlangan  bo‗lib,  yarimsharchalari  kichik  xajmda  va 
qalinlikda,  pushtalari  esa  sayoz  bo‗ladi.  Miyachani  takomillashishi  bolani  2 
yoshida  o‗z  nihoyasiga  yetadi.  Gipotalamus  yadrolarining  tarkibiy  qismini 
rivojlanishi  esa  bolaning  pubertat  davrida  o‗z  nihoyasiga  yetadi.  Bola 
tug‗ilgandan  keyin  uni  bosh  miyasi  funksional  va  morfologik  tez 
mukammallashadi.  Bolani  yoshi  kattalashgan  sari  pushtalar  soni  ortib,  miya 
yarim  sharlari  kattalasha  boradi  va  o‗z  shakli  va  topografik  holatini  o‗zgartiradi. 
Bosh miya ko‗rinishi besh yoshda kattalarnikiga o‗xshash bo‗ladi, lekin uning 
anatomik strukturasi 20 yoshlardagina kattalar miyasiga o‗xshaydi.Miyaning 
qon  bilan  mo‗l-  serob  ta‘minlanishi,  tez  o‗sib  borayotgan  asab  sistemasi 
to‗qimasini  kislorodga  bo‗lgan  yuqori darajadagi talabini ta‘minlaydi.  Ammo 
qonning ortga oqishi bir yoshgacha bo‗lgan bolalarda, liqildoqlar berkilishi vaqtida 
paydo  bo‗ladigan  diploid  venalar  hali  yo‗qligi  uchun  kattalardan  farq  qiladi. 
Shular  sababli  har  xil  kasalliklarda  toqsin  moddalarini  tez  yig‗ilishiga  imqon 


 
66 
yaratiladi.  Shuning  uchun  ham  erta  yoshlik  bolalarda  infeksiyali  kasalliklarni 
toksik  formada  kechishi  ko‗p  uchraydi.  Bunda  gemato-  ensefalitik  to‗siqni 
nisbatan ko‗p o‗tkazuvchanligi katta ta‘sir etadi. Miyaning qattiq pardasi yangi 
tug‗ilgan  bolalarda  yupqa  bo‗lib,  uning  tashqi  yaprog‗i kalla suyagi  asosining 
quy  qismi  bilan  chatishgan  holda  bo‗ladi.  Vena  bo‗shliqlari  ingichka,  devorlari 
yupqa bo‗ladi. 
Asab  sistemasi  rivojlanishi  bilan  bosh  miyaning  ximiyaviy  tarkibi 
o‗zgaradi.  Bosh  miyada  suv  mikdori  kamayib,  oqsil  va  lipoproteidlar  mikdori 
ortadi, nukleoproteidlar mikdori esa kamayadi. 
Bolani  asab  sistemasi  tug‗ilish  davrida  morfologik  va  funksional  jihatdan 
hali bo‗tunlay takomilmagan bo‗ladi, og‗irligi jihatdan bosh miya tug‗ilish davrida 
o‗zini  hajmi  jihatdan  eng  rivojlangan  a‘zo  hisoblanadi.  Chaqaloq  bolalarga 
nisbatan  bosh  miya  katta  miqdorda  bo‗lishiga  qaramay,  bosh  miyani  yirik  pushta 
va egatlari yaxshi ko‗rinsa ќam, balandligi va chuqurligi kam bo‗ladi. Mayda egri 
bugri  yo‗llari  (borozdы)  ga  nisbatan  kam  bo‗ladi,  sekin  asta  1  yoshgacha  paydo 
bo‗ladi.  Miya  to‗qimasi  suvga  boy,  kesib  ko‗rilganda,  miya  kul  rang  moddasi  oq 
moddasidan  yaxshi  ajralmagan  bo‗ladi.  Kattalarga  nisbatan  miya  qobig‗i  qalin. 
Po‗stloq,  piramida  yo‗llari,  striar  tanasi  morfologik  jihatdan  yaxshi  yetilmagan 
bo‗lib, tolalarida mielin qobig‗i hali bo‗lmaydi. Bosh miya qobig‗i 3 oylikdan juda 
tez  rivojlana  boshlaydi.  Asab  to‗qimalari  3  yoshga  kelib  bir-biridan  yaxshi 
farqlanadi.  (differensiallashadi).  Lekin  8  yoshga  kelib  bo‗tunlay  farqlangan 
bo‗ladi.  Piramida  to‗qimalari  5-6  oyga  kelib  mielin  qobig‗i  bilan  o‗raladi. 
Chaqaloqlarning  miyachasi  xali  yaxshi  rivojlanmagan  bo‗ladi.  Egri  bugri  yo‗llari 
chuqir emas, to‗qimalari takomillashmagan. 

Download 5,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   343




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish