O'zbekiston respublikasi maktabgachata'lim vazirligi surxondaryo viloyati maktabgacha ta‘lim boshqarmasi


Mavzu: Zamonaviy jadval prostessorlari va ularning imkoniyatlari



Download 4,07 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/80
Sana31.12.2021
Hajmi4,07 Mb.
#221053
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   80
Bog'liq
1Kasbiy faoliyatda axborot texnologiyasi fanidan majmua

Mavzu: Zamonaviy jadval prostessorlari va ularning imkoniyatlari 

Reja: 

1. Zamonaviy jadval prostessorlari 

2. Excelda iqtisodiy masalani yechish usullari 

3. Zamonaviy jadval prostessorlari va ularning imkoniyatlari 


Zamonaviy  kompyuterlarning  dasturiy  ta‘minotining  tarkibiy  qismiga  kiruvchi MICROS

OFT  OFFICE  paketidagi  asosiy  vositalardan  biri  jadval  prosessori  deb ataluvchi  MS  EXCEL 

 dasturidir.  MS  EXCEL  WINDOWS  operasion  qobig‘iboshqaruvida elektron jadvallarni tayyorl

ash va ularga ishlov berishga mo‘ljallashgan.   

 Elektron  jadvallar  asosan  iqtisodiy  masalalarni  yechishga  mo‘ljallangan  bo‘lsa-da,  

uning  tarkibiga  kiruvchi  vositalar  boshqa  sohaga  tegishli  masalalarni  yechishga  ham, ma

salan,  formulalar  bo‘yicha  hisoblash  ishlarini  olib  borish,  grafik  va  diagrammalar  qurishga  ka

tta  yordam  beradi.  Shuning  uchun    MsEXCEL  dasturini  o‘rganish  muhim ahamiyat kasb etadi 

va har bir foydalanuvchidan Ms EXCEL bilan ishlay olish ko‘nikmasiga ega bo‘lish talab etiladi. 

Ms EXCEL elektron jadvalining asosiy elementlari. Ms EXCELdagi barcha  ma‘lumotlar  jad

val ko‘rinishida  namoyon bo‘lib, bunda jadval yacheykalarining  (xonalarining)  ma‘lum  qismiga  

boshlang‘ich  va  birlamchi ma‘lumotlar  kiritiladi, boshqa  qismlari  esa  har  xil  arifmetik  amallar

 va  boshlang‘ich ma‘lumotlar ustida bajariladigan amallar natijalaridan iborat bo‘lgan axborotlardir 

Elektron jadval yacheykalariga uch xil ma‘lumotlarni kiritish mumkin:   

  Matnli;  

  Sonli ifodalar;  

  Formulalar.  

Matnli ma‘lumotlar sarlavha, belgi, izohlarni o‘z ichiga oladi.  

Sonli ifodalar bevosita jadval ichiga kiritiladigan sonlardir.  

Formulalar  –  kiritilgan  sonli  qiymatlar  bo‘yicha  yangi  qiymatlarni  hisoblaydigan  

ifodalardir.  

       Formulalar  har  doim  «=» belgisini  qo‘yish  bilan  boshlanadi.  Formula  yacheykaga ki

ritilgandan  keyin  shu  formula  asosida  xisoblanadigan  natijalar  yana  shu  yacheykada xosil  bo‘

ladi.  Agar  shu  formulada  foydalanilgan  sonlardan  yoki  belgilardan  biri o‘zgartirilsa, EXCEL   

avtomatik  ravishda  yangi  ma‘lumotlar  bo‘yicha  hisob  ishlarini bajaradi va yangi natijalar hosil  

qilib beradi.  

     Ms  EXCELning  asosiy  ishlov  berish  ob‘ekti  xujjatlar  hisoblanadi.  Ms  EXCEL xujjatl

ari  ixtiyoriy  nomlangan  va  .XLS  kengaytmasiga  ega  bo‘lgan  fayllardir.  Har  bir Ishchi kitob ix

tiyoriy sondagi elektron  jadvallarni o‘z  ichiga olishi  mumkin.  Ularning har biri « ishchi varaq » d

eb ataladi. Har bir ishchi varaq o‘z nomiga ega bo‘ladi. Ishchi kitobni hosil qilish uchun MS EXCE

L dasturini  ishga tushirish zarur. Ms EXCEL dasturini bir necha usul bilan ishga tushirish mumkin:

  

1.  Ish stoli menyusida quyidagilarni bajarish orqali:  



«Пуск» -  Все Программы - MICROSOFT OFFICE - MS EXCEL   

2.  Ms  EXCEL  da  yozilgan  ixtiyoriy  xujjatni  ochish  yordamida:  Bunda  Ms  EXCEL  

dasturi avtomatik ravishda ishga tushiriladi.  

Ilovalar darchasining asosiy elementlari  

Sarlavhalar qatori. Bunda dasturning nomi, joriy ishchi kitobining nomi beriladi.   

Shu  qatorning  o‘ng  yuqori  burchagida  darchaning  tashqi  ko‘rinishini  o‘zgartiruvchi  

uchta  boshqaruv  tugmasi joylashgan.  

Menyu  qatori  (gorizontal  menyu).  Bunda  ishlash  uchun  qatordagi  ixtiyoriy  bo‘lim ustiga

  sichqoncha  ko‘rsatkichini  olib  kelib  bosiladi,  natijada  tanlangan  bo‘im  menyusi elementlari r

o‘yxati ochiladi. Menyular bilan ishlash MICROSOFT EXCEL ning asosiy 

buyruqlarini berish usullaridan biri xisoblanadi.   

  Uskunalar paneli  

 a)  Standart uskunalar  paneli  buyruqlarni  ko‘rsatuvchi,  gorizantal  menyuning  standart  

buyruqlarini takrorlovchi tugmalardan iborat.   

  b)  Formatlash  uskunalari  paneli,  buyruqlarni  ko‘rsatuvchi  va  kiritilayotgan  

axborotlarni formatlashga imkon beruvchi tugmalardan iborat.  

 Formulalar  qatori.  MICROSOFT  EXCELga  ma‘lumotlar  kiritilayotgan  barcha  



axborotlar, matnlar, sonlar va formulalar mana shu qatorda aks ettiriladi.

 



va 

ga 



bir 

qancha 


miqdordagi 

bir 


jinsli 

mahsulot 

etkazish 

va 


sotish. 

Mahsulot bir taraflama xarakatda bo‘lsin. 

S1 – A shaxobchadagi sotib olingan mahsulot birligining narxi. 

S2 - B shaxobchadagi sotilgan mahsulot birligining narxi. Masalaning shartiga ko‘ra S1

A  shaxobchadagi  mahsulot  birligining  soni(miqdori).h-  A  shaxobchadan  B    shaxobchagacha  olib 

kelish  uchun  ketadigan  harajat.  f-  olinadigan  foyda.  n*S1  –  mahsulot  bahosi.  n*S2-  daromat. 

foydani topish uchun quyidagi formula qo‘llaniladi. 

f=n*S2-n*S1-h (1)    (1) formula excelda quyidagicha bajariladi 

 

Rasm 1. 


Biz  olib  kelish  uchun  bir  nechta  harajatlarni  umumiy  qilib  (1)  formuladan  harajatni  h  ni  topib 

olamiz. 


h=n*S2-n*S1-f (2) 

(2) formula excelda quyidagicha bajariladi 

 

Rasm 2. 


Biz  olib  kelish  uchun  mahsulot  miqdorini  qanchaligini  rejalashtiramiz  (2)  formuladan  n  –ni  topib 

olamiz 


N=(h+f)/(S2-S1) (3) 

(3) formula excelda quyidagicha bajariladi 




 

Rasm 3. 


Biz sotish uchun mahsulot narxini qanchaligini rejalashtiramiz (1) formuladan S2 –ni topib olamiz. 

S2=(f+h+n*S1)/n (4) 

 

Rasm 4. 


Biz sotib olingan mahsulot narxini qanchaligini rejalashtiramiz (1) formuladan S1 –ni topib olamiz. 

S1=(n*S2-f-h)/n (5) 

 

Rasm 5. 


 

Mavzu: Taqdimot va uni yaratishning zamonaviy dasturiy ta‘minoti 

Reja: 

1. Taqdimot va uni yaratishning zamonaviy dasturiy ta‘minoti 




2. Microsoft power point 2013  dasturi bilan ishlash 

3. Microsoft power point 2013 ning   Asosiy  menyu qatori 

            Kundalik  hayotimizda  biz  ko‘pchilik  hodisalar  bilan  tanishamiz  bular 

inson  ongida  turlicha  aks  etishi  bilan  farqlanadi.  Butun  borliq  atrofimizni  o‘rab  turga

n  olamning  ongimizdagi  aksi   bu  axborot  sanaladi. 

Inson  hamisha  ko‘rganlarini  eslab  qolishga  va  yoddan  chiqarmaslikka  harakat  qiladi. 

Buning  uchun  esa  u 

turli  hil  yo‘llarni  o‘ylab  topdi  va   rivojlantirdi.  Hozirgi   electron  hisoblash  texnikalari 

 rivojlangan  davirda  buning  yo‘li  juda   osonlashib  qolga.  Electron 

qurilmalar   va   shu  maqsadga  yo‘naltirilgan   vositalar 

bunda  kata  yordam   beradi.  Aynan   shunday  maqsaddagi  ishlar  uchun 

ham  Microsoft  Office  kompaniyasi   Power Point  dadasturini  ishlab  chiqargan. 

Bu  dastur  yuqorida  aytib 

o‘tganimizdek  turli  hil  grafik  ko‘rinishdagi  axborotlar  bilan,  video  multimediya   fayill

ari  bilan  ishlash  imkoniyatini  beradi. 

Aynan  shu  dastur  orqali  biz  ofis  dasturlarining  boshqalarida  uchramaydigan  imkoniyat

larga  ega  bo‘lamiz.  Power Point  dadasturi 

rasm  va  multimediya  fayllari  bilan  ishlash  imkoniyatidan  tashqari  ularni  namoyish  eti

shda  ham  katta   imkoniyatlarga  ega.  Power Point 

2013  dadasturini  ishga  tushirish  uchun  huddi  boshqa   ofis  dasturlari  singari  Windows 

 8  muhitida  ham   «Пуск» menyusidan    foydalaniladi. 

 

Bundan  tashqari      ish 



stolining  bo‘sh  joyida  sichqoncha  o‘ng  tugmasi  bir  marta  bosiladi.  Hosil  bo‘lgan  men

yudan  «Создат» bo‘limi  tanlanadi. 




 

Natijada  Power 

Point  2013ning   sarlovha  eskisini  tanlash  oynasi  hosil   bo‘ladi.  U  boshqa 

oldingi  ofis  dasturlaridan  farqli  ravishda  quydagicha  ko‘rinishda   bo‘ladi. 

 

Hosil  bo‘lgan  oynaning   chap  tomoniga  e‘tibor  bering  bu  yerda      dastlab  yuqorida  d



astur  nomi   va  foydalanuvchi   joriy   holatgacha  foydalangan   hujjatlar  ro‘yhati  joylash

adi. 


Oynaning   asosiy  qismida  esa  Power  Point  dasturining   foydalanuvchiga  takil  etayotga

n  hujjat   yaratiladigan  dizaynlar  eskizlari  namoyon  bo‘lgan.  Bulardan  foydalanuvchi  o

‘ziga  maqul  bo‘lgan  dizaynni  tanlaydi  va    natijada  Power  Point  dasturining     quydagi

   ishchi  sohasi  namoyon  bo‘ladi. 

 



Endi  asosiy  oynadagi  elementlar  bilan  tanishamiz.  Oynaning  eng  yuqori  qismida  dast

urning  nomi,  joriy  oyna  raqami   va  oynani  tartibga  solib  turish  elemantlari  joylashadi

Asosiy  menyu  bu  9ta  funksiyadan  iborat   menyulardan  iborat. 



 

Asosiy  manyuning  yordamida   foydalanuvchi 

menyu  yordamida  bajariladigan   barcha  funksiyalarni   amalga  oshirish  mumkin. 

Ishch  oynasi   asosan  ikki  qisimdan  iborat  bo‘ladi.      Oynaning  chap  tomoni  bu  ishlan

ayotgan  taqdimot  strukturalarining nomayon   bo‘lishini   ko‘rish  mumkin. 

O‘ng  tomonida  esa   yaratilayotgan  taqdimotning  joriy  slaydi   joylashadi. 

Taqdimot  sozlamalarini   foydalanuvchi  o‘ziga  moslash  uchun   turli  imkoniyatlarga  ega

   buning  uchun   foydalanuvchi   buyruqlar  bo‘limidan  

bo‘limi  tanlanadi.      Hosil bo‘lgan  menyudan  

 

slaydlar    sozlamalari   bo‘limi  tanlanadi.   Natijada    quydagi  oyna  hosil  bo‘ladi. 



 

Endi  esa   dasturning  asosiy  imkoniyati  bo‘lmish   taqdimot  yaratish  bilan   tanishsak.  T

aqdimot  yaratishning  asosida   albatta  slaydlardan  foydalaniladi. 

Ular  tekst,  grafik,  ovozli  va   videa  malumot  ko‘rinishida  bo;lishi  mumkin.  Yangi  taqd

imot  yaratish  uchun   quydagi  amallar  

ketma  ketligi  bajariladi 




 

Menyuda  dasturning  kerakli  eskisi  tanlanadi  va 

natijada  uning  maketini  tanlash  mulaqot  ynasi  ochiladi. 

 

Bu  oynaning  chetlaridagi  o‘tkazish  tugmalari  yordamida  keying  yoki  oldingi  maketlar



ni   ko‘rish  imkoniyati  bor. Maketnng  pastki  qismi 

strelkalari  esa  maket  holatini  tanlaydi  va  o‘zgartiradi. Misol 

uchun  yuqoridagi  maketning  bir nechta  shakli  ham  mavjud. 

 

Maketning  rasimli  ko‘rinishlari  ham  mavjud  bo‘lib  ular  foydalanuvchi 



hoxishiga  ko‘ra  almashtirilishi  mumkin 


 

Natijada  ishchi  sohada  tanlangan  maket  hosil  bo‘ladi.  Foydalanuvchi  bu  buyruqni  kla

viaturadan  ―Ctrl+N‖  kombinatsiyasi  orqali ham  hosil  qilishi  mumkin. 

             Slaydlar  bilan   turli  amallarni  bajarish  mumkin.  Yaratilayotgan  taqdimot  strukt

uralarini  o‘zgartirish  unga  yangi  slayd  qo‘shish  va  mavjud  slaydlarni  olib  tahlash  imk

oniyatlari  ham  mavjud.  Bu  amallarni  quydagicha  bajaramiz.   

Taqdimot  strukturasini o‘zgartirish  uchun  uning 

joylashuv  o‘rniga  sichqoncha  k‘rsatgichi  olib  boriladi  va  chap  tugmasi  bir  marta  bosil

ib  turgan  holda  struktura  ichidagi  o‘zgartirishimiz  kerak  bo‘lgan  joyga  olib  boriladi,  

kerakli  joyga  olib  kelgach  tugmacha  qo‘yib  yuboriladi, natijada   ushbu   slayd 

o‘rni  tanlangan  joyga  almashib  joylashadi. 

 

Strukturalar  qatoriga  yangi   slayd  qo‘shish  va  mavjudlarini  olib  tashlash    quydagi  tart



ibda  amalga  oshiriladi.  Slayd  qo‘shish- 

sichqoncha  kursori  aynan  slayd   qo‘shish   kerak  bo‘lgan  joyga  olib  boriladi  va  kerakl

i  slayd ustida  bir marta  bosiladi  natijada  slayd  joriylashadi. 

So‘ngra  sichqoncha  o‘ng  tugmasi  bir  marta  bosiladi  va  slayd  hosil  qilish  buyrug‘I  ta

nlanadi. Bundan  tashqari  slaydni  «Вставка» bo‘limi  yordamida  ham  qo‘shish  mumkin. 

Kerakli  eskiz  tanlangach  ekranda  quydagi  ko‘rinish  hosil  bo‘ladi. 




 

Kerakli  tekst   tanlanadi.  So‘ngra  u  slaydda  aks  etadi. 

Huddi shunday  tarzda  slaydlarga  diogrammalar   joylashtirish   ha  amalga  oshiriladi. 

Endi  esa  e‘tiboringizni   taqdimot  ko‘rinish  va  chiqishlari,  animasiyalar  joylashtirishga  

qaratsak. 

Buning  uchun  joriy  slayd  tanlanadi  va  menyular  satridan АНИМАЦИЯ bo‘limi  tanlan

adi.  Natijada  oynada  ushbu  bo‘limning  menyulari  paydo  bo‘ladi. 

Slayddagi  effect  berilishi  kerak  bo‘lgan   saxifa  tanlanadi  va  belgilab  olinadi,  natijada  

―animatsiya‖  bo‘limi  faollashadi.  Siz   undan  kerakli   animatsiyani  tanlab  joylashtirish  

mumkin.  

            

 

 



Bularga  qo‘shimcha  ravishda  har  bir  effect turiga   qo‘shimcha 

effektlar   kiritish  ham  mumkin. 

 



Mavzu: MS Power Point dasturning menyusi va uskunalar paneli. Prezentatsiya yaratish 

bosqichlari 

Reja: 

1. MS Power Point dasturning menyusi va uskunalar paneli 



2. Prezentatsiya yaratish bosqichlari 

3. Slaydlar ro‗yxatini tashkil etish va uni taxrirlash. 

Bugungi kundа rеklаmаlаrgа judа kеng e`tibоr bеrilmоqdа. Rеklаmаlаrning hаr xil 

ko`rinishlаri:  vаrаqаlаr,  e`lоnlаr,  tеlе  vа  rаdiо  rеklаmаlаr  sizgа  mа`lum.  Bugungi  kundа 

kоmp`yutеr rеklаmаlаrni yarаtish vа tаrqаtish bo`yichа eng kuchli vоsitаgа аylаndi. 

Rеklаmа prеzеntаtsiyasini yarаtish bu ko`p vаqtni tаlаb  qilаdigаn,  judа muhim vа 

mаs`uliyatli  jаrаyondir.  Bu  o`rindа  sizdаn  tаlаb  qilinаdigаni  bu  rаsmlаr,  аnimаtsiya 

(hаrаkаt),  qisqа  mаtnlаrdаn  ibоrаt  stsеnаriyni  o`ylаb  tоpish.  Prеzеntаtsiyalаr  tаyyorlаshdа 

eng effеktiv vа univеrsаl  vоsitаlаrdаn  biri - bu  «Microsoft Office» ilоvаsidаgi – «Power 

Point»  dаsturidir.    U  grаfik  аxbоrоtlаr,  slаydlаr,  оvоz,  vidео  kliplаr,  аnimаtsiyalаrdаn 

fоydаlаnib, sifаtli prеzеntаtsiyalаr yarаtish imkоnini bеrаdi. 




Download 4,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   80




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish