O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧЖУРЧЖЭНЛАР
чжулич-
жэнь, нюйчжэнь, нюйчжи — тунгус 
қабилаларидан. Қадимдан Манжурия-
нинг шарқий қисмида яшаганлар. 10-а.
гача мустақил бўлишган, Хитой ва Корея 
билан алоқалари бўлган. 10—11а.ларда 
киданларта тобе бўлганлар. 11-а. бошида 
Ч. қабилалари 1114 й. киданларга қарши 
қўзғолон кўтарган Агуда томонидан 
бирлаштирилган. Натижада Ч. мустақил 
Цзинь давлати (1115— 1234)ни барпо эт-
ганлар, кейинчалик бу давлат мўғуллар 
томонидан тугатилган. Мўғуллар даврида 
Ч. яна бир неча кабила гурухларига пар-
чаланиб, 16-а.гача Шаркий Осиё тарихи-
да айтарли роль ўйнамаганлар. 16-а. охи-
ридан Ч.нинг «Цзяньчжоу нюйчжилари» 
деб аталмиш гуруҳидан оқсоқол Нурхаци 
сиёсат майдонига чиққан. У 1583—1625 
й.лар мобайнида нафақат Цзяньчжоу ка-
билаларини, балки кейинчалик «манжур-
лар» деб ном олган бошка қабилаларни 
ҳам бирлаштиришга муваффақ бўлган. 
ЧЖУЦЗЯНКОУ, Кантон қўлтиғи 
— Жан. Хитой денгизидаги қўлтиқ, Хи-
тойнинг жан.шарқий қирғоқларига ту-
таш. Уз. 63 км, эни киравериш қисмида 
31 км, энг чуқур жойи 26 м. Орол ва са-
ёзлик кўп. Сув кўтарилиши аралаш (2,5 
м гача). Ч.га Сицзян дарёсининг куплаб 
тармоқлари қуйилади. Чжуцзян тармоғи 
бўйида Хитойнинг йирик портларидан 
бири — Гуанчжоу жойлашган.
ЧЖУ ЮАНЬЧЖАН (1328, Аньхой 
вилояти — 1398, Нанкин) — Хитой импе-
ратори (1368 й.дан). Мин сулоласи асос-
чиси. Ерсиз ижарадор оиласида туғилган. 
Ёшлигида Будда роҳиби бўлган. 1352 й. 
мўғулларнинг Юань сулоласига қарши 
Марказий Хитойда қўзғолон кўтарган 
шаҳарлик бойлардан Го Цзисин отрядига 
кирган. 1355 й. бу рндаги ватанпарварлар 
қўзғолонининг бош раҳбарига айланган. 
Ўз ҳокимияти остига Марказий, Шарқий 
ва Жан. Хитойнинг катта қисмини ҳамда 
бошқа қўзғолончи раҳбарлар қўл остида-
ги ҳудудларни бирлаштириш йўли билан 
Ч.Ю. 1368 й. янв.да ўзини император деб 
эълон қилган. Шу йили унинг кўшинлари 
Юань империяси пойтахти Даду (Пекин)
ни эгаллаб, мўғул сулоласини ағдариб 
ташлаган . Ч.Ю. подшолиги даврида мам-
лакат иқтисодиётини тиклаш йўлида бир 
қатор ислоҳотлар, аввало қ.х. соҳасида 
амалга оширилган. Ч.Ю. нинг ички си-
ёсати амалдорларнинг ўз мансаблари-
ни суиистеъмол қилишларига қарши 
қаратилган, шунингдек, янги сулоладан 
норози бўлган барча шахсларга нисбатан 
қатағон сиёсати юргизган.

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish