8-Маъруза. Моддаларнинг магнит хоссалари. Режа: Магнит майдон энергияси



Download 0,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/14
Sana24.02.2022
Hajmi0,8 Mb.
#243624
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
voQ5lbiMtwMTBracQFw0epqGEj9rxEo9vHmKZbS2

Нейл температураси деб аталувчи критик Т
н
температура мавжуд бўлиб, бу 
ҳароратда антиферромагнит парамагнитдан бутунлай фарқ қилади. Хусусан, 
Т<Т
н
шартни қаноатлантирганда унинг солиштирма магнит қабул 
қилувчанлиги кескин ошади. Аксинча Т>Т
н
бўлганида эса, у парамагнит 
табиатига эга бўлиб қолади ва Кюри қонунига бўйсунади. 
МнО, 
МнФ, 
ФеО, 
ФеCл2, 
CоО 
каби 
бирикмалар 
антиферромагнетикларга мисол бўла оладилар. Уларнинг температураси 
ошганида магнит қабул қилувчанлиги ҳам дастлаб ошади, Т=Т
н
да максимал 
қийматга эришади ва сўнгра камаяди. 
Агар антиферромагнетикларнинг айрим панжараларининг магнит 
моментлари ўзаро тенг бўлмаса, улардаги умумий магнит момент 0 дан 
фарқли бўлиб, унинг қиймати ферромагнетик магнит моментининг 
қийматига яқинлашиб қолади. Бундай моддаларни ферритлар деб аталади. 
Ферритлар-ярим ўтказгичлар бўлиб, уларнинг солиштирма электр 
қаршиликлари металларникидан миллиардлаб марта катта бўлади. Масалан, 
темирнинг солиштирма қаршилиги 
м
Ом.
10
5
,
8
8


бўлса, ферритларнинг 
солиштирма қаршилиги 10
4
дан 10
7
Ом·м гача ўзгаради. 
3
2
O
Fe
МеО

-типидаги кимѐвий бирикмалар ферритларни ташкил этади. Бунда 
Ме ИИ валентли металл (Мн, Cо, Ни, Cу, Мг, Зн, Гд, Фе) нинг иони. 
Ферритлардан доимий магнитлар, ферритли антеналар, радиочастотали 
контурларнинг ўзаги, ҳисоблаш техникасида оператив хотира элементларини 
ясашда фойдаланилади. 
ТАЯНЧ СЎЗ ВА ИБОРАЛАР
Магнит оқими, магнит майдон энергияси, энергия зичлиги, токли 
ўтказгич, модда, муҳит, диамагнит, майдон, парамагнит, ферромагнит, 
микроток, конвекцион токлар, магнитланиш, магнитланиш вектори, магнит 
қабул килувчанлик, магнит индукцияси, магнит доимийси. 

Download 0,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish