Buxoro muxandislik texnologiya instituni

Dissertatsiya strukturasi va hajmi 

---

10 
 
       Dissertatsiya  kirish,  adabiyotlar  sharhi,  eksperimental  qism,  natijalar 
muhokamasi,  xulosa,  30  bibliografik  nomdan  iborat  foydalanilgan  adabiyotlar 
ro`yxati, ilovadan iborat bo`lib, kompyuter matnining 115 ta betidа bayon etilgan, 
32 ta rasm va 18 ta jadvalni o`z ichiga oladi.  
 
Chop etilgan ishlar 
       Dissertatsion ish yuzasidan jurnallarda 2 ta maqola chop etilgan. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
I bob. Adabiyotlar sharhi. 
1.1.Neft benzinlarining kimyoviy tarkibi 

---

11 
 
       Avtomobil  benzinlarini  neft,  tabiiy  gaz,  toshko`mir,  torf  va  yonuvchan 
slanetslarni qayta ishlash yo`li bilan oladilar. 
       Turli  neft  maxsulotlarini  neftdan  olish  paytida  uning  fraksiyalariga  qaynash 
haroratlari  va  molekulyar  massasi  jihatidan  mazkur  fraksiyaga  to`g`ri  keladigan 
komponentlar  tushib  qoladi.  Mazkur  ishda  avtomobil  benzinlari  masalasi 
ko`rilgani  sababli  biz  adabiyotlar  sharhida  neftning  benzin  fraksiyasiga  kiradigan 
uglevodorodlarning tavsifini beramiz. 
       Elementar  tarkibga  binoan  neft  komponentlarining  asosiy  massasi  bu 
uglevodorodlardir.  Neftning  past  molekulyar  qismiga  mol.  Massasi  ˃  250-300 
bo`lgan  va  300-350 
0
C  da  qaynab  chiqadigan  moddalar  kiradi  va  unda  tuzilishi 
jihatdan  eng  oddiy  uglevodorodlar  mavjud.  Ular  quyidagi  gomologik  qatorga 
taalluqli: 
C
n
H
2n+2
 – metan yoki paraffin uglevodorodlar (alkanlar); 
C
n
H
2n
  –  monotsiklik  polimetilen  uglevodorodlar,  sikloparafin,  naften,  siklan 
(alkiltsiklopentan va alkiltsiklogeksan) lar; 
C
n
H
2n-2
  –  bitsiklik  polimetilen,  tritsikloparafinlar  (besh  a`zoli,  olti  a`zoli  va 
aralash); 
C
n
H
2n-4
  –  tritsiklik  polimetilen,  tritsikloparafinlar  (besh  a`zoli,  olti  a`zoli  va 
aralash) 
C
n
H
2n-6
 – monotsiklik aromatik, benzol uglevodorodlari, arenlar; 
C
n
H
2n-8
 – bitsiklik aralash naften-aromatik uglevodorodlar; 
C
n
H
2n-12
 – bitsiklik aromatik uglevodorodlar. 
       Benzinli  fraksiyada  asosan  uglevodorodlarning  uchta  sinfi  doimo  mavjud, 
bular  alkan,  siklan  va  benzol  qatori  uglevodorodlari.  Kerosin  va  gazoylli 
fraksiyalarda bi- va tri- siklik uglevodorodlar ancha katta ulushni tashkil qiladi. 
Metan uglevodorodlari. 
       C
n
H
2n+2
  qatoridagi  uglevodorodlar  barcha  neftlarda  mavjud  va  uning  asosiy 
tarkibiy  qismlaridan  biri  bo`lib  hisoblanadi.  Fraksiyalar  bo`yicha  ular  bir  tekisda 
taqsimlanmagan  bo`lib  asosan  neft  gazlari  va  benzin-kerosin  fraksiyalarda 
to`planadi, moylarda ularning miqdori keskin pasayadi. Ba`zi bir neftlar  masalan, 

---

12 
 
Ozarbayjon  nefti  uchun  yuqori  haroratda  qaynaydigan  fraksiyadagi  parafinlar 
yo`qligi bilan xarakterlidir. 
        Gaz  holidagi  parafin  uglevodorodlari.  C
1
  –  C
4
  uglevodorodlari:  metan,  etan, 
propan,  butan,  izobutan  hamda  2.2-dimetilpropan  normal  sharoitda  gaz  holida 
bo`ladi. Bularning hammasi tabiiy va neft gazlari tarkibiga kiradi. Gaz konlari uch 
turda  bo`ladi:  sof  gazli,  gaz-kondensatli  va  neftli.  Birinchi  turdagi  konlarning 
gazlari  tabiiy  deb  ataladi  va  asosan  metandan  tarkib  topgan.  Metanga 
qo`shimchalar sifatida ularda etan, propan, butan, pentan va yuqorilarning bug`lari 
hamda nouglevodorodli komponentlar mavjud. 
       Tabiiy gazda metan gomologlarining miqdori ko`p emas: etanniki 0.1dan 8.0% 
gacha  (ba`zan),  propanniki  0.1  dan  3.0  %  gacha,  butan  va  undan  yuqorilarniki 
odatda  foiz  ulushlarini  tashkil  qiladi.  Karbonat  angidrid  qo`shimchalari  2.5% dan 
ko`p  emas.  Metan  miqdori  keskin  ustunlik  qilgani  va  C
4
-C
5
  uglevodorodlar 
miqdori  ko`p  bo`lmaganligi  sababli  ko`pgina  tabiiy  gazlarni  “quruq”  gaz  deb 
atalmish gazlarga kiritadilar. 
       Gaz-kondensatli  konlar  gazlarining  oddiy  gazlarnikidan  farqi  shundaki 
ulardagi  metanga  katta  miqdordagi  (2-5%  va  undan  yuqori)  C
5
  va  undan  yuqori 
gomologlar  yo`ldosh  bo`ladi.  Bu  uglevodorodlar  gazlar  chiqayotganda  bosim 
pasaytirilganda kondensatsiyalanadi va kondensatga  cho`kadi. Bunday  konlarning 
hosil bo`lishi chuqur qatlabmlarda yuqori bosim ostida neftning gazda qaytib erishi 
bilan  bog`lanadi.  Etan  va  propanning  zichligi  o`ta  kritik  haroratlarda  750  atm  va 
undan  yuqori  bo`lgan  bosim  ostida  haqiqatdan  ham  neft  zichligini  oshiradi  va 
shuning uchun neftning suyuq uglevodorodlari siqilgan gazda eriy boshlaydi. Gaz-
kondensatli  konlar  gazlarining  tarkibi  kondensatni  ajratgandan  keyin  “quruq” 
gazlar tarkibiga yaqin bo`ladi. 
       Neft konlari gazlari yo`ldosh neft gazlari deb ataladi. Bu gazlar neftda erigan 
va  undan  yuzaga  chiqqanda  ajralib  chiqadi.  Yo`ldosh  neft  gazlarining  tarkibi 
“quruq”  gazlardan  etan,  propan,  butan  va  yuqori  uglevodorodlarning  miqdori 
ko`pligi  bilan  farq  qiladi.  Shuning  uchun  ular  “yog`li”  yoki  “boy”  gazlar  degan 
nomni  olgan.  Bu  gazlardan  Tovar  benzinlarga  zarur  bo`lgan  qoshimcha  bo`lib 

---

13 
 
hisoblangan  eng  yengil  “gazli”  benzinni  hamda  siqilgan  suyuq  gazlarni 
Yonilg`isifatida  oladilar.  Etan, propan  va  butanlar  ajratilgandan  keyin  neft  kimyo 
sanoati uchun dastlabki xom ashy obo`lib hisoblanadi. 
Suyuq parafin uglevodorodlari. 
       C
5
-C
15
  uglevodorodlar  suyuqlikdir.  O`zlarining  qaynash  haroratlariga  qarab 
pentan,  geksan,  geptan,  oktan,  nonan,  dekan  va  ularning  ko`p  sonly  izomerlari 
neftni  haydash  paytida  benzinli  distillyatga  tushib  qolishi  kerak.  Ma`lumki, 
tarmoqlangan  uglevodorodlarning  qaynash  haroratlari  to`g`ri  zanjirli  tegishli 
uglevodorodlarning qaynash haroratlaridan  past bo`ladi. Bunda molekula tuzilishi 
qancha  ixcham  bo`lsa,  shuncha  qaynash  haroratlari  past  bo`ladi.  C
5
-C
15
 
uglevodorodlarining nazariy jihatdanmumkin bo`lgan izomerlar soni 145 ga teng. 
Formula 
Izomerlar soni 
Formula 
Izomerlar soni 
C
5
H
12
 
3 
C
8
H
18
 
18 
C
6
H
14
 
5 
C
9
H
20
 
35 
C
7
H
16
 
9 
C
10
H
22
 
75 
 
O`tgan asrda oddiy haydash vas of kimyoviy usullarni qo`llab turib Pensilvan nefti 
(AQSH)  ning  birinchi  tadqiqotchilari  Peluz,  Xagur,  keyinchalik  Shorlemmer 
(1862-63y.y.)  larning  ko`rsatishicha  bu  neftda  C
5, 
C
6,
  C
7,
  C
8 
va  undan  yuqori 
normal  tuzilishli  uglevodorodlar  bo`lish  ehtimoli  mavjud.  Meberi,  Yunga  va 
boshqa tadqiqotchilarning keyinchalik qilgan ishlari C
18
 gacha va hatto C
28
 gacha 
normal uglevodorodlar borligini tasdiqladi. 
       Boku  neftida  Mendeleyev  (1883  y)  birinchi  bo`lib  pentan  borligini  aniqladi. 
1883-1903- yillarda Markovnikov Boku neftidan 2-metilbutan, 2.4-dimetilpentanni 
ajratib oldi. 1905-yilda Xonin shu neftni o`zida 2.4-dimetilpentanni aniqladi. 1928-
yildan  boshlab  Amerikaning  neft  institutida  Pensilvaniya  nefti  (Oklaxoma,Ponka-
siti)  tarkibini  rejalashtirilgan  o`rganilish  boshlangan.  Ish  25  yil  davom  etgan  va 
uglevodorod aralashmalarini ajratishning aniq rektifikatsiyalash, azeatrop haydash, 
adsorbsiyalash,  ekstraktsiyalash  va  boshqa  usullarining  uslubiyotini  ishlab 
chiqishni  o`z  ichiga  olgan.  Parallel  ravishda  individual  uglevodorodlar  sintez 

---

14 
 
qilindi va ularning fizikaviy konstantalari aniqlandi. Tor fraksiyalarning ajratilishi 
va  tozalanishi  turli  usullarni  qo`llash  hamda  ular  fizikaviy  xossalarini  sintetik 
uglevodorodlarning xossalariga solishtirish  yo`li bilan benzin, kerosin va gazoylli 
fraksiyalardan 130 ta uglevodorodni ajratib olishga erishildi, shulardan 46 C
n
H
2n-2
 
qatoridagi.  Bu  jamoa  ishi  Amerika  olimlari  Voshborn,  Rossini,  Meir,  Streyf 
raxbarligi ostida bajarilgan. 
       Benzinli  fraksiyalar  kimyoviy  tarkibini  obdon  tekshirish  bo`yicha  oxirgi 
yillarda  qilingan  ishlar  asosan  spektroskopik  usullarga  asoslangan.  Akademiklar 
Landsberg  va  Kazanskiy  raxbarligida  N.D.Zelinskiy  nomidagi  Organik  kimyo 
instituti, P.N.Lebedev nomidagi Fizika institute, FA ning spektroskopiya bo`yicha 
komissiya  olimlari  to`g`ri  haydash  benzinining  individual  uglevodorodli  tarkibini 
tekshirishning  murakkab  usulini  ishlab  chiqdilar.  Tor  fraksiyalarga  ajratish  aniq 
rektifikatsiyalash  va  adsorbsiyalash  yordamida  amalga  oshiriladi.  Individual 
tarkibni  aniqlash  fizikaviy  konstantalar  va  asosiysi  yorug`likni  kombinatsion 
tarqalish  spektrlar  asosida  o`tkaziladi.  Tahlilning  boshqa  fizikaviy  va  spectral 
usullari ham keng qo`llanilgan (Groz NII va Boshqa uslubiyoti). 
       Hozirgi vaqtda neftlarda pentan, geksan va geptanning barcha mumkin bo`lgan 
izomerlari  topilgan.  18  ta  oktanlardan  17  tasi  topilgan.  35  ta  nonanlardan  24  tasi 
neftlarda topilgan. 
       C
10
  uglevodorodlaridan  dekan,  2.3-  va  4-metilnonanlar  hamda  spektroskopik 
usul  bilan  5  trimetilli  va  2  tetrametilli  izomerlar  topilgan.  Shunday  qilib,  C
5
-C
10
 
uglevodorodlar mumkin bo`lgan barcha izomerlarining yarmisi xom neft tarkibida 
borligi to`g`risida hozirgi vaqtda ma`lum. 
        C
11
-C
16
  uglevodorodlar  undekan,  dodekan,  tridekan,  tetradekan,  pentadekan 
va geksadekan (setan) haydash paytida kerosinli fraksiyaga tushib qoladi. 
       Katta  statistic  material  asosida  neftlarda  normal  va  kam  tarmoqlangan 
uglevodorodlar  ko`pchilikni  tashkil  etishi  tasdiqlanayapti.  Qizig`i  shundaki  MDH 
va chet el neftlari uchun ko`pgina uglevodorodlar bo`yicha o`rta ma`lumotlar bir-
biriga yaqin (1.1-jadval). 
1.1-jadval 

---

15 
 
Turli neftlarning 60-95 va 95-122
0
C dagi fraksiyalaridagi alkanlarning nisbiy 
miqdori to`g`risidagi o`rtacha ma`lumotlar 
Uglevodorodlar 
Mazkur fraksiyadagi alkanlarning umumiy miqdordan % dagi miqdori 
MDH neftlari uchun 
o`rtacha 
Chet el neftlari uchun 
o`rtacha 
Barcha neftlar uchun 
o`rtacha 
60-95
0
C dagi fraksiya 
Geksan 
23.0 
35.9 
29.5 
2-metilpentan 
14.9 
14.0 
14.4 
3-metilpentan 
12.0 
12.0 
12.0 
2.2-dimetilpentan 
3.3 
1.5 
2.4 
2.4-dimetilpentan 
4.0 
3.5 
3.8 
3.3- dimetilpentan 
1.7 
- 
0.8 
2.3-dimetilpentan 
8.8 
2.6 
5.7 
2 -metilgeksan 
14.0 
20.0 
17.0 
3 -metilgeksan 
14.9 
10.5 
12.7 
3-etilpentan 
3.4 
- 
1.7 
95-122
0
C dagi fraksiya 
Geptan 
52.6 
49.2 
- 
2.2-dimetilgeksan 
1.1 
5.7 
- 
2.4-dimetilgeksan 
4.7 
5.1 
- 
2.3-dimetilgeksan 
4.0 
11.8 
- 
2-metilgeptan 
23.8 
- 
- 
3-metilgeptan 
8.1 
- 
- 
4-metilgeptan 
5.7 
28.2 
-