У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


Куйи  табакалар эса итоат кдлишлари лозим. Ана  шундай



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Куйи 
табакалар эса итоат кдлишлари лозим. Ана 
шундай 
давлат 
тузуми Афлотун фикрича, «давлат фаровонлигига» олиб келади. 
Агар давлат ривожланса, пировард натижада омма хам юксала- 
ди.
Давлат бошкарувчилари, Афлотун фикрича, донишмандли- 
гига караб сайланади. Идеал давлат бошкарувчилари донишманд- 
лар, файласуфлардир.
Афлотун узининг давлат хакидаги карашларида икки бир- 
бирига зид ходисаларни патриархар — жамоавий тузумни, хамда 
давлатни кушишга харакат килади. Бундай «давлат» намунаси
www.ziyouz.com kutubxonasi


кддимги Спарта давлатида намоён булган. Поппер бу хщисани 
тазугил этиб, кддимги жамиятлар асосида бутунлай янги тип- 
даги давлатлар вужудга келади, дейди. Бундай давлатларни 
демократик давлатлар, деб атайди ва улар \озирги 
Fap6 
де- 
мократик давлат тузумларининг асосидир, деб \исоблайди Поп­
пер. Кддимги Афина демократиянинг намунасидир. Уларда 
Поппер, индивидуализмни, эголитаризмнинг тугилишини кура­
ди. Зотан, Поппер фикрича, индивидуализм альтруизмни ин­
кор кдпмайди. Индивидуализм эгоизмнинг синоними эмас. 
Шундай килиб, индивидуализм, эгалитаризм, Поппер фик­
рича, гуманизмдир. Шох, Перикл ва Афина демократиясининг 
бошкд рахдамолари оркали олим демократия уз табиатига кура 
инсонпарварлик асосига эгалигини исботлашга \аракат к,и- 
лади.
Демократия к,онун олдида хдмманинг тенглигини англатади. 
Демак, жамиятнинг ^ар бир аъзосининг тенг имкониятларини 
таргиб килади. Зотан, бу тенглик инсоннинг табиий \олатидан 
келиб чикмайди, балки крнун олдидаги тенглик назарда тутила- 
ди. Хар бир кимса бошкарувчи хукуматни сайлаш \укук,ига эга 
ва узи хдм сайланиши мумкин. Мана шу тамойил Поппернинг 
демократик давлатидан Афлотуннинг идеал давлатини бир-би- 
ридан кескин фар клайд и. Афлотунда сайлаш хукуки йук,. Бир 
синф вакили иккинчи синфга ута олмайди. Поппер демократик 
давлатида эса хдр бир шахе эркин фаолият билан шугулланиш 
^укук,ига эга.
Давлат хусусий мулкни \имоя килади. Демократия инсон 
\укукларини \ам х,имоя килади. Шундай килиб, демократик 
давлат узининг узок тарихий тараккиёт йулини босиб угади, 
урта аср, янги давр ва \озирги энг янги давргача эволюцияни 
бошидан кечиради. Демак, Афлотун давлат туррисидаги фикри 
оркали биз энг кадимги тоталитар давлат тузуми билан таниш- 
дик. Коммунистик давлат хдм тоталитар характерга эга. Лекин 
Попперда тоталитаризм тушунчаси коммунизмга нисбатан кенг- 
рок маънода ишлатилади. Масалан, христианлик тарихида хдм у 
тоталитаризм хусусиятларини куради. Урта аср христианлик чер- 
кови инквизициясида бу хддиса яккол намоён булади. Инквизи­
ция хурфикрловчиларни таъкиб остига олиб, уларни ёндириб, 
азоб-укубатларга дучор килар эди.
Хурфикрлик хрзирги демократик давлатларнинг асосий та- 
мойилларидан бирини ташкил килади. Хурфикрлик нима? Ал- 
батта, у тугри акяий тафаккурдир. Шунинг учун \ам Поппер 
демократик давлат деганда, биринчи навбатда, акл устуворли- 
гини назарда тутади.
Акл устуворлиги деганда нима тушунилади? Тугри, манти- 
Кан тафаккурлаш кобилиятидир. Мантикий позитивизм вакили 
сифатида Попперга бундай услуб хосдир. Мантикий тафаккур- 
нинг куроли сифатида Поппер танкдцни куллайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Шу позициядан туриб, Поппер Арасту мантигини танк,ид 
кдлади. Унинг учун эътикдд ахамият касб этмайди, уни тафак- 
курлаш жараёни кдзиктиради. Шунинг учун х,ам у интуицияга 
танкддий ёндашади, уни гайритабиий х,одиса деб тушунади, 
мантикдй акд чегарасига сигмайди.
Арасту бирламчи интуиция асосларининг мавжудлигини тан 
олади. Бу асослар билим оркдли исбот талаб кдлмайди, улар 
дастлабки бирламчи, тайёр билимлардир. Шунинг учун х,ам бу 
билимлар хеч кандай тахлилга мухтож эмас. Уларни шубха ости­
та олиш мумкин эмас, аксинча, уларга ишониш керак. Шунинг 
учун хам бирламчи билимларга ишонч-эътикдд Арасту учун 
тафаккурлашдан илгари туради. Кдцимги даврдан бошлаб интуи­
ция инсон билимларига сингиб келган. Интуиция илохий билим 
сифатида тушунилган, унга хеч кандай исбот керак эмас, шубха 
ва танкиддан мустасно илохий билимдир.
Поппер интуитив, иррационал билимни танкид килади. Аф- 
лотуннинг давлат тугрисидаги назариясини иррационал, деб 
атайди. У индивид манфаатларини инкор кдлади, индивидуал- 
лик жамоатчиликка буйсундирилган. Адолат, Афлотун фикрича, 
давлатнинг бутун талабларига жавоб беришни англатади. Маса­
лан, бир табака вакили иккинчи табакага утиб кетса, унда 
давлат талаблари бузилади ва адолатнинг бархам топишига олиб 
келади. «Давлат»га маъкул булган нарса адолатли, номаъкул 
булган нарса эса алдолатсиздир. Адолатни бундай талкдн килишни 
Поппер хакди равишда тоталитаризм, деб атайди. Поппер жамоа 
тушунчасини тоталитаризм тушунчаси билан айнанлаштиради. 
Альтруизм ва гуманизм тушунчалари коллективизмдан, тотали- 
таризмдан келиб чикмайди, балки индивидуализмга хосдир. Поп­
пер Афлотунни коллективни индивидга карама-карши куйишда 
айблайди, лекин узи уларни бир-бирига зид куяди.
Поппер узининг «очик жамият» тугрисидаги таълимотини 
илгари суради.

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish