19-§. Камёб металлар ишлаб чикариш технологияси
Камёб металлар ишлаб чикариш технологияси иш ла
тиладиган хом аш ёнинг хусусиятига металларни ф изик-
кимёвий хоссаларига х,амда ишлаб чикариладиган м а\су-
лотларга булган талабларга боглик.
www.ziyouz.com kutubxonasi
М аълумки маъдан таркибида камёб металлар микдори
жуда кам булгани учун улар бойитилади. Камёб металлар
булган маъданлар таркиби жуда мураккаб булиб, улар воль-
фрам-молибденли, титан-ниобий-танталли, уран-ванадий-
ли, литий-цезийли, вольфрам-сурьмали, ц и ркон и й -н и о -
бийли булиши мумкин. Бундан таш кари, камёб металлар
кимёвий корхоналарнинг \ам да рангли ва кора металлур
гия заводларининг чикиндилари таркибида хдм булади.
Ш унинг учун бу хомашёларни комплекс равиш да ишлаш
ва ундан асосий ма\сулотларни ажратиб олиш катта ахдми-
ятга эга.
Бош лангич ма^сулот таркиби мураккаб булгани учун
ундан тоза хрлда м а\сулот ажратиб олиш га булган талаб
юкори булади, чунки асосий ма^сулот таркибида бошка
моддалар микдори юздан, мингдан, айрим \олларда ун
мингдан бир фоизни ташкил килиш и керак. Айрим метал
лар хоссаларининг якинлиги камёб металларни соф хрлда
олишда катта кийинчиликларни вужудга келтиради, (м а
салан; гафний ва цирконийни, ниобий ва тантални ва бош-
ка камёб ер-металларини ажратишда). Ш унинг учун хом
аш ёларни кайта ишлашда, уларни аралаш малардан тоза
лаш ва соф бирикмаларини олиш асосий максадлардан
бири хисобланади.
Камёб металларнинг \еч бирини айрим хдлда хомашё-
дан тугридан тугри эритиб олиб булмайди. Аввало, маъдан
концентратларида уларнинг бирикмалари ^осил ки ли н а
ди ва улардан асосий ма\сулотлар ажратиб олинади. М аъ
дан концентратларини кайта ишлаш асосан уч боскичда
амалга ош ирилади; яъни а) концентратларни парчалаш;
б) кимёвий тоза бирикмалар олиш (тузлари ёки оксидла
ри); в) тоза кимёвий бирикмалардан металлар олиш.
Биринчи боскичнинг асосий максади—минералларни
парчалаш,уларни асосий массадан ажратиб олиш \ам да эрит
ма ёки чукмада уларнинг микдорини ош ириш . Бунга пиро
металлургия (куйдириш, оксидлаш, суюлтириш ёки
курук
хдйдаш ва бош калар) ёки гидром еталлургия усуллари
(кислоталар ёки ишкорларда эритиш) оркали эришилади.
И ккинчи боскич эса \о си л килинган ким ёвий бирик-
маларни аж ратиш ва тозалаш дан и борат булиб, бунга
чуктириш, дурлаш (кристаллаш ), экстр акц и я ва ион ал-
маш иниш ж араёнлари оркали эриш илади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Учинчи боскич — соф х,олдаги камёб металларни олиш
булиб, унда водород ёки углерод иш тирокида юк,ори тем
пературада кайтариш жараёнлари олиб борилади. Кдйта-
риш усули асосан учта группага булинади (
2 1
-жадвал).
Do'stlaringiz bilan baham: |