фойдали щ рш иликлар дейилади. Бундай ц ар ш и л и к-
л а р узгарувчан булиб, тупро^нинг физик-механик х о с с а л а р и г а
(таркиби, ^атти^лиги, намлиги, бегона ут ^алинлиги ва б оц щ а-
л а р г а ) , иш органларининг ^ а м р а ш кенглигига ва ишлаш ч у^ур -
лигига, иш сиртининг шакли ва ^олатига, металл м атери ал и н и н г
иш^аланиш хусусиятига, плугнинг иш тезлигига богли^. П л у г
гилдиракларининг тупроеда иш ^алан и ш и ва уни д е ф о р м ац и я -
лаш идаги царшиликлар, д а ла тахталарининг эгат девори в а ту-
бига ишцаланишидаги ^ар ш и ли к лар
зарарли царш иликлар д е
йилади.
Плугларнинг тортиш ^ ар ш и ли к лар и академик В. П. Г оряч-
киннинг м а
1 0
ул формуласи буйича ^исобланади:
Р = Р 1 ± Р 2 + Р 3.
(6.14)
Р\ куч плугнинг эгатда ^ар акатл ан и ш и га узгармас
1
^арши-
ликни ифодалайди.
P^=fmg, бу ерда / — плугнинг г и л д и р ак -
л ар га ва сирпанувчи таянчларга
таянишини з^исобга о л увч и
иш^аланиш коэффициенти.
Ангизда / = 0,5, бедапояда / = 1 , 0 ;
т — плуг массаси, кг;
Р2 куч тупро^ палахсаларини ^ир^иш, деф орм адиялаш ва
увалашга ^аршиликни енгишга сарф ланади. Бу куч плуг бир
йула кутарадиган тупро^ п ал ахсалари нинг кундаланг
кесим
юзаси
аВ га тугри пропорционал: Р2 = каВ, бу ерда А — ту п р о ^ -
нинг солиштирма каршилиги булиб, тупрок;нинг ф изик-м еханик
хоссаларига, шунингдек
корпуслар иш сиртининг
ш а к л и ва
жойлашишига, холати ^амда лемех тигининг уткирлигига бог-
ЛИ1^.
Р3 кучни тупрокка берилган куч импульси Р3( ва харакат миц -
дори т тг»т нинг узаро тенглиги шартидан ани^лащ мумкин:
/ у =
т ^ \ Р 3 = v TmT|t,
(6.15)
бу ерда г! — кучнинг таъсир этиш ва^ти, с;
т Т — тупроц массаси,
кг;
V? — тупрок^а бериладиган тезлик, м с.
Тупро^ни корпус билан четга уло^тириш тезлиги их плуг тезлиги
т)м га тугри пропорционал, яъни ът — c v м, бу ерда с — пропорцио-
наллик коэффициенти.
Плуг корпусларининг сирти буйлаб вацт бирлигида утадиган туп -
роц массаси
т тЧ = аВртюм, бу ерда рт — тупро^ зичлигл.
Ангизда
рт = 1400 к г м 3, хайдалма кат лам остидаги тупрок зичлиги рт =
1803 к г /м \
(6.15) ни
тт ва г>т нинг цийматларини цуйиб, цайта ёзамиз:
Р 3 = саВр1ъи*.
(6.16)
Р ъ Р
<2
ва
Ря нинг цийматларини (6.14) формулага ^уйсак, ер ищ-
лаш ^уролларининг тортиш царшиликларини ифодаловчи В. Г
1
. Го-
рячкиннинг макбул формуласи хосил булади:
Р =
+
ИаВ = саВр^,л2.
(6.17)
Амалий дисоблар учун £ нинг киймати плугнинг тортиш кар-
шилигини далада динамометр билан улчаб, ^уйидаги формуладан ди-
собланади:
£
= РЦаВ),
(6.18)
бу ерда £ плуг царш илик кучининг барча ташкил этувчиларини
хисобга олади. Енгил тупро^ли ерлар учун £ = 20 . . . 35 кПа;
ур та ч а огир тупроцли е р л ар учун £ = 35 . . . 55 кП а; огир
1
^умоц.
тупрокда £ = 55 . . . 80 к П а ; жуда огир берч тупро^ (Хоразм,
Бухоро ва цисман
С ир д арё
вилоятларининг
ерлари)
учун
£ = 80 . . . 150 кПа.
Плугнинг тиркаш мосламасини, рама элементларини ва саклагич-
ларни х;исоблашда уларнинг тортиш каршиликлари
Р тях = РЕ оли-
нади. Бу ерда
Р = ка В ёки плугнинг (6.17) формула буйича хисоб-
ланган тортиш ^аршилиги; уч, турт ва беш корпусли плуглар учув
Е нинг ^иймати мос холда 1,7, 1,6 ва 1,5 га тенг.
Чим^ир^ар царшилиги,
Р п = к а ф ъ бу ерда к — чимли ^атлам
солиштирма ^аршилиги, 80 к
11
а.
а х ва Ьх — чимцир^арнинг ишлаш
чу^урлиги ва ^амраш кенглиги, м.
В. П. Горячкин формуласидаги
к ва с коэффициентлар ^ий-
мати, энг кичик к в а д р а т л а р методи билан аницланади. Бунинг
учун (6.17) ни чизи^ли тенглама билан алмаштирамиз:
к + г х — у =
0
,
бу ерда
у = (Р — m gf):(aB); г = ср; х = ю*.
Чизи^ли тенглама квадратининг суммасини ^уйидаги функция
билан ифодалаймиз:
N
Ф = V
(к
г х — у)2.
«—г
Б у функцияни
с1к ва с1г буйича дифференциаллаб, иккита тенглама
досил циламиз:
к = ( 2 у
н> > и2
—
Ц х иУ~хиу а) 1 [ М ^ х 1 - ( 2 * „ ) 2];
(6.19)
2 =
( М £ х иу и - Ъ У и ^ х и)1[^Их1 - ( 2 * а)*].
(6.20)
Коэффициентлар ^ийматини Э^М да хисоблаш учун „ Программа
В. П. Горячкин„ дан фойдаланилади.
10
СЬЭ
20 ЬРШ Т „Программа В. П. Горячкин"
30 INPUT " r = " , R : INPUT "n = ", N : INPU T "b = ", В : IN PU T
"a = " A
40 INPUT "in = ", M : INPUT "g = ", G : INPUT "f = ", F
50 P I = F * A ' 1 * G
60 FOR 1 = 1 TO N
70 PRINT " P n [ T ' ] = " ; : INPUT"", PP(I)
80 P(I) = PP(I) — P I : NEXT I
90 FOR 1 = 1 TO N
100 PRINT"V l"I"l =
: INPUT"", \ ’(I)
110 NEXT I
120 SY = 0: SX = 0: SX2 = 0: SXY = 0
130 FOR 1 = 1 T O N
140 SY = S y + P ( I) /(A * B ) : SX = S X + У ( 1 Г 2
150 SX2 = SX2 + У(1Г4
160 ЭХУ = ЭХУ
4
- P( I ) (A * B) * V( I Г 2
170 NEXT I
180 KSX = SX~2
190 К = ( S y * S X 2 — S X * S X Y ) ( N * S X
2
- K S X )
200 Z = (N * S X y — S y * SX) (N * SX2 - KSX)
210 С = Z R
220 LPRINT"HaTnn 230 LPRINT "натижалар:"
240 LPRINT "К = "К" С = "С
250 FOR I = 1 T O N
260 LPRINT " Р э ('Т ) = "P( I),
Do'stlaringiz bilan baham: |