У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


номинант  деб аташни таклиф этди. Дето­ нант тушунчаси билан бир кдторда  канотат



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

номинант 
деб аташни таклиф этди. Дето­
нант тушунчаси билан бир кдторда 
канотат 
тушунчаси \ам ки­
ритилди. Агар детонант деб номни билдирувчи предмет аталса, 
канотат — бу номнинг маъносини билдиради. Агар биз к,ирол 
тушунчасини олсак, унинг детонанти бу к,ироллик хукмронли- 
гига эга булган шахедир. Бу тушунчанинг канотати бутунлай 
боища маънога эга булади, масалан, канотат бу ерда шахени 
эмас, балки к^ироллик хукмронлигини билдиради. Шунинг учун 
казинодаги кирол, шахмат уйинидаги к,ирол \ам канотат дейи- 
лади. Демак, детонант хусусияти факдг номга эга булади, негаки 
ном факдт бир маънони билдиради. Номларнинг келиб чик^иши 
инсоннинг \аётий тажрибасига ботик, булмайди. Номлар доим 
априор характерга эга, инсонлар уз х,аётий тажрибасидан келиб 
чи^иб, нарса, ходисаларга ном берадилар, вахоланки номлар 
инсон тажрибасидан олдин мавжуд булади.
Дискрипция деб нарса-ходисаларнинг асл мохияти ва маъ­
носини очиб берувчи тушунчаларга айтилади. Формал мантикда 
дискрипция нарсаларнинг маъносини очиб берувчи, уларнинг 
мохиятини курсатувчи тушунчалар х,исобланади. Масалан, агар 
биз стол деб айтсак, бу нарсанинг номини айтамиз, бу унинг 
номинантидир. Агар биз турт учокда урнатилган текис тахта 
десак бу унинг дискрипцияси булади. Рассел киритган куйидаги 
мисол илмий адабиётда кенг таркалган.
Франциянинг х,озирги короли Г.Кол. Лекин бу мисолдаги 
к,ирол тушунчаси хозирги Францияда к,ирол хукмронлиги йук, 
булганлиги учун уз маъносини йукртади. Бу мисолда Рассел 
куйидаги хулосага келади: агар ном урнига дискрипция ишла- 
тилса, тушунча узининг асл мохиятини йук,отади, номлар урни­
га дискрипцияларнинг ишлатилиши хатога олиб келади. Бу 
фикрни тушунтириш учун куйидаги мисолдан фойдаланамиз:
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish