Ишлаб
чикарилган
Махс
у
1 махсу- Ишлаб чикарилган махсулот
Махсуло
т тури
махсулотнинг
натура
хажмида
(минг сум)
лот
нинг
бахос
и
лот
учун
сарф-
ланган
Киймат
шаклида (минг
сум)
Норма соат
улчовида
режа
хак
вакт
режа
хак
режа хак
1
2
3
4
5
6(2х4)
7(3х4)
8(2х5
)
9(3х5)
А
80
112
2.25
2
180
252
160
224
Б
100
73
2.10
3.5
210
153.3
350
255.5
Жами
режанинг
бажарили
ши
х
х
х
х
х
103.9
х
94.0
405 3 100
390
103 9%
,
,
×
=
419 5 100
510
94%
,
×
=
Хулоса: ишлаб чикарилган махсулот режаси киймат шаклида 103,9%га
шу махсулот хажми норма соат уочовида 94%га бажарилган.Фоизлар
уртасидаги фарк 9,9% товарлар структурасини урганишдан далолат беради.
www.qmii.uz/e-lib
146
Яъни корхона киймати юкорирок, аммо кам мехнат сарф этиладиган
махсулот турини режага нисбатан купрок ишлаб чикарилган.
1. Бу курсаткич хар хил малака ва мураккабга эга булган мехнатни
йигиндисидан иборат.
2. Куп номенклатурага эга булган корхоналарда бу курсаткични
аниклаш техник жихатдан кулай эмас. Шу туфайли махсулот хажмига
товарлар структурасини узгаришини таъсири нормаллаштирилган иш хаки
курсаткичи оркали аникланади. Бунинг учун ишчиларнинг асосий иш хаки
мехнат хажмига булиниб махсулот сигими ва унинг бажарилиши
аникланади.
Мехнат сигимини хисобга олган холда махсулот режасининг
бажарилиши тахлили.
Курсаткичлар
Хисобот
йили
реж
а
хак
и-
кат
Режа-
нинг
бажа-
рили-
ши
Махсулот
сигимини
хисобга олган
холда
ишлаб
чикарилган
махсулот
Махсулот
сигимини
хисобга
олган
холда режанинг
бажарилиши
А
1
2
3
4
5
1.махсулот
хажми (улгуржи
бахода (м.с.)
2550
0
2572
4
100.8
25646
100.5
2.ишчиларнинг
асосий иш хаки
(м.с.)
1850 1860 100.5
х
х
3.
1
сумлик
махсулот учун
сарфланган иш
хаки
(тийин)
(2с:1с)
7.25
7.23
99.7
х
х
1.Мехнат сигимининг коэффициенти:
К
=
=
7 23
7 25
0 997
,
,
,
2.25724х0,997к25646
3.
25646 100
25500
100 5
´
=
,
4.100,8-100,5=0,3%
Хулоса: ишлаб чикарилган мехнат режаси киймати шаклида 100,8%га
бажарилган мехнат сигимини хисобга олган холда 100,5% бажарилган.
www.qmii.uz/e-lib
147
Фоизлар уртасидаги 0,3% (100,8-100,5) фарк товарлар структурасининг
узгаришидан далолат беради.
13.3 .Реализация хажмига таъсир этувчи омиллар ва уларнинг
тахлили.
Махсулот сотишдан келган тушум корхона фаолиятининг асосий
курсаткичларидан биридир. Махсулотни сотиш мажбурияти хисобига,ишни
бажариш четга курсатилган хизматдан тушган тушум оркали корхона
хомашё, ёкилги, энергия захираларини ташкил этади. Ишчи ва хизматчиларга
иш хаки тулалайди.
Реализация хажми халк хужалик тармокларининг ижтимоий мехнат
таксимоти ишлаб чикарган ва истеъмол жараёнида вужудга келадиган узаро
алокаларини ишлаб чикаришга мехнатнинг хажим ва таркиб жихатидан
ижтимоий эхтигжларга мувофиклигини курсатади. Махсулотни сотиш
курсаткичидан режалаштириш ва учётга олишда киймат ва натура
шаклларида фойдаланилади.
Халк хужалик ишларини уз муддатида олиб боришни таъминлаш
максадида республика президентининг 12 май 1995 йилдаги "Халк
хужалигида уз вактида утказилиши учун корхона ва ташкилот
рахбарларининг маъсулиятини ошириш борасидаги чора тадбирлар
тугрисидаги"ги фармони мухим ахамият касб этади. Бу фармонга мувофик
истеъмолчилар мол етказиб берувчиларининг товарларини кийматини
15%дан кам булмаган микдорда пул утказиши шарт. Шундаги товарларни,
хизматларни амалга оширилади 60 кун ичида хисоб-китоб ишлари амалга
оширилмаса бундай карздорликни муддати утган дебитор карзлар деб
саналади.
Халк хужалик ишларини такомиллаштириш максадида кейинги даврларда
вексел, чек шаклларида кенг фойдаланиладиган булади.
Махсулотни сотиш хажмига таъсир этувчи омилларни аниклаш учун товар
баланси тузилади товар баланси куйидаги формула оркали аникланади.
Иб Т
Р И Й
+ = ± +
0
1
бунда:
Иб-тайёр мехнатнинг йил бошидаги колдиги.
Т-ишлаб чикариш товар махсулоти.
Р-реализация килинган махсулот.
И-инвентаризация натижасига кура махсулотларни ортикчалигини ёки
етишмаслигини.
Й-тайёр махсулотнинг йил охиридаги колдиги.
Товар баланси формуласига асосланган холда сотилган махсулот хажмига (Р)
таъсир этувчи омилларни куйидагича ифодалаш мумкин.
Р Йб Т
И
Й
=
+ ±
-
0
www.qmii.uz/e-lib
148
Тахлил жараёнида махсулот сотиш режасининг умумий хажмда
бажарилишига бахо беришдан сунг шартнома, наряд буйича сотиш
режасининг бажарилиши аниклаш керак.
Do'stlaringiz bilan baham: |