76
55-машғулот
Мавзу: Нутқ товуш маданиятини тарбиялаш.
Мақсад: Болаларга «J» товушининг талаффузини бўғинларда, турли сўзларда
мустаҳкамлаш, нутқнинг интонацион ифодалилигини тарбиялаш.
Машғулот учун жиҳоз: Учиб кетаѐтган қўнғизнинг
расми ва жигар рангдаги
қўнғиз ўйинчоғи, кучукча, жўжа, қўнғиз ўйинчоғини солиб қўйиш учун яшикча.
Машғулотнинг бориши: «Тилча уйчасида ўтирган эди,— дейди тарбиячи.—
Бирданига кимнингдир j-j-j-j деб айтаѐтган ашуласини эшитиб қолди.
«Мен бундай ашула айта олмайман, деб хафа бўлди Тилча.— Мен баргларнинг,
ғознинг, шамолнинг, илоннинг ашуласини биламан. Бироқ бу янги ашула мутлақо
бошқача. У қўнғизнинг ашуласига ўхшайди. (Учиб кетаѐтган қўнғиз
расмини
кўрсатади (j-j-j-j-j. Баргларнинг, шамолнинг, илоннинг ашуласи эса бундай эди:
―sh-sh-sh‖, ―shshsh‖ Болалар, ҳозир ўзингизни тилчаларингизга қўнғизнинг
ашуласини айтишга ѐрдам беринг ва бу ашулани айтинг: ―j-j-j-j‖, ―jjj‖.
Сўнгра ҳаракатли ўйин ўйналади.
Бу ўйиннинг номи «Қўнғизлар» деб айтилади. Болалар қўл ушлашиб, доира ҳосил
қиладилар. Доира ташқарисида 6—7 та бола туради. Булар қўнғизлар бўлишади.
«Доира — бу кўп деразаси бор бўлган энг катта хона —
деб тушунтиради
тарбиячи.— Ҳамма кишилар кетишди-ю, лекин хонанинг деразасини ѐпиш
эсларидан чиқиб қолди. (Болалар қўлларини пастга туширишади ва силкитишади.)
Хонага қўнғизлар учиб киришди ва j-j-j-j, jjj деб ғинғиллаб бутун хона бўйлаб
учишди.
Шамол эсиб, деразани ѐпиб юборди. Бироқ қўнғизлар дераза томонга
учишди ва шиша борлигини кўрмай унга урилиб «JJ» деб чиқиш учун очиқ жой
излай бошлашди. Келинглар уларни чиқариб юборамиз. Майли, учиб кетишсин.
Ўйин икки марта такрорланади, сўнгра болалар стулчаларига келиб ўтиришади ва
тарбиячи болаларга ўйин — саҳнага диққат қилишни таклиф этади.
Стул устида кучукча пайдо бўлади.
Мен кучукча Жайронман. Менинг исмим нима экан? Бу саволларга ҳамма болалар
биргаликда ва бир нечта бола алоҳида жавоб берадилар. Мен сизларнинг
олдингизга бир ўзим келганим йўқ. Мен ўзим
билан бирга яна, қани у? Жирафа,
қани сен? Болалар, келинглар уни бирга чақирамиз. «Жирафа, қани сен бу ѐққа
чиқ» дейди кучукча Жайрон. Қани, уни Дилфуза чақириб кўрсин-чи. (4—5 та
боладан сўрайди.)
Жирафа кўринади ва болаларга қараб алланималарни айтади. «Қани сен, қани сен?
Бу ѐққа чиқ. Ахир шундай ҳам илтимос қилишадими?—дейди Жирафа
(Яширинади). «Хафа бўлди,— деб ҳайрон бўлади кучукча Жайрон. Нима унга
ѐқмади экан-а? Болалар унга: Жирафани эркалаб самимий чақириш керак,—
дейишади. Дастлаб 2—3 бола навбатма-навбат, сўнгра ҳамма болалар биргаликда
унча баланд бўлмаган овозда «Жирафа, илтимос, бу ѐққа чиқа қол,— деб
айтишади. Жирафа пайдо бўлади ва шундай дейди: Ана энди кўринаман.
Сизларга
жигарранг қўнғизни ҳам таништираман. Жигарранг қўнғиз, бу ѐққа чиқ, илтимос,
ғинғиллаши эшитилади. (Қўнғиз тарбиячининг столи устидаги яшик ичига
яширинади, у ерда Жирафа ҳам яширинган эди.) Нима учун сен ғўнғиллаяпсан?.
Балки чиқа олмаѐтгандирсан?— деб сўрайди тарбиячи. Чиқа олмаяпти. Шошмай
тур, ҳозир сенга арқон тушираман. Ушла, қўнғиз, эшитаяпсанми? Келинглар
болалар биргаликда «Қўнғиз арқонни ушла»
деб айтамиз, дейди тарбиячи.
77
Қўнғизни тортиб шундай дейди: «Жуда оғир экан»—деб кучукча Жайронни ѐрдам
беришини айтади. Қўнғиз пайдо бўлади ва шундай дейди. «Раҳмат, Жирафа,
раҳмат Жайрон. Мен ҳозир Жирафага ашуламни айтиб бераман.
Қўнғиз ғўнғиллайди: «JJJ-JJJ», Мен Жирафа билан дўстлашдим.
Эшит менинг ашуламни, дўстим Жирафа «JJJ-JJJ». Болалар, келинглар, қўнғизнинг
ашуласини такрорлаймиз, деб айтади тарбиячи. (2—3 та бола буни,
такрорлайдилар) Кучукча Жайрон бирдан хафа бўлади ва «Мен сен билан дўст
эмасми» деб тескари ўгирилиб олади. Нима учун, Жайрон?— деб сўрайди қўнғиз.
Мен ахир сен билан ҳам дўстман. Ҳозир сенга ҳам ашуламни айтиб бераман:
Қўнғиз ғинғиллайди: «JJJ-JJJ».
Мен Жайрон исмли кучукча билан дўстман.
Унга ашуламни баралла айтаман:
«JJJ-JJJ».
Кучукча Жайрон: «Раҳмат, дўстим қўнғизжон
Мен қўнғиз билан жўраман
Ҳеч ундан ажралмасман.
Do'stlaringiz bilan baham: