71
чеҳралари асло кўз олдимдан кетмайди. “Таьлим олиш давомида Ўзбекистон
мустақилликка эришиш остонасида” номли асарларини ўқиб-ўргандик. Бу
асарни ўқиган инсон хеч шубҳасиз мустақилликка не машаққатлар эвазига
эришилганини тушуниб етиб, уни қадрлашни ўрганади.
Ислом Каримов
юртимизни ақл-заковат ва маьнавият ила бошқарди.Узоқни кўзлай оладиган
буюк зот эди. Халқимизга тинчлик, омонлик керак, дея тинмадилар. Қилган
барча эзгу ишлари,
ободончилик, шаҳарсозлик, иқтисодиёт, барча соҳаларга
қўшган ҳиссасини мақтанмади, халқни тинч, тотув, бахтли яшаётганини
кўриб севиниб яшади. Айниқса, Ўзбекистонда яшайдиган миллион-миллион
ёшлар менинг фарзандалрим дея айтган сўзлари, эзгулик ва комилликка
чорловчи доно ўгитлари менга жудаям катта куч, шижоат бағишларди. Чунки,
мен олдимга отамдек инсон бўлишни ният қилганман. Илоҳим кун келиб
устозларим
берган таьлим, ота-онам берган тарбия, Ислом Каримов ёзган
асарлардан олганларим ўз мевасини беради. Ҳозирда ҳар қандай танловда
қатнашмай, тарғибот-ташвиқот ишларини амалга оширмай фақат Ислом
Каримов асарларини қайта-қайта мутолаа қиламан. Бу менга куч бағишлайди.
Ислом Каримов доим таъкидлардилар: “Фарзандларим,
мен сизларга
ишонаман, сизларга суянаман. Маррани кенгроқ олинглар, марра сизники.
Бўш келманг, болаларим!”. Ҳар гал шу гапларни ўқисам ёки эшитсам, бутун
танам жумбушга келади. Ўз-ўзидан кўзим ёшланади. Менда Ватанга, ўқишга
бўлган муҳаббат икки карра ортади. 2017 йил 2 сентябрь куни Ислом
Каримовни йўқотган эдик. Мана қарабсизки, орадан бир йил ўтибди. Бугун
мен отамни соғиндим. Дарсдан чиқиб, қабрларига зиёратга бордим.
Дардлашдим, тўйиб йиғладим, сирлашдим. Қачонки ўзимни ёлғиз ҳис қилсам
И.Каримов қабрини зиёрат этиб, енгил бўламан. Қабристондан чиқиб,
Регистон майдони ёнидаги ҳиёбонда, Ислом Каримов туғилиб ўсган хонадон
яқинида ўрнатилган отамизнинг ҳайкалларини зиёрат қилишга бордим.
Атроф одамлар ва сайёҳлар билан гавжум. Кимдир пойларига гулдасталар
қўйган, яна кимдир ҳақларига дуо тиловат қилган. Мен ҳам
салом ила
пойларига тазим бажо келтирдим. Бироз қад ростлаб турган нурли, адолатли,
72
куюнчак, меҳрли сиймоларига тикилдим. Шу пайт кўнглимда “-Эҳ отажон
қанийди жон кирса-да мана мен тирикман десангиз!”-деган гаплар ўтди.
Бугун қаранг отажон, фарзандларингиз, жажжи ўғил-қизларингиз сиз
томон гулдасталар ила ошиқишяпти. Уларнинг мурғак қалбида сизга бўлган
меҳр ва ҳурмат абадий қолади. Улар албатта сиз орзу қилган комил баркамол
авлод бўлишади.Сизнинг ўчмас хотирангиз қалбларда мангу қолди. Икки
асрга татигулик ишларни йигирма беш йил ичида амалга ошириб,
мустақилликни бизга мерос қолдирдингиз. Доим ҳамма вақт халқим, элим,
юртим, фарзандларим деб яшадингиз. Бугун дунё ёшлари билан тенгма-тенг
кела
оладиган, маьнавияти етук, ғурур ва ифтихор билан, юксалиш ва
интилиш билан яшайдиган ёшларни тарбияладингиз. Ноёб
асар ва доно
сўзларингиз билан Ўзбекистон фарзандлари камол топди, улғайди.
“Ватанимизнинг
келажаги
халқимизнинг
эртанги
куни,
мамлакатимизнинг жаҳон ҳамжамиятидаги обрў-эьтибори, авваламбор,
фарзандларимизнинг униб-ўсиб, улғайиб, қандай инсон бўлиб ҳаётга кириб
боришига боғлиқдир. Биз бундай ўткир ҳақиқатни ҳеч қачон унутмаслигимиз
керак” деган ғояларингиз эсимда. Яна битта ўткир ҳақиқатни айтган эдингиз
ўшанда “Оллоҳ берган умримни халқимнинг бахти, халқимнинг келажаги
учун керак бўлса, фидо қилишга сўз бераман”,-деб. Ҳа,
бугун ана шу
берилган сўзларингиз исботини топди! Отажон! сиз билан суҳбатлашиб
кўнглим таскин топди. Буюклар ҳеч қачон ўлмайди, улар қалбларда мангу
яшайди.
Do'stlaringiz bilan baham: