|
Uglevodorodlar oktan sonlari
Uglevodorod
Oktan soni
Motor usulida
Tadqiqot usulida
Parafin
n-butan
izobutan
n-pentan
2-metilbutan
2.2-dimetilpropan (neopentan)
n-geksan
2-metilpentan
3-metilpentan
2.2-dimetilbutan (neogeksan)
2.3-dimetilbutan
n-geptan
2-metilgeksan
3-metilgeksan
3-metilpentan
2.2-dimetilpentan
2.3-dimetilpentan
2.4-dimetilpentan
3.3-dimetilpentan
90,1
99,0
61,9
90,3
80,2
26,0
73,5
74,3
93,4
94,3
0
46,6
55,0
69,3
95,6
88,5
83,8
86,6
93,6
101,0
61,7
93,3
85,5
24,8
73,4
74,5
91,8
101,7
0
42,4
52,0
65,0
92,8
91,1
83,1
80,8
21
2.2.3-trimetilbutan (triptan)
n-oktan
2-metilgeptan
3-metilgeptan
4-metilgeptan
3-etilgeksan
2.2-dimetilgeksan
2.3-dimetilgeksan
2.4-dimetilgeksan
2.5-dimetilgeksan
3.3-dimetilgeksan
3.4-dimetilgeksan
2-metil-3-etilpentan
3-metil-3-etilpentan
2.2.3-trimetilpentan
2.3-dimetilpentan
2.2.4-trimetilpentan (izooktan)
2.3.3-trimetilpentan
2.3.4-trimetilpentan
2.2.3.3-tetrametilbutan
2.2.3.4-tetrametilpentan
2.2-dimetil-3-etilpentan
2.4-dimetil-3-etilpentan
Izodekan
102
-17
23,8
35,0
39,0
52,4
77,4
78,0
69,9
55,7
83,4
81,7
88,1
88,7
100,3
88,5
100
99,4
95,9
103,0
95,5
99,5
96,6
92,4
105,7
-19
21,7
26,8
26,7
33,5
72,5
71,3
65,2
55,5
75,5
76,3
87,3
80,8
104,5
91,1
100
104,0
101,3
106,9
101,5
108,7
103,8
113,0
Naften
Siklopentan
Metilsiklopentan
Etilsiklobutan
Etilsiklopentan
87,0
80,0
63,9
61,2
101,0
91,3
41,1
67,2
22
Izopropilsiklopropan
Dimetilsiklopentan
n-propilsiklopentan
izopropilsiklopentan
izobutilsiklopentan
siklogeksan
metilsiklogeksan
etilsiklogeksan
sis 1.2-dimetilsiklogeksan
trans1.2-dimetilsiklogeksan
sis 1.3-dimetilsiklogeksan
trans 1.3-dimetilsiklogeksan
sis 1.4-dimetilsiklogeksan
trans 1.4-dimetilsiklogeksan
n-propilsiklogeksan
izopropilsiklogeksan
izobutilsiklogeksan
1-metil-4-izopropilsiklogeksan
1.1.3-trimetilsiklogeksan
Propilsiklopentan
Dekalin
tetralin
76,2
76,9
28,1
76,2
28,2
77,2
71,1
40,8
78,6
78,7
71,0
64,2
68,2
62,2
14,0
61,1
28,9
60,5
82,6
28,1
38,0
65,0
81,1
84,2
31,2
81,1
33,4
83,0
74,8
46,5
80,9
80,9
71,7
66,9
67,2
68,3
17,8
62,8
33,7
67,3
81,3
31,2
44,0
69,0
Aromatik
Benzol
Toluol
n-ksilol
m-ksilol
o-ksilol
etilbenzol
108,8
109,0
109,6
103,0
100
97,9
115,0
120,0
116,4
108,0
100
102,6
23
izopropilbenzol (kumol)
n-propilbenzol
n-butilbenzol
1-metil-3-etilbenzol
99,3
98,7
95,3
100,0
108,0
105,1
102,0
109,0
Olefin
Penten-1
Penten-2
Siklopenten
1-etilsiklopenten
2-metilbuten-2
Geksen-2
Siklogeksen
2.4.4-trimetil-1-penten
2-metil-1-buten
Okten-1
Okten-2
Okten-3
Okten-4
Nonen-1
2-metilokten
77,1
80,0
69,7
72,0
84,7
78,0
73,0
86,0
81,9
34,7
55,5
68,1
74,3
-
98,0
90,9
93,7
93,3
90,3
97,3
89,0
85,0
98,0
103,0
28,7
60,0
72,5
73,3
20,0
-
Normal tuzilishli alkanlar.
Faqatgina metan, etan, propan va butanlar yuqori oktan sonlariga ega (100
atrofida). Pentandan boshlab bu qator uglevodorodlari kambag`al aralashmalarda
ham, boylarida ham juda past detonatsion barqarorlik bilan xarakterlanadi.
Detonatsion barqarorlikning molekulyar massadan deyarli chiziqli bog`liqligi
mavjud. Molekulyar massasi qancha katta bo`lsa shuncha detonatsion barqarorligi
past bo`ladi.
Tarmoqlangan tuzulishli alkanlar (izoparafinlar).
To`yingan qator molekulalarining tarmoqlanishi ularning detonatsion
barqarorligini keskin oshiradi. Masalan, oktanning oktan soni -20, 2.2.4-
24
trimetilpentanning oktan soni esa 100. Eng katta oktan sonlari va navlilik bitta
uglerod atomida juft metal guruhlarini saqlagan izomerlar (neogeksan, triptan,
etalon izooktan) hamda oktanning boshqa trimetilli izomerlarida ham kuzatiladi.
Kambag`al aralashmalarda ham, boy aralashmalarda ham ishlaganda namoyon
etiladigan o`zining yuqori antidetanatsion xossalari tufayli C
5
-C
8
izoparafinlar
benzinning ma`qul komponentlaridir.
Alkenlar (monoolefinlar).
Normal tuzilishli uglevodorodlar molekulasida qo`sh bog`ning paydo bo`lishi
tegishli to`yingan uglevodorodlarga nisbatan detonatsion barqarorligining
oshishiga olib keladi. Oktan sonining qiymatiga qo`shbog`ning holati ham ta`sir
ko`rsatadi. U qancha molekula markaziga yaqin bo`lsa shuncha oktan sonlari
yuqori bo`ladi. Molekulalarining tarmoqlanishi oktan sonlarining oshishiga olib
keladi, ammo alkanlarda kuzatilganidan kamroq darajada.
Siklanlar (naften uglevodorodlar).
Siklopentan va siklogeksan qatorining birinchi vakillari yaxshi detonatsion
barqarorlikka egadirlar, ayniqsa bu siklopentanga taalluqli. Bu uglevodorodlar
benzinlarning qimmatli tarkibiy qismlari bo`lib hisoblanadi. siklopentan hamda
siklogeksan uglevodorodlari molekulasida normal tuzilishli yon zanjirlarning
borligi ular oktan sonining pasayishiga olib keladi. Bunda zanjir qancha uzun
bo`lsa shuncha oktan sonlari past bo`ladi. Yon zanjirlarning tarmoqlanishi va ular
sonining oshishi siklanlar detonatsion barqarorligini oshiradi.
Do'stlaringiz bilan baham: |
