N. T. Shoyusupova aholi ish bilan bandligi



Download 3,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/268
Sana30.12.2021
Hajmi3,69 Mb.
#195549
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   268
Bog'liq
1-y-Aholini-ish-bilan-bandligi.-Oquv-qollanma.Q.X.Abdurahmonov-va-vosh.T-2011

Ishsizlik 
Ish haqini pastligi 
Myehnat sharoitlari 
qoniqarli еmasligi 
Ish joylarini yetishmasligi 
 Tarkibiy o’zgarishlar tufayli 
ishlab chiqarishni qisqarishi 
Ish qidiruvchi aholining 
malaka darajasini pastligi 
Ish qidiruvchilarni raqobatga 
bardosh byera olmasligi 
Oqibatlari 
Sabablari 
Aholini ish bilan bandlik 
darajasi pasayadi  
Aholi turmush darasini 
pasayadi 
Mamlakatga kirib 
kyelayetgan invyestitsiya 
oqimini pasaytiradi 
Mamlakatda ishsizlik 
darajasini oshadi 
 
Ishlab chiqarishni 
kamayishi  va YaIM 
pasayadi 
Inflyatsiya darajasi oshadi 


58 
 
barqaror  bo’ladigan  darajadagi  sifat  ko’rsatkichi  bilan  ta’riflaydilar:  ishsizlikning  bu 
darajadan  pasayishi  inflyatsiyaning  o’sishiga  olib  keladi.  Aslida  tabiiy  ishsizlikning 
bunday ta’rifi inflyatsiya, ish haqi va aholini ish bilan bandlik darajasini bir-biriga bog’liq 
deb  hisoblaydigan  neoklassiklarga  tegishlidir,  deb  hisoblaydilar.  Boshqa  tadqiqotchilar 
ishsizlikning  tabiiy  darajasi  sifatida  ishsizlikning  ixtiyoriy  xaraktyerda  bo’ladigan –
 ishsizlik  darajasi  «teng  vaznli»  (muvozanatli)  bo’lgan  davrdan  e’tirof  etadilar. 
Uchinchilari esa ishsizlikning tabiiy darajasini bo’sh joylar miqdori ishsizlar soniga teng 
bo’ladi  deb  ta’riflaydilar.  To’rtinchilari – ishsizlikning  o’zgarmas  darajasi  va  uning 
me’yoriy  davomiyligi  bo’yicha  aniqlaydi  deb  ta’riflaydilar.  Xalqaro  Mehnat  Tashkiloti 
(XMT) standarti bo’yicha tabiiy ishsizlik darajasi 1,5-2,5 %ni tashkil etadi. 
Amerikalik iqtisodchi Artur Ouken notabiiy yoki davriy ishsizlikning salbiy ta’sirga 
ega  ekanligini  matematik  holda  isbotlab  berdi.  A. Ouken  qonuniga  ko’ra  ishsizlikning 
tabiiy darajasi 1,0 %ga oshganda yalpi milliy mahsulot 2,5 %ga kamayadi yoki 2,5 % yalpi 
milliy  mahsulot  yo’qoladi.  Demak,  mos  ravishda  ularning  nisbati  1:2,5ga  teng.  Shu 
nisbatga  asoslanib,  yo’qotilgan  yalpi  milliy  mahsulotning  absolyut  qiymatini  aniqlash 
mumkin. 
Aslida, Ouken qonuni quyidagi omillarni belgilaydi: 
- ishsizlikning tabiiy me’yorini, shunga ko’ra esa ish bilan to’liq bandlikni; 
-  hatto  tabiiy  me’yordan  chetga  chiqadigan  hollarida  ham  ishsizlikning  mavjud 
me’yorini  barqarorlashtirish  uchun  kerak  bo’ladigan  yalpi  milliy  mahsulot  o’sishi 
sur’atini; 
-  1:2,5  nisbati  to’g’risidagi  qoida  ishsizlik  va  bozor  sharoitidagi  to’liq  ish  bilan 
bandlik muammosini hal qilish uchun yalpi milliy mahsulot o’sishi sur’ati qanday bo’lishi 
kerakligini ko’rsatadi. 
Oukenning  hisob-kitoblariga  ko’ra,  AQShning  sharoitiga  tatbiqan,  ishsizlikning 
mavjud  me’yorini  barqarorlashtirish  uchun  yalpi  milliy  mahsulotning  2,7  %  o’sishini 
ta’minlash kerak. Bu ishsizlik me’yorining oshib ketishiga yo’l qo’ymaslik uchun zarur, 
chunki ishchi kuchining soni aholining ko’payib borishi hisobiga har yili oshadi va undan 
foydalanish  unumliroq  bo’lib  boradi.  Shu  sababli  ishsizlikni  avvalgi  darajasida  saqlab 
qola oladigan yangi ish o’rinlari yaratish uchun yalpi milliy mahsulot o’sishi har yili 2,5-3 
%  tashkil  etishi  kerak  bo’ladi.  Shunday  qilib,  bunday  hisob-kitoblar  ishonchliligining 
cheklangan darajadaligi ayon bo’lmoqda – bu hisob-kitoblar konkret mamlakat bo’yicha 
uning  iqtisodiy  rivojlanishining  muayyan  bosqichiga  tatbiqan  qo’llanilishi  maqsadga 
muvofiq. 
Iqtisodiyotda  to’liq  ish  bilan  bandlikka  ishsizlikning  ekspertlar  4-5  %  deb 
baholaydigan tabiiy darajasi yuzaga kelganida erishilgan bo’ladi. Ishsizlik tizimini, ya’ni 
uning turli shakllari o’rtasidagi nisbatni tahlil qilishda umuman mamlakat iqtisodiyotidagi 
va  ayrim  (tarmoq  va  hududiy)  mehnat  bozorlaridagi  ishsizlik  bilan  bo’sh  o’rinlar  soni 
o’rtasidagi  nisbat  va  bog’liqlikni  tahlil  qilish  maqsadga  muvofiq.  Ushbu  bog’liqlikni 
Beverij egri chizig’i ifodalaydi
1

                                                           
1
 Beverij egri chizig’i friktsiyaviy ishsizlik bilan tarkibiy ishsizlik o’rtasidagi nisbatni emas, balki tsiklli ishsizlik bilan 
muvozanatli ishsizlik o’rtasidagi nisbatni aniqlash imkonini beradi. Shunisi ham borki,  bir xildagi mehnat turi bozori 
tahlil  qilinayotgan  bo’lsa,  unda  faqat  friktsiyaviy  ishsizlik  mavjud  bo’ladi,  tarkibiy  ishsizlikning  esa  bo’lishidan 
bo’lmasligi ehtimoli ko’proq.  


59 
 
Ettinchi  rasmda  bo’sh  o’rinlar  darajasi  (V)  bilan  ishsizlar  soni  (U)  o’rtasidagi 
funktsional o’zaro bog’liqlik ko’rsatib berilgan. Ushbu o’zaro bog’liqlik teskari chiziqsiz 
tusga  ega  bo’lib,  shunday  giperbola  sifatida  namoyon  bo’ladiki,  bu  giperbola 
koordinatalar  o’qiga  yaqinlashadi,  lekin  ularga  daxl  qilmaydi,  chunki  iqtisodiyotda 
hamisha  bo’sh  o’rinlarning  (hatto  ular  juda  ham  jozibasiz  bo’lishi  ham  mumkin)  va 
ishsizlarning qanchadir miqdori mavjud bo’ladi. 
OZ  chizig’i  –  to’g’ri  burchak  bissektrisasi,  bu  shunday  nuqtalar  o’rnashgan  joyki, 
ularda  U=V,  ya’ni  bo’sh  o’rinlar  soni  ishsizlar  soniga  to’g’ri  keladi.  Ayni  ushbu  holda 
ishsizlik  to’liq  ish  bilan  bandlikni  ta’minlaydigan  o’z  tabiiy  darajasiga  to’g’ri  keladi. 
Beverjning UV
1
 egri chizig’ida A nuqtasida bo’sh o’rinlar miqdori U

ishsizlar soni U

ga teng keladi; binobarin, U
A
 ishsizlikning tabiiy darajasidir. 
Shunisi 
ham 
ayonki, 
UV

egri 
chizig’iga 
ishsizlikning 
yuqoriroq  
(S  nuqtasidagi)  tabiiy  darajasi  to’g’ri  keladi.  Beverij  egri  chizig’ining  chapga  siljishi 
ishsizlarning  ish  topganliklari  va  shu  tariqa  ishsizlar  soni  ham,  bo’sh  o’rinlar  soni  ham 
kamayganligini  anglatadi.  Bu  esa  friktsiyaviy  yoki  (va)  tarkibiy  ishsizlik  darajasining 
pasayishi natijasida ro’y beradi. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Download 3,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish