Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


 6 -р а с м . Я римвинтсимон



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

2 6 -р а с м . Я римвинтсимон 
а гдар ги ч  
у ч у н
0
бур ч аги н ин г кийматини г р а ­
ф ик у с у л д а топиш
-27-р асм . А гдаргичнинг вертикал п р о ек ц и яси н и к у р и т


билдирувчи горизонтал чизи^ утказилади. Бу чизикда Ь масо- 
фада А ну^та белгиланади. Е) ну^тадан юкорида а г а тенг ма- 
софада С нуцтадан д а л а бетини ифодаловчи горизонтал чизи^ 
СС
2
утказилади. Ардарилиши лозим булган палахса 
контури 
А В С й  белгиланади. О ну^тадан горизонтал буйлаб а масофада 
а' нуцтани м а р к а з килиб, Ь га тенг радиус билан ёй чизилади. 
Бу ёй СС
2
чизири билан а" нуцтада, эгат туби билан эса В
2 
ну^тада кесиштирилади (О В
2
 = Ь + а ). а' ва а" ну^талари туташ- 
тирилади ва >^осил булган а'а" ч и з и ^ а В
2
дан перпендикуляр 
тушириб, А
2
ну^та белгиланади. а 'а "  га параллел к^илиб В
2
С
2 
чизилади. Хосил булган В
2
С
2
ва В
2
Л
2
чизи^лар ёт^изилган па- 
лахсанинг ички контурини ифодалайди. С
20 2
вай
2
А 2— танщи 
контур чизи^ларни ^уриш осон. Палахсанинг эгат тубига огиш 
бурчаги бо билан белгиланади.
Агдаргичнинг пастки ^ирраси цамраш кенглиги билан чек- 
ланади. Лекин аввалги корпуснинг изини бир оз д о п л ат учун 
лемех тигининг узунлиги ОАх = Ь + АЬ олинади.
Чап кирра баландлиги 
1
^амраш кенглигига тенг олинади, яъни 
Н = Ь. Лемехли лушчильниклар учун Н = Ь + АН, бунда ДН = 
= 10 . . . 30 мм. Эгат деворининг бузилмаслиги учун чап 
1
^ирра 
Б К  эгат томонга 1 = 3 . . .
8
мм огдирилади.
Унг кирра ^ирцилган палахсани аввалги палахса устига тур- 
ри ёткизиш учун хизмат 
1
^илади. Палахсанинг тули^ агдарили- 
ши ва эгат тубининг тоза булиши учун унг цирранинг учта эле­
мента: унг ^ирранинг эгат тубига огиш бурчаги б, ^ирранинг 
узунлиги ва унинг назарий ардарилган палахсанинг устки сир- 
тига нисбатан ^олатини тугри танлаш зарур.
Унг цирранинг огиш бурчаги б агдарилган палахсанинг на­
зарий бурчаги бо га тенг олинганда ардаргич палахсани яхши' 
ардаради. Лекин ундан + 5 . . . — 3° га фар^ланиши мумкин. 
Унг 
1
^ирра пал ахса сиртини бузмаслиги керак. Нормал чукур- 
лик учун ^урилган палахса А
2
В
2
С
2
0
2
устида оширилган хай- 
даш чуцурлиги (а х = а-\-2Ъ мм) учун сохта палахса контури 
цурилади (пуиктир чизи^лар билан курсатилган).
Катта палахсанинг устки циррасини иккига булувчи Е нуц- 
тадан А
2
Г
)2
га п а р а л л е л чизик; утказилади. Бу чизицнинг лемех 
ва агдаргичнинг туташиш чизиги билан кесишиш нуцтаси N 
лемехнинг учи Л [Г а бирлаштирилади. Лемехнинг чап ^ирраси 
От, бинобарин т,Ы ва А ХЫ ^ирралари агдаргичнинг йуналти- 
рувчи эгри чизири ^урилгандан кейин топилади.
Унг кирранинг Е  ну^та билан чекланган узунлиги ма^садга 
мувофи^ булади, чунки бундан узун булса, агдаргич жуда катта 
булиб, уни тайёр л аш ^ийинлашади, пулат орти^ча сарфланади, 
^айдаш чуцурлиги узгарганда эса агдаргич дуруст ишлай ол- 
майди. Шунинг учун зарур булиб ^олганда палахсани тули^ 
агдариш ва тупро^нинг эгат тубига тукилмаслиги, шунингдек 
шудгор бетининг текис чи^иши учун унг киррага перо Урна- 
тилади. Перонинг холатини узгартириш мумкин. Перо урта ва- 
зиятга куйилганда унинг пастки 
1
^ирраси унг ^ирранинг давоми


булади, ю^ориги кирраси эса ардарилган палахса билан те н г 
жойлашади.
Тупрок ардаргичнинг юкори киррасидап 
тукилмаслиги керак. 
Шунинг учун унинг баландлиги A B C D  палахсани А  нукта атрофп- 
да айлантириб аникланади. Вертикал проекцияда ардаргичнинг мак- 
симал баландлиги Н тах палахса диагонали А С г нинг тик 
^олатига 
тенг булади ёки ундан АЯшах га фарц- килади.
Я гаах =
±  А Я тах, 
(4.17)
бу ерда АЯтах = 0 . . . 2 см. а ^ 17 учун 
„ +
а > 18 см учун
“ олинади.
Юкориги циррани куриш учун К нуктадан 
С нуктанинг траек- 
торилси, яъни CCj эгри чизикка уринма К К } 
утказилади. (4.17) 
формуладан фонд )ланиб Я тах ашщлангач
С. нуктадан ККЛ га па- 
раллел турри чизик утказилади. Л ем ехли лушчильникда кор- 
пуснинг канот Кисми Е ну^тага уринма чизик билан кесилади. 
Диагонал СХА пастга давом эттирилади. С {К турри чизик; тенг 
икки ^исмга булинади ва ^осил килинган S нуктадан п ер п ен ­
дикуляр утказиб, С УА нинг давоми билан кесиштирилади; О 
нукта 
R = OCx
радиусли дойра м аркази булади. Ардаргичнинг 
юкориги эгри чизикли С,/С киРРаси ШУ радиуси билан я с а л а д и . 
С i ва Е нукталар >;ам айлана ёйи билан туташтирилади.
Й уналтирувчи эгри чи зи к п а р а м е т р л а р и н и ан и ц л аш . Л е- 
мех-ардаргичли сиртни 
курувчц йуналтирувчи эгри чизик B D  ёки 
А С  (24-расмга карзнг) дойра ёки парабола булиши мумкин. Й у н а л ­
тирувчи эгри чизик сифатида парабола кабул килинганлигига сабаб 
шуки, унинг параметрларини узгартириб, шаклини иш шароитларига 
мослаштиэиш мумкин. Парабола R радиусли айлана ёйи асосида 
Курилади. 
Ёй радиуси /?тах >
R
.> 
R mi„
чегарада узгариши мумкин. 
ни шундай танльш керакки, тупрок палахсаси ардаргич сиртида 
жойлаша оладиган, унинг юкори киррасидан ошиб тукилмайдиган, 
эгат томондаги кирраси эса эгатга аввал ёткизилган палахсага урин- 
майдиган булсин.
Радиус катталашиши билан ардаргич сиртига уринма текислик 
ва эгатда ётган палахса юзи орасидаги 
I

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish