Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти


ДИНШУНОСЛИК ФАНИДАН ИЗОҲЛИ ЛУҒАТ - ГЛОССАРИЙ



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/106
Sana21.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#23772
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   106
Bog'liq
2 5208932703046469001

ДИНШУНОСЛИК ФАНИДАН ИЗОҲЛИ ЛУҒАТ - ГЛОССАРИЙ 
АДОЛАТ (араб. – одиллик, тўғрилик) – у ѐки бу қадриятларнинг ўзаро умумий 
муносабатини ва уларнинг индивидлар ўртасида конкрет тақсимланишини ифодаловчи 
тушунча; инсоннинг моҳияти ва унинг ажралмас ҳуқуқларини ҳақидаги тасаввурларга мос 
бўлган жамоа тартиби.  
АНЪАНАЛАР халқларнинг тарихий ривожланиши жараѐнида шаклланади ва 
сайқалланади. Давр талабига жавоб берган анъаналар унитилмайди, авлодларга мерос 
қолади, халқ ҳаѐтининг таркибий қисмига айланади. Ҳар бир эл, миллат ѐки халқ ўз 
анъаналарини ривожлантиради, асраб-авайлайди.
АҚИДАПАРАСТЛИК (араб. - ишонч сўзидан) – бирон ғоя ѐки тамойилни 
мутлақлаштириб конкрет объектив шароитни ҳисобга олмаган ҳолда кўр-кўрона қўллаш 
буни ижтимоий ҳаѐтнинг истаган соҳасидан топиш мумкин. Кейинги даврларда диний 
ақидапарастлик фаоллашиб кетди. Барча динларда шак келтирмасдан, муҳокама 
қилмасдан эътиқод қилиш лозим бўлган фикрлар – ақидаларни мутлақлаштириб уларни 
сақлаб қолишга, тиклашга уринишлар кучайди.
БАРҚАРОРЛИК (ИЖТИМОИЙ) — жамият ҳаѐтининг осойишталиги, ундаги 
ижтимоий бирликлар (миллатлар, синфлар, динлар, ижтимоий ташкилотлар, сиѐсий 
партиялар ва б.) вакилларнинг тинч тотувлиги, ҳамжиҳатлиги, жамиятдаги турли 
кучлар ўртасида энг муҳим масалалар, мақсадлар соҳасида ижтимоий келишув 
ҳолатининг мавжудлиги, ҳамкорликни мустаҳкамлаш учун шарт-шароитнинг 
яратилганлиги. 
БАЙНАЛМИНАЛЧИЛИК (арабча ―Байналмилал‖) – барча миллат ва 
элатларнинг тенглиги, ҳамкорлиги, ўзга миллатларга ҳурмат билан муносабатда бўлиш, 
улардан ўзини юқори қўймаслик, урф-одаталарни ҳурматлаш ва ҳ.к.лар.
БОЗОР ИҚТИСОДИ  деган сўз биринчи навбатда мулоқот, гаплашиш, келишиш, 
савдолашиш, икки томонга тўғри келадиган умумий нархни, рақамни, хулосани топиш 
демакдир. Бозор иқтисодининг асосий шарти ва талаби - мумкин қадар кўпроқ ва мумкин 
қадар сифатлироқ, рақобатбардош маҳсулот ишлаб чиқаришдир.

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   106




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish