Сунъий интеллект



Download 0,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/41
Sana21.02.2022
Hajmi0,84 Mb.
#23149
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   41
Bog'liq
intelektual tizimlar haqida umumij malumot.

Фойдаланилган адабиётлар 
1. Информатика. Базовый курс. Под ред. С.В. Симоновича Санк-Петербург, 
2001г. 
2. В, Пассиков. Защита компьютерной информации. М.: Наука, 2001г. 
3. Информатика. Под ред. проф. Н.В.Макаровой М.: 1997г. 
4. Ахборот тизимлари ва технологиялари. Акад. С.Гуломов ва бошк. Т.: 
"Шарк", 2000й. 
5 С.С. Гуломов ва бошк. Иктисодий инфарматика. Т.: "Узбекистон",1999й. 
1. Компьютер вирусларидан химояланиш усуллари 
Компьютер вируси – бу дастур кодидан иборат булиб, бошка дастур, 
хужжат ёки ахборот ташиш воситасининг маълум бир кисмига ўрнашиб олиб, 
рухсат берилмаган ўзгартиришни амалга оширувчи дастурдир. 
Компьютер вирусларининг асосий турларига куйидагилар киради: 
- дастур вируслари; 
- юкланувчи вируслар; 
- макровируслар. 
Хеч кандай вирус компьютернинг аппарат таксимотини ишдан чикара 
олмайди, деб ҳисоблашади. Аммо шундай холлар буладики, дастур бузилиши 
аппарат воситасини алмаштириш оркали тузатилади.
 
 
2. Вирусга қарши химоя воситалари 
Ахборотларни химоялашнинг асосий воситаларидан энг биринчиси мухим 
ахамиятга эга булган маълумотларни кўшимча нусхалашдир. Юкорида 
кўрсатилган холлардаги ахборот йўкотишларда каттик диск форматланиб, 
янгидан фойдаланишга тайёрланади. Тоза форматланган дискка дистрибутив 
компакт дискдан операцион тизим ўрнатилади, кейин унинг бошкарувида 
керакли дастур таъминоти ўрнатилади. Компьютерни қайта тиклаш қўшимча 
нусхадан маълумотларни кайта тиклаш билан якунланади. 
Маълумотларни нусхалашда шуни эсда тутиш керакки, Интернетнинг 
тармоқ хизматидан фойдаланишга рухсат берувчи руйхатга олинган ва парол 
хакидаги маълумотларни алохида компьютерда саклаш керак булади. Уларни 
компьютерда саклаш мумкин эмас. Улар алоҳида хоналарда сакланиш керак. 
Кимматли ва махфий бўлмаган маълумотларни саклашнинг ишончли ва 
замонавий усулларидан бири уларни Интернет серверининг WEB папкасида 
саклашдир. 
Ахборотларни химоялашнинг кўшимча воситаларига антивирус дастурлари 
ва аппарат химоя воситалари киради. Масалан «она плата» даги махсус улагич 
(перемичка)нинг узилиши кайта дастурланадиган доимий хотира (ПЗУ) дан 
маълумотларни ўчиб кетишининг олдини олади. Шундай вируслар борки, улар 
доимий хотирадаги маълумотларни ўчириб юборади. 


34 

Download 0,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish