Гулистон давлат университети ―кимё ўҚитиш методикаси‖



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/41
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#149066
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   41
Bog'liq
kimyo oqitish metodikasi

Семинар дарси. Кимѐ фанини чуқурроқ ўрганишга Семинар дарси жуда
ката ѐрдам беради. Бу дарсни ўтказиш учун ўқувчиларга аввалдан мавзу айтилади, 
улар мустақил тайѐрланиб келишади. 4 —5 та ўқувчиларга тест саволлари, 4—5 та 
ўқувчиларга карточкадаги саволлар берилади. Улар мустақил иш бажараѐтган 
вақтда мавзу асосида 10—12 та кодоскопга ѐзиладиган саволларга жавоб олинади. 
Битта ўқувчи қора тахта(доска)да мавзуга оид масалани ечиб туради. Иккинчи 
ўқувчи мавзуга оид формулани қора тахтанинг иккинчи томонига ѐзиб туради.
Учинчи ўқувчи магнит доскага формулалар туза бошлайди. Тўртинчи ўқувчи 
формулаларни ўқий бошлайди. Масалан, ―Оксидлар‖ мавзусида 7—8 та 
ўқувчиларга қуйидагича саволлар бериш мумкин. Саволлар олдинги ўтилган 
мавзуларга оид бўлади. 
1. Валентлик нима? 2. Кимѐвий бирикмалар таркибидаги валентликни қандай 
аниқлаш мумкин? 3. Валентлик асосида қандай формула тузилади? 4. 
Аралашмаларни қандай усуллар билан ажратиш мумкин? 5. Нисбий молекуляр 
масса қандай топилади? 6. Эквивалентлар қонуни қандай? 7. Мураккаб моддалар 
эквиваленти қандай топилади? оксидланишлар ҳакида назарий билимларни билиб 
олингач, ҳар бир оксиднинг ўзига хос тажрибасини бажартирилади. (Бунда 
ўқувчилар халат кийган бўлишади). Дарс охирида мавзуни умумлаштирилади. 
Синов дарси. Синов дарсида ўқувчиларнинг ҳар бирн бўлимнинг қай тарзда
ўзлаштириши аниқланади. Синовни қуйидаги тартибда ўтказиш мумкин. 
Дастлаб синфдаги энг фаол талабалардан 3—4 таси ѐрдамчи қилиб сайлаб олинади. 
Ўқувчилар дастлаб: 1. Назарий билимларини гапириб беради. 2. Мисоллар 
келтирадилар. 3. Реакция тенгламаларини ѐзадилар. 4. Навбат билан турли
типдаги масала ва машқлар бажарадилар. 5. Кимѐвий экспериментал тажрибалар
қиладилар. 
Ўқувчилар навбати билан ана шу 5 синов жараѐнидан ўтадилар ва ўтилган 
мавзулар бўйича фикрлаш доираларини кўрсатадилар. Ўз навбатида бу усул 
уларнинг мустақил фикрлашига ѐрдам беради. Ёрдамчилар навбати билан табиатда 
учраши, олиниши, физик ва кимѐвий хоссаларини ҳамда ишлатилиши соҳаларини 
сўрайдилар. 
Ўқувчиларнинг кимѐдан олган билимларини синаш, фикрлаш қобилиятини 
ўстириш мақсадида дарс мобайнида тез—тез кичик машқлар, мустақил ишлар 
бериб борилади. 

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish