Bolalar kasalliklari propedevtikasi


Funksional  ko‘rsatkichlar



Download 5,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/343
Sana31.12.2021
Hajmi5,81 Mb.
#258509
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   343
Bog'liq
bolalar kasalliklari propedevtikasi 2

Funksional  ko‘rsatkichlar  (o‗pkaning  xayotiy  xajmi,  barmoqlarni  kisish 
kuchi va boshqalar); 


 
37 
Shunday qilib, jismoniy rivojlanish bola salomatligining kompleks ko‗rsatkichi 
hisoblanadi.  Bu  ko‗rsatkichlar  ayrim  a‘zolar  va  to‗qimalarning  yetilishi  va 
defitserensiallanish  darajasi  va  muddatiga  bog‗liq  bo‗ladi,  bu  esa  bo‗tun  organizm 
faoliyatining  asosiy  tartibga  soluvchi  nerv  sistemasi  va  endoqrin  apparatining 
funksional  qobiliyatiga  chambarchas  bog‗liq.  Bolaning  jismoniy  rivojlanishi  irsiy 
ta‘sir va atrof muhit ta‘sirida sh aqllanadi. Bunda tashqi sharoit ta‘siri va ovqatning 
sifati jismoniy rivojlanishning ijobiy va salbiy tomonga o‗zgarishida hal qiluvchi rol 
o‗ynaydi.  Organizmning  morfofunksional  holatini  o‗ziga  xos  xususiyatlaridan 
tashqari jismoniy rivojlanishni belgilashda hozirgi davrda biologik yoshni aniqlashda 
ham  foydalaniladi.  Bolalarda  biologik  yoshni  aniqlashda  yuqorida  ko‗rsatilgan 
samotometrik  va  samotoskopik  ko‗rsatkichlar,  suyak  nuqtalarining  paydo  bo‗lish 
muddati, sut tishlar va doimiy tishlarning chiqish muddati va ularning soniga, jinsiy 
rivojlanish belgilariga e‘tibor beriladi. 
Bolalarning  jismoniy  rivojlanish  darajasi 
geografik  iqlim  zonasiga  qarab,  shahar  va  qishloq  joyiga  qarab,  bir-biridan  farq 
qiladi.  Bola  tug‗ilgandan  keyin  uning  vazni,  bo‗yi  va  boshqa  ko‗rsatkichlarini 
jismoniy rivojlanishining ko‗rib chiqamiz.  Tananing  vazni.  Vaqti  yetib  tug‗ilgan 
bolaning  vazni  (  og‗irligi)  o‗rtacha  3350  gramm  (qizlarda)  3500  gramm  (o‗g‗il 
bolalarda). Lekin vaqtiga yetib tug‗ilgan bolaning dastlabki vazni har xil ham bo‗lishi 
mumkin, ya‘ni 2500 grammdan boshlab, turlicha bo‗ladi. Ko‗pincha 2500 grammdan 
kam  vazn  vaqtiga  yetmay  tug‗ilgan  bolalarda  uchraydi.  4000  grammdan  5000 
grammgacha  vaznda  tug‗ilgan  chaqaloqlar  yirik  hisoblanadi,  5000  gramm  va  undan 
ortiq tug‗ilganlari gigant hisoblanadi. Ko‗pincha jismoniy jihatdan baquvvat bo‗lgan 
ayollarning  bolalari  past  bo‗yli,  kamkuvvat  bo‗lgan  ayollarning  bolalariga  nisbatan 
katta  vazniga  ega  bo‗ladi.  Birinchi  xomiladorlikdan  bo‗lgan  bolalar  vazni  va  bo‗yi 
katta  bo‗ladi.  Xayotining  dastlabki  kunlarida  chaqaloqning  vazni  birmuncha 
kamayadi.  Sog‗lom  tug‗ilgan  bolalarning  ko‗pchiligi  ona  suti  bilan  to‗g‗ri  boqilgan 
taqdirda  6-8  %  vaznini  yo‗qotadi,  ba‘zan  9%  gacha  yo‗qotadi,  bu  esa  150-300 
gramgacha bo‗ladi. Vaznni bunday kamayishi shunday qonunlashganiki, buni vaznni 
fiziologik  yo‗qotish  deb  ataladi.  Bola  asosan  vaznini  xayotining  1-2  kunida 
yo‗qotadi,  3-4  kunda  vazn  yo‗qolishi  kamayadi,  4-5  kundan  boshlab  esa 
chaqaloqning vazni ko‗paya boradi va birinchi haftaning oxiri yoki ikkinchi haftaning 
boshida  dastlabki  holatiga  qaytadi.  Chaqaloq  vaznining  dastlabki  kamayishiga 
quyidagilar  sabab  bo‗ladi:  70-75%  yo‗qotish  buyrak,  ich  aqlardagi  va  o‗pka  hamda 
teridagi  suvlarning  yo‗qolishi  hisobiga  bo‗ladi;  10-20%  yo‗qotish  siydik,  axlat 
ajralishi hisobiga bo‗ladi; 3-5% tug‗ilish paytida yutgan suvlarni qayt qilish va kindik 
yarasining  bitishi  hisobiga  bo‗ladi.Bu  jixatda  ovqatlanish  faktori  ham  muhim  rol 
o‗ynaydi.  Bolaning  ona  sutining  namligi  hisobiga  kam  ovqatlanishi  bola  tana 
vaznining  pasayish  darajasini  oshishiga  olib  keladi.  Agar  tana  vazni  ko‗rsatilgan 
oralikdan pasayib ketsa, bola holatiga nojo‗ya ta‘sir ko‗rsatadi va bu holat patologiya 
xsoblanadi. Shuning uchun ham vrach-pediatr fiziologik vazn yo‗qotish darajalarini, 
davomiyligini va qayta tiklanish tezligini aniq baholashi kerak. Chaqaloqlik davridan 
keyin  bola  vazni  1-yarim  yillikda  tez  oshib  boradi,  lekin  vazn  qo‗shilishi  oyma-oy 
biroz pasayib boradi. Bola vazni 4-4,5 oyligida 2 marta,  


 
38 
 
1  yoshligida  3  marta  ortadi.  Bola  vazni  birinchi  yoshida  quyidagicha  ortib 
boradi. Birinchi oyning oxirida og‗irligiga 600 g qo‗shiladi, ikkinchi oyi oxirida 800 
g, uchinchi oy oxirida 800 g.gacha ortadi. Keyingi oylarda har oyida vaznga oldingi 
oydagidan  50  g  kam  qo‗shilib  boradi.Bolaning  vazni  birinchi  yarim  yillikda 
quyidagicha aniqlanadi: 
Bolaning tug‗ilgandagi vazni +800 x p. 
Ikkinchi yarim yillikda quyidagicha: 
Bolaning tug‗ilgandagi vazni +(800 x 6)+400(p-6). 
Bu yerda p - oylar soni.Bir yoshdan keyin vazn qo‗shilishi intensivligi sezilarli 
kamayadi. Ikiknchi yilda bola vazni 2500-3000 g.ga ortadi, ya‘ni oyiga o‗rtacha 200 
g  dan  3-yoshidan  har  yiliga  o‗rtacha  2  kgdan  qo‗shiladi.  6-7  yoshida  1  yoshli  bola 
vazni  2  marta  ortadi.  11-12  yoshgacha  qiz  bolalar  vazni  o‗g‗il  bolalar  vazniga 
nisbatan orqada qoladi. Lekin jinsiy yetilish qizlarda erta boshlanishi hisobiga o‗g‗il 
bolalar  vaznidan  ortib  ketadi.  16  yoshdan  esa  o‗g‗il  bolalar  og‗irligi  yana  qiz 
bolalarnikidan  o‗tib  ketadi.Tananing  uzunligi  (bo‘yi).  Vaqtiga  yetib  tug‗ilgan 
chaqaloqlarning bo‗yi 48-52 sm atrofida, o‗rtacha 50 sm bo‗ladi. Tananing uzunligi 
uning  vazni  kabi  o‗rtacha  sifrdan,  ba‘zan  biroz  ko‗p  yoki  kam  bo‗lishi  mumkin. 
Qizlarning  bo‗yi  bolalarga  nisbatan  biroz  kamroq  bo‗ladi.  Tug‗ilgandan  keyin 
dastlabki  kunlarda  bolaning  bo‗yi  1-2  sm  kamayadi.  Shuni  esda  tutish  kerakki, 
boshning  yumshoq  qismining  shishi  va  ba‘zi  harakatchan  suyaklarning  so‗rilishi 
(xomilaning  ona  qornida  tug‗ish  yo‗llaridan  o‗tish  vaqtidagi),  bo‗yning  1-2  sm 
o‗sishiga  sabab  bo‗lishi  mumkin.  Bu  ko‗rsatilgan  o‗zgarishlar  yo‗qolgandan  keyin, 


 
39 
birinchi  kunlarda  bo‗y  qisqarishi  mumkin.  Shuning  uchun  chaqaloqning  bo‗yini 
tug‗ilgandan keyin 2-3 kuni tekshirish maqsadga muvofiqdir. 
Birinchi yosh davomida bolaning o‗sishi intensiv bo‗ladi, ya‘ni birinchi yoshida 25 
sm o‗sadi. Birinchi 2 oy davomida har oyiga 3 smdan, 3-4 oylarida har oyiga 2,5 sm 
dan, 5-6-7-8-oylarida har oyiga 2 sm dan, 9-10-11-12 oylarida har oyiga 1,5 sm dan 
o‗sadi. Shunday qilib bola bo‗yi 1 yoshida 75 sm ga yetadi. Ikkinchi yoshidan bola 
bo‗yi  11-12  sm  ga  oshadi,  4-yoshda  6  sm  o‗sadi.  4  yoshda  bola  bo‗yi  100  sm  ga 
o‗sadi. Keyingi yidllarda bola bo‗yi har yiliga 6 sm dan ortib boradi.  
4 yoshdan katta bolalar bo‗y uzunligi quyidagicha aniqlanadi: 
Bola bo‗y uzunligi=100 sm+6(p-4), p-yillar soni 
 bo‗y  uzunligi  jinsiy  rivojlanish  oxirida  to‗xtaydi,  ya‘ni  qizlarda  18  yoshda, 
o‗g‗il bolalarda 20 yoshda. 
 bo‗y  o‗sishining  tezlashishi  bahorda  va  erta  yozda  kuzatiladi,  sekinlashishi 
kech  yozda  va  erta  kuzda  kuzatiladi.  Lekin  ba‘zi  avtorlar  buni  rad  etishadi. 
Ovqatlanish, kun tartibi, maishiy turmash sharoitlari, tashqi muhit faktorlari faqatgina 
vazn ortishiga emas, balki bo‗y o‗sishiga ham sabab bo‗ladi. 

Download 5,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   343




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish