МАХТУМҚУЛИ ТЎЙИДА ЎЗБЕК КЎЗАСИ
Ҳайъатда ярқираб, кўз қамаштирар
Ч инни косалару бир чинни кўза.
Қараганинг сайин эс адаштирар,
Ҳар қайси гўёки яхлит фируза.
Н ақш лари чиннисоз дилидай ёрқин...
Ўзбек тўёнаси катгакон тўйга.
Я л-ял ёнар эди фируза ёлқин,
М ен ҳам лол қарардим, чўмгандим ўйга:
Ўзбек тупроғидан ясалмиш чинни,
Н ечоғлик
нафосат заррин хатида,
И стасанг бол тўлдир, истасанг — ш инни,
Н ечоғлик фусун бор эл санъатида!
Н ечоғлик даҳо бор, нечоғлик маъно,
Н ечоғлик жило бор сеҳр қудратида,
Ш ундоқ бир кўзани, қайдам, Бобуршоҳ
Кўролганми чексиз салтанатида!
Бунда не эллардан ўтирар қўноқ:
Бунда етти икдим йўлчилари бор,
Ҳинду, Чину М ажор, Болқону Қозоқ,
Турк, Слав ҳам Мўғул, Татару Болқор...
Кўзадан кўз узмас эди кенг зал ҳам.
Гўё Махтумқули туғилган кунда —
Дунё адиблари бўлган эди жам,
Туркманлар тўйида, шундай тўкинда;
Санъат саройида, о қ кошонада,
Фузулий, Хайёмнинг шўх
даврасида,
Юз Ҳотамдан сахий шу тўйхонада —
Н изом ий, П уш киннинг чўғ даврасида
Даврюнга яраш иқ шодиёнада,
111
Гўё шеър шаробин элексир мисол
Зумрад косаларга лим-лим тўлдириб,
Барчани этиб лол,
Қардоши тўйига завқ,
ф айз келтириб,
Улашарди жами қўноқларга жом -
Навоий бобом...
Ашхабад
оқсоқол
Бир оқсоқол кўрдим - бўйи чинордек,
Эгнида банорас, кўкраги очиқ,
Қора чақм оқ каби ял-ял қорачиқ,
Билакларда йўлбарс қуввати бордек.
Кўчалардан ўтар секин, салмокдор,
Ҳар одими epra титроқ солгудай,
Ернинг
танобини тортиб олгудай,
Ошкор бир савлат, ботирлик ошкор.
Йўллардан ўтади — биллур шаршара,
Ж арлар, ёнбағирлар, довонлар таниш.
М евазорлар таниш , қўрғонлар таниш ,
Ўн олти ўғил-қиз, қи рқ бир невара.
Йўллардан ўтади — гўё бобойга
Она табиатнинг ўзи таъзимкор,
Одамлардай гўё саломга тайёр,
Бобойни кўрганда тўлар чиройга.
Белида тўрт белбоғ, қўлида асо,
Ш у ж ойларнинг тўнғич ҳукмронидек,
Ўтмиши, бугуни, пок вю кдонқдек
Ақли луқмонлардан тўлиқ ва расо.
Қора терга ботиб экаркан ғўза,
Эгнидаги тўни эди юз ямоқ.
Булоқ бўйларида қақраркан томоқ...
Бахт у пайт тупроққа кўмилган кўза,
Қора терга ботиб яратаркан боғ,
Лекин
мевасини татий олмасдан,
114
Ноласи учаркан олис Олмосдан,
Соқол оқаргунча дил бўлмабди чоғ...
Йўллардан ўтади — тоғ янглиғ ўмров,
Ҳали не юкларни кўтаролгудек,
Ҳали не тоғларга панжа солгудек,
Ҳали ҳам юртида мисоли кам дов.
М еҳнаткаш инсонга хос кўрк ва савлат,
Табиатдай барҳақ, барҳаёт, эзгу.
Ҳа, пийри бадавлат деганлари шу,
Ю з бир шоҳдан ортиқ пийри бадавлат.
Do'stlaringiz bilan baham: