Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

14-расм. Пугнинг 
л ем ех -а г­
даргичли к ор пус и:
1
— тумш уц; 
2
 
тиг; 
a 
— то во и ; 
— э г а т кирраси; 5 — цанот; 6 — 
ю кориги чирра; 7 — к у к р а к ; 
д а л а томондаги ки рра; / _ л ем ех «
/ / — агдаргич; I I I  —с т о й к а ; I V — 
д а л а тах таи


15-расм. Плуг корпуслари иш сиртларининг тури: 
а — цилиндрик; б — маданий; в — яримоиитсимон; г — винтсимон
Ц и л и н д р и к а г д а р г и ч палахсани д е я р л и ардармас- 
д ан уни ж а д ал майдалайди ва у асосан сочилувчан тупроцли 
ерда ва плантажда ишлатилади.
М а д а н и й
( г о р и з о н т а л
ц и л и н д р с и м о н )
ар-
д а р г и ч
(16-раем, а) тупро^ни яхши м а й д а л а й д и ва ^оин- 
царли (128°га) буриб ардаради. Маданий корпуслар чим^ир- 
^арлар билан бирга ишлатилади.
Я р и м в и н т с и м о н ( ц и л и н д р с и м о н )
с и р т л и а г -
д а р г и ч (16-раем, б) палахсани купро^ буриб ардаради,^ ле- 
кин суст увалайди. Бундай ардаргичли корп услар бута-ту^ай
10-расм. Лемех-агдаргичли корпуслар тури:
а  —• маданий; б — яримвинтенмом; с  — винтсимон; г — агд а р ги ч е и з; д  — кесик; е — с у -
рилма искапали корпус; ж — чи м ц и р к ар ; а — окучни к; 1 —• л е м е х ; — а гд ар ги ч;  — 
корпус стойклси; 4 — перо; 5 — д а л а тахтаси; 6 — дала тахтасин ин г т о о о н и ; 7 — д и ск си - 
мои пичок; 8 — кенгайтиргич; 9 — ту с и к ; 10 — искана; И — п ас т к и л е м е х ; 12 — ю кори -
г и лемех; ¡3 — кесик ардаргич; 14 — наральник; 15 — окучни к л е м е х и ; 
— о к у н ч и к
агдарги чи ; 17 — очучник цаноти


плугларида ишлатилади. Палахсани тули^ ёт^изиш учун ардар- 
гичнинг ^ а н о т ^исмига тахтача (перо) 4 бириктирилади.
В и н т с и м о н
с и р т л и
к о р п у с
(1 6 -раем, в) палах- 
саларни д е я р л и уваламаган ^ол да тули^ буриб ардаради. Винт­
симон ко рпу сл ар утло^ларни шудгорлашда ишлатилади.
А р д а р г и ч с и з
к о р п у с
(1 6 -раем, г). Лемех 
1
ёрда- 
мида цир ^ил ган ва кисман уваланган тупро^ палахсаси кенгай- 
тиргич 
8
сиртидан ю^ори кутарилиб, эгат тубига тушади ва 
зарбдан ^уш имча майдаланади. Корпус стойкаси 3 нинг ейил- 
маслиги учун у пулат пластина (туси^) 9 билан беркитилади.
К е с и к
к о р п у с
( 1 6 - раем, д) ерни икки катламли ци- 
либ чу^ур (40 . . . 50 см) ^айдайди. Кесилган тупро^ цатлами- 
нинг остки ^исми кутарилмасдан ва ардарилмасдан лемехлар
11 
ва 
12
о расидан утиб у валанади, устки ^осилдор цатлам эса 
ардаргич 13 нинг сирти буйлаб кутарилиб, буралиб, цуйи цат- 
лам устига ардарилади.
С у р и л м а
и с к а н а л и
к о р п у с
(1 6 -раем, е) тошли 
цатти^ е р л ар н и ^айдашда ишлатилади. Искана 10 нинг уткир 
учи л ем ехд ан 20 . . . 30 мм олдинга ч щ и б  тумшу^ вазифасини 
б а ж ар а д и . И скана ейилганда олдинга суриб цуйилади.
Ч и м ц и р ^ а р
(16- раем, ж) тупроцнинг устки усимлик ил- 
дизлари т а р а л г а н
8
. . .
12
см ли цатламини цир^иб, айлантириб 
эгат тубига та ш л аш учун мулж алланган. 
Чимь;ирцар 
билан 
цир^илган тупро^ цатламининг эгат тубига жойлашиши учун 
унинг ^ а м р а ш кенглиги аеосий корпус ^амраш кенглигининг 
2/3 
цисмини т а ш к и л этади. Чи м ^и р^ар тузилиши жи^атидан асосий 
корпусга ухш айди 
ва трапециясимон 
лемех 
1
, маданий (ци- 
линдрсимон) типдаги ардаргич 2 ва стойка 3 дан иборат. Тошли 
е рл ард а чим^ирк;ар урнига бурчак кескичлар урнатилади.
О к у ч н и к (16- раем, з) экин цаторлари орасига ишлов бе- 
риш учун м улж ал л анган. Бегона утларни тупро^ билан кумади 
ва илдизини кир^ади. Окучникнинг асосий ^иемлари: наральник 
14 ва а ж р а л м а с икки ё^ли (кушало^) корпусдан иборат. Кор­
пус унг ва чап томонлама ^ир^иб агдарадиган лемехлар 15 
з^амда ардаргичлар 16, ^анотлар 17, шунингдек стойка 3 дан ту- 
зилган. Н а р а л ь н и к ейилганда алмаштирилади. К,анотларни сил- 
житиб, м а р з а баландлигини усимлик буйига 
1
^араб ростлаш 
мумкин. И ш л а ш чуцурлиги 16 см булганда марза баландлиги 
25 см га боради.
4 - § . П Л У Г И Ш О Р Г А Н Л А Р И В А ГИ Л Д И Р А К Л А РИ Н И Р А М А Д А
Ж О Й Л А Ш Т И Р И Ш
Плуг схемасини тузиш ва иш органларини жойлаштиришда 
( 1 7 - раем) цуйидагиларга амал ^илинади. Рам а баландлиги би- 
ринчи э га т олиш да тупроц палахсасининг эркин кутарилиши, 
айланиш и в а р а м а остидан утиши шартидан аницланади. Би- 
ринчи эгат чу^урлиги 
2
а/3 булганидан Н = Ь + 
2
а
/3
ёки:


я = Р /
6 2
+ а 2тах, 
(3.2)
бунда Р = 1,20 . . . 1,25.
Чимк;ирк;арнинг ишлаш чу^урлиги а = 1 0 0 . . . 120 мм, цам- 
раш кенглиги 
¿>1
= 26/3. Унинг тумшуридан корпус тумшуригача 
оралик; / = 300 . . . 350 мм. Б у масофа ^иркилган п ал ахсан и н г 
корпус ва чимцир^ар сиртларидан ало^ида-ало^ида тушишини 
таъминлаш и лозим. / катта булса, плуг купол ва огир булади. 
Чим^иркарнинг дала ^ирраси корпус к;иррасидан /[ = 5 . . . 10 мм, 
дисксимон пичок эса чим^ирцардан 
/2
= 10 . . . 15 мм ёнга чет- 
латилади.
Диск маркази чимцирк;ар тумшури устида ж о й л а ш а д и ёки 
олд томонга 
¿1
= 40 мм гача силжитилади. Дискнинг пастки к и Р‘ 
раси чим^ир^ар тумшугидан (а2—а 1 ) = 2 0 . . . 3 0 мм паст, диск 
фланецининг пастки чети 
эса д а л а бетидан Д / = 1 0 . . . 20 мм 
ю^ори туради. Пичоц т у п р о ^ а а 2= 120 . . . 130 мм ботадиган 
^илиб урнатилади.
Хайдалма цатлам остини юмшатиш учун корпуслар кетида тупч 
рок чукурлаткич урнатилади. Асосий корпус ва тупрок чукурлатки- 
тумшуклари ораси тупроцнинг эркин утиш шартидан аницланади ва 
у 
= 500 мм булади. Тупрок чукурлаткич кундаланг йуналишда 
корпуснинг дала ь;иррасидан 
п = 0,5Ь + 5 масофада 
урнатилади. 
Бунда 5 — 20 + 5 мм. Унинг камраш кенглиги Ь„ = 0 ,7Ь; юмша­
тиш чукурлиги а п — 60 . . . 160 мм. Панжа тумшуги канотларидан 
т =
10
. . .
20
мм паст жойлаштирилади.
Корпусларнинг рамада жойлашиш схемаси (18-расм) 
куйидаги 
тартибда бажарилади. Харакат йуналишига 9
0
бурчак ясаб урнатил-



Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish