Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/106
Sana21.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#23772
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   106
Bog'liq
2 5208932703046469001

ШАРМ-ҲАЁ ҳам иймонлилик белгиси саналади. Шарм - бу сўз ҳар бир 
одамнинг ножўя, ѐмон ҳатти-ҳаракатлардан ўзини тия олиш, уялиш ҳисси. 
Хадиси шарифларда айтилишича, одам, энг аввало ўзидан уялиши керак, Ножўя, 
ѐмон қилмиши, хатти-ҳаракати учун ўзидан уялган одам ўзгага ҳам ножўя ҳатти-
ҳаракатни раво кўрмайди. Ўзидан уялмаган одамда шарм бўлмайди. Демак, шарм одам 
ўз ножўя ҳаракати учун ўз виждони, диѐнати олдида жавоб бериш ҳисси, десак бўлади. 
Ҳаѐ - бу ўзбекча уят демакдир. Ҳаѐсиз, беҳаѐ дейилганда, уятсиз иш килганда 
хижолат чекмайдиган, одоб - ахлоқсиз киши тушунилади. Ҳаѐ эркак кишига нисбатан 
аѐлларда табиатан кўпрок бўлади. 
 
ЭСТЕТИК МАДАНИЯТ  инсоннинг маънавий-ҳиссий фаолияти билан боғланган 
муносабат ва қадриятлар тизимини ифодалайди. Эстетик маданият соҳаси – бу, инсоннинг 
теварак атрофни ўраб олган воқеликка нисбатан бўладиган муносабатида ўзини эркин 


намоѐн этишдир. Бу эркинликнинг моҳияти шундаки, инсон предметга, унинг жинси ва 
турига мос меъѐрини топиб гавдалантиради, уни қайта ишлайди.
ЭЪТИҚОД – инсонниг ўз фикр ва қарашларида дунѐ ҳодисаларининг муайян турига 
(масалан: илмий, сиѐсий, аҳлоқий, диний) маҳкам, собитқадамлик билан ишониши ва унга 
қатъий амал қилишни англатувчи фалсафий тушунча. 
ЎЗБЕКИСТОНДА ДИНИЙ КОНФЕССИЯЛАРрус православ, Рим-католик, 
арман – Григорян, Лютеран черковлар (христиан конфессияси), шунингдек, яхудийлик, 
ислом конфессиялари, жами 15 та диний конфессиялар мавжуд. 
ҚАДРИЯТЛАРборлиқ ва жамият, нарсалар, воқеалар, ҳодисалар, инсон ҳаѐти, 
моддий ва маънавий бойликларининг ахамиятини кўрсатиш учун қўлланиладиган 
тушунча. Қадриятлар тарихий ва замонавий бўлиши мумкин. Қадриятларнинг хилма-хил 
шакллари бор: моддий ва маънавий, умумбашарий, минтақавий, умуминсоний; жамият 
ҳаѐтининг соҳалари бўйича иқтисодий, ижтимоий, сиѐсий, маданий қадриятлар.
ҚОРА ТОШ (араб. ал-Ҳажар ал-асвад) – мусулмонлар зиѐрат қиладиган тош. 
Кумуш чамбар билан бирлаштирилган бир неча бўлакдан иборат. У Каъба деворларидан 
бирига ташқаридан жойлаштирилган. Маккага ҳажга борган мусулмонлар Қора тошни 
ўпиб ѐки қўл теккизиб зиѐрат қилади. Қора тош исломда мўътабар ҳисобланган 
нарсалардан бири. Шариатга кўра, умра ѐки ҳаж зиѐратига борган одам Қора тошни 
ўпиши ѐки қўлининг ички тарафи билан унга ишорат қилиб, сўнг қўлини ўпиши (истилом) 
суннат амалларидан ҳисобланади.
ҚУРЪОН – (араб. – ўқимоқ, қироат қилмоқ; жамлаш) – Аллоҳ тарафидан 23 йилга 
яқин муддат мобайнида Муҳаммад а.с. га оятма-оят, сура-сура тарзида нозил қилинган 
илоҳий китобдир. Бу китоб ислом динининг муқаддас манбаи ҳисобланади. Ислом 
илоҳиѐт мактабларидан бири аҳл ас-сунна ва-л-жамоа таълимотига кўра, қуръон Аллоҳ 
таолонинг сўзи ва унинг азалий илми бўлиб, Муҳаммад а.с. га ваҳй орқали нозил бўлган. 
Қуръон ўзидан олдин нозил бўлган барча илоҳий китобларнинг маъно, ҳикмат ва 
аҳкомларини ўзида жамлаганига ишорат бордир. Қуръон 114 та сурадан иборат. Сура 
Қуръондан бир бўлак бўлиб, энг ками учта ѐки ундан ортиқ оятларни ўз ичига олади. 
Оятлар сони эса Қуръон матнларини тақсимлашнинг турли йўлларига кўра, 6204 та, 6232 
та, ҳатто 6666 тагача белгиланган. 

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   106




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish