П руж инани нг си^илиш кучи тупрок
царшилигидан ошганда уч-
лик ту п р о в д а бота бошлайди, ш унда ^огоз лентага диаграмма
чизилади.
1
- р а с м ,
в даги д и а г р ам м а л а р цилиндрик учлик
( а )
ва конуссимон учлик
(б) у рн ати б ^осил ^илинган. Стандартга
кура конуссимон учликларнинг икки хили ишлатилади. Бирн
асосининг юзи 1 см
2
дамда чувдисидаги бурчак 22°30' (^атти^
тупро^да) ва иккинчиси асосининг юзи
2
см*, ч у ^ и с и д а г и бур
чак 30° (ю м ш о^ тупро^да).
Д и а г р а м м а д а г и
ос участка тупро^ ^атти^лиги пружина
2
нинг си^или ш кучига пропорционал
ошиб борганлигини билди-
ради.
Шунинг учун
с нуктада тупроцнинг цаттиклиги куйидагича
аникланади:
Я -
к у /Б ,
(2.4)
бунда ^ — пружинанинг бикрлиги (калибри), тарировка йули билав
топилади, Н/мм;
у —
с нукта ординатаси, мм. Ордината укига туп-
роцнинг каршитак кучи
Ру =
к у ни куйиш дам мумкин.
Учлик
6
ни т у п р о ^ а
дан кейин яна ботириш давом этти-
рилганда тупроц ^аршилиги
узгармайди, факат ^айдалма ^ат-
лам остига етганда ^аршилик я н а ошади. Д и аграм м алардаги
с — пропорционаллик чегараси;
е — о^иш чегараси.
^ а т т и ^ л и к улчагич ясаган диаграм ма буйича тупро^нинг
стандарт (уртача) ^атти^лиги куйидагича топилади:
Рс = ЛА/5,
(2.5)
бунда
к — диаграмманинг у р та ч а ординатаси, мм; 5 — учлик-
нинг юзи, м м 2.
Д и а гр а м м а н и н г уртача ординатаси
Н эгри чизи^
ос(1 билан
чекланган ю зани планиметр б и л ан улчаб,
¿2
га булиб, ани^ла-
нади.
Тупрокнияг учлик остида эзилишини
ифодалаш учун дажмий си-
Киш коэффициента <
70
(Н ем3) куйидагича дисобланади:
q
0
=
к у / Б ^ ) ,
(
2
.
6
)
бунда
¡
1
— учликнинг пропорционаллик чегарасигача тупровда
ботиши.
Чигиг экишга тайёрланган уртача огир кумок тупрок учун
5 . . . 15 см чукурликда
Р — 0,2 . . .
1,1
МПа, шудгорда тупрок-
нинг дажмий сикиш коэффициента
? 0
= 5 . . .
8
Н см3.
Тупро^нинг ишкаланиш хусусиятлари. Таш^и
ишкаланиш
кучи реактив (пассив) куч б(улиб, таянч сиртда ётувчи жиемни
силж итиш га интилувчи актив таш ц и куч таъсир этганда пайдо
булади. Т анщ и ишкаланиш кучи Т
7
узини ^осил ^илган таш^и
актив кучга тенг ва унинг чекка циймати /УУдан ошиб кета ол-
майди. Б у н д а / — ишцаланиш коэффициенти,
N — нормал куч.
Д ем ак, и ш к а л а н и ш кучи
/ 7
= /А^ = М § сР,
(2.7)
бунда ф — т а ш ^ и ишцаланиш бурчаги.
г
Сочилувчан тупро^ зарраларининг узаро (ички) и ш ^ а л а н и ш
коэффициенти
1
о ни тупро^нинг
табиий нишаблик бурчаги ф
0
билан ифодалаш мумкин:
То === ./о*
(2 -8 )
Пахтачилик зонасида тупро^нинг пулатга иш^аланиш к о э ф
фициенти
¡ = 0,6 . . . 0,7, ички и ш ^алан и ш
коэффициенти /о =
= 0,8 . . . 1.5. Б у ^ийматлар учун тупроц намлиги 14 . . . 19% .
Иищаланишнинг ижобий хусусияти шундаки, у машина
р и л
-
диракларининг тупроь^ билан тиш лаш иш кучини оширади, е т а к -
чи рилдракнинг шатаксирашини кам айтиради, энергия ка м но-
буд булади. Иш^аланишнинг
салбий хусусияти шундаки, у туп-
ровда ишлов берувчи машиналарнинг
^аршилигини
о ш и ри б ,
энергиянинг орти^ча сарфланишига сабаб булади, и ш ^ а л а н у в -
чи сиртларнинг жилвирланиб ейилишини тезлаштиради.
Тупроцнинг м у ста ^к ам л и к х у с у с и я т л а р и (деформацияларга
Каршилиги) тупрокнинг турига, намлигига,
шунингдек усимлик ил-
дизларининг бор-йуклигига анча борлиц. Тупрокнинг муста^камлиги
унинг чузилишга муваккат царшилиги сгч = 0,5 кПа, силжишга н;ар-
шилиги х = 1 к Па ва сикилишга царшилиги ос = 10
кПа билан бел-
гиланади.
Бу цийматлар намлиги 20
% ли цоратупроклар
учун
олинган.
Ер ^айдаш да тупроцнинг солиш тирма царшилиги тупрокнинг
механик таркиби, структураси, зичлик даражаси, чим ^ а т л а м и ,
намлиги ва боищаларга борлиц булиб, ишлов беришнинг огир-
енгиллигини ани^лашда цулланилади.
Тупрокнинг солиш тирм а
царшилиги ^уйидагича топилади:
Do'stlaringiz bilan baham: