Яъқуб алайҳиссалом йиғлаб турганларида Жаброил алайҳиссалом одам
қ
иёфасига кирган ҳолда олдиларига келди.
- Эй Яъқуб, кўзингни нима оқартирди, белингни нима букчайтирди, юзингни нима
очди? - деди жаброил алайҳиссалом.
- Юсуф усун йиғлаганимдан кўзим оқарди, Ибн Ямин қайғуси белимни
букчайтирди. Яҳудо соғинчи юзимни очди, - деди Яъқуб алайҳиссалом.
Қиссаси Рабғузий. Носируддин Рабғузий
www.ziyouz.com кутубхонаси
112
- Эй Яъқуб, сени Юсуф яратганми? - сўради Жаброил алайҳиссалом.
- Йўқ, - деди Яъқуб алайҳиссалом.
- Сенга Ибн Ямин ризқ берарми?
- Йўқ.
- Унда нима учун тангридан шикоят қилурсан? - деди ва ўша лаҳзадаёқ кўздан
ғ
ойиб бўлди. Яъқуб алайҳиссалом билдики, бу келган одам Жаброил экан.
- (Оят) "Агар бу қамчин Билан мени олдинроқ урганингда эди, мен Юсуфни
эслаб, умримни зоъе қилмаган бўлардим", - деди Яъқуб алайҳиссалом.
Оталарининг зоругиряларини кўрган ўғил-қизлари: (Оят) "Ҳудо ҳаққи сен дойиб
Юсуфни эслайсан, ўзингни жуда ҳам зиёда қийнайсанки, ё ҳалок бўлгувчилардан
бўлрасанми?" дейишларди. Бунда Яъқуб алайҳиссаломнинг қайғуси ортарди-да:
(Оят) "Ҳақиқат шуки, мен ўз бетоқатлигимни ва ҳафалигимни Ҳудогагина арз
қ
илмоқдаман", дерди. Қачон тоат ва ибодатдан фориғ бўлса шундай дуо қиларди:
"Эй ҳайр-эҳсони кўп зот, эй яхшилиги доимий бўлган зот! То ўзинг билан
учрашмагунимча исломда маҳкам қил!" Яна бу дуони ҳам айтар эди: "Эй бориҲудоё,
гулу райҳонимни ўзимга қайтариб Бер, кейин хоҳлаганингни қилгил!"
Ривоят. Абдуллоҳ ибн Аббос р.а. ривоят қиларки, Яъқуб алайҳиссалом тангрига
ёлворди, дилхушлик тилаб, юқоридаги дуони қайта-қайта айтавергани боис бир
куни Азроил алайҳиссалом одам қиёфасида олдига келди.
У зот дедики: "Менинг иззат ва жалолим ҳаққи Юсуф Билан ибн Ямин агар ўлган
бўлсалар ҳам тирилтирган ва яна сенга қовуштирган бўлардим. Улар иккиси
тирикдир. Қандайин ҳам қовуштирмайин".
Буни эшитган Яъқуб алайҳиссалом ўғилларига деди:
- Мисрга бориб, Юсуф билан Ибн Яминни изланглар.
- Эй ота, бўри еган юсуфни қандай топамиз, - дейишди ўғиллари.
- Оллоҳ таолонинг карамидан ноумид бўлманглар, - деди Яъқуб алайҳиссалом. -
Юсуфни бўри емаган, Ибн Ямин ўғрилик қилмаган.
- Тирик эканини билар экансан, қачон қовуштиришини билмайсанми?
- Қовуштиришини биламан, аммо қачонлигини билмасман, шунинг учун
йиғлайман, - деди оталари.
Шундай қилиб, Яъқуб алайҳиссалом ўғлонлари емиш излаб, яна Мисрга борар
бўлдилар. Пайғамбарзодаларнинг Мисрга кирб келганликларини ҳабари етганда
Юсуф алайҳиссалом ўн минг олтин дубулғали йигитларни уларни қарши олмоққа
юборди, яна юз минг дубулғали йигитларни ўз қаватига турғазди.
Дейдиларки, Юсуф алайҳиссаломнинг етти қаватли саройи бор эди. Уларнинг
шифтлари олтин ва кумушлар билан безатилганди, ёғочлари ақақдан эди. Ўша етти
қ
ават саройларни турли-туман нарсалар Билан безатди - илк қават саройга ипак
кийимлар кийган Миср улуғларини ўтказди; иккинчисини яшил безаклар билан
зийнатлаб, бекларни ўтказди; учинчиси қизил безак билан оройиш бериб,
баҳодирларни ўтказди; тўртинчисини оқ безак билан жилолаб, оқсоқолларни
ўтказди; бешинчисини лолалар билан безатиб, мунажжимларни ўтказди;
олтинчисини иффорлар билан оролаб, донишмандларни ўтказди; еттинчисини эса
чечаклар билан кўркамлаб, олтин тахт ўрнатди. Тахтнинг ўнг томонидан олтин
дубулғали минг йигит қўлларида олтин гурзи билан, чоп томонида эса кумуш
дубулғали минг йигит кумуш ёй-ўқ билан турардилар. Тахтнинг орқасида танаси
олтиндан, шохлари кумушдан, барглари инжудан, мевалари ёқутдан ясалган бир туп
дарахт ўрнатилган.
Биродарлари эшик олдига келганларида бу ҳашамат ва дабдабани кўриб
юраклари орқага тортиб кетди, улар "подшоҳнинг бизга бундай далилларини
Қиссаси Рабғузий. Носируддин Рабғузий
www.ziyouz.com кутубхонаси
113
кўрстаишдан мақсади ўч олиш бўлса керак", деган ўйдан қўрқа бошладилар.
Саройга киргач, уларнинг ҳар бирини алоҳида тахтларга ўтиргизди, Юсуф
алайҳиссалом эса Ибн Ямин билан бир тахтда ўтирди.
Do'stlaringiz bilan baham: |