Dilorom qosimova menejment nazariyasi

B osh qarishga  tiz im la sh tir ilg a n   qarash
M e n e jm e n tg a   birinchi  qiziqish  1911-yilda  k uzatilgan.  Xuddi 
o'sha  paytda  F re ie r ik   U.  Teylor,  a n ’anaviy  ravishda,  m enejm entni 
ilm  va  tadqiqotning  mustaqil  sohasi  deb  tan  olinishning  boshlanishi
24

---

deb  hisoblangan  «Ilmiy  boshqaruvning  tamoyillari»  degan  kitobini 
nashr  etdi.  Albatta,  tashkilot  maqsadlariga  unumli  ravishda  erishish 
u c h u n   uni  tizim lashtirilgan  holda  boshqarish  tu sh u n c h a s i  darhol 
paydo  bo'lmagan.  Bu  konsepsiya  uzoq  muddat  mobaynida,  XIX  asr- 
ning  o'rtalaridan  boshlab  asrim izning  20-yillarigacha  rivojlanib  kel- 
gan.  M e n e jm e n tg a   dastlabki  qiziqishning  asosiy  kuchi  Angliyada 
b oshlangan  sa n o a t  inqilobi  bo'lgan.  A m m o,  m e n e j m e n tn in g   o'zi 
tashkilotning  rivojlanishiga  va  muvaffaqiyatiga  jiddiy  hissa  qo'shadi 
degan  g'oya  ilk  bor  Am erikada  paydo  bo'ldi.
Bir  n e c h a   om illar  z a m o n a v iy   m e n e j m e n t n i n g   v a ta n i  n e g a  
aynan  A m erika  bo'lganini  t u s h u n ish g a   yordam   beradi.  Q o 's h m a  
S h ta tla r  XX  a sr  boshlarida  inson  o 'z in in g   kelib  chiqishi,  millati 
bilan  bog'liq  bo'lgan  qiyinchiliklarni  o ‘z.ining  omilkorligini  namoyon 
qilib  yengib  chiqishini  yaqqol  n am oyon  etg an   yagona  m am lakat 
edi.  O 'z   taqdirini  y a x s h ila s h g a   intilgan  millionlab  yevropalikiar
XIX  asrda  A m erik a g a  ko'chib  kelishdi,  bu  esa  m e h n a t s e v a r   in- 
sonlardan  iborat  b o'lgan  g 'o y a t  k a tta   ish  kuchi  bozorini  tashkil 
etdi.  Q o 'sh m a   S h ta t la r   paydo  bo'lganidan  boshlab  ta'lim   olishni 
xohlagan  b archa  insonlar  uch u n   t a ’lim  g'oyasini  jiddiy  ravishda 
qo'llab  kelgan.  T a ’lim  b izn es d a  h a r  xil  rollarni,  shu  ju m la d a n , 
m e n e jm e n tn i  in tellektuallik  bilan  bajarish g a  qobiliyatli  insonlar 
sonining  o's ish ig a  y orda m   berdi.  Qurilishi  XIX  asr  oxirida  tugal- 
langan  t r a n s k o n tin e n ta l  te m ir  yo'llar  A m erikani  dunyodagi  e n g  
yirik  y a g o n a   b o z o r g a   aylan tird i.  Qiziq,  o 's h a   p a y td a   b iz n e sd a  
davlat  m e n e jm e n ti  deyarli  m avjud  em as  edi.  A ra lash m aslik   o'z 
biznesi  rivojining  boshlarida  m uvaffaqiyatga  erish g a n   tadbirkor- 
larga  m onopoiistlarga  aylanishga  imkon  berar  edi.  Bu  va  boshqa 
omillar  yirik  tarmoqlar,  yirik  korxonalarning  tashkil  topishini  tezlash- 
tirdi.  B ularning  h am m asi  m e n e jm e n tn in g   rasm iyatchilik  usuliari- 
ni  talab  qilardi.
M e n e jm e n tn in g   fan,  ilmiy  tadqiqot  sohasi  sifatida  paydo  bo'lishi 
va  shakllanishi,  qisrnan  k a tta   biznes  ehtiyojlariga  javob,  qisman 
sanoat  inqilobi  davrida  yaratilgan  texnik an in g   afzalliklaridan  foy- 
dalanishga  urinish,  qism an  ishni  bajarishning  e n g   sam arali  usul­
larini  topish  ishtiyoqida  bo'lgan  bir  nechtagina  qiziquvchan  inson- 
larning  yutu g 'i  edi.

---

M ene jm e n tn in g  ilmiy  fan  kabi  rivoji  birin-ketin  oldinga  qo‘yilgan 
qator  qadamlardan  iborat  bo'lmagan.  To‘g ‘risi,  bu  -   ko'pincha  bir- 
biriga  mos  bo'lgan  bir  necha  yondashuvlar  edi.  M enejm ent  obyekt- 
lari  -   bu  texnika  ham,  insonlar  ham  edi.  Demak,  m enejm ent  naza- 
riyasidagi  muvaffaqiyatlar  m enejm ent  bilan  bog'liq  bo'lgan  mate- 
m atika,  muhandislik  fanlari,  psixologiya,  sotsiologiya  va  antropo- 
logiya  kabi  boshqa  sohalardagi  muvaffaqiyatlarga  bog'liq  edi.  Bu 
bilim  sohalarining  rivojlanishiga  qarab,  m enejm ent  sohasidagi  tad- 
qiqotchilar,  nazariyachilar  va  am aliyotchilar  tashkilotlarning  mu- 
vaffaqiyatiga  t a ’sir  qilgan  omillar  to'g 'risida  ko'proq  bilib  borish- 
gan.  M utaxassislarga  bu  ilmlar  nega  oldingi  nazariyalar  amaliyot- 
dagi  tekshiruvlarga  bardosh  bera  olmaganligini  tushunishga  ham- 
da  m enejm en tg a  yangicha  yondashuvlar  topishga  yordam  bergan.
S h u   bilan  bir  paytda  dunyo  tez  o'zgarishlar  sahnasi  bo'lib  qol- 
gan.  Borgan  sari  ilmiy-texnik  yangiliklar  tez-tez  va  m a ’noli  bo‘la 
bordi  ham da  h u k u m a tla r  biznesga  o'z  m unosabatlarini  q a t ’iyroq 
bildirishni  boshladilar.  Shu  va  boshqa  omillar  m enejm ent  tafakkuri 
vakillarini  tashkilotga  nisbatan  tashqi  aloqalar  borligini  chuqurroq 
aniqlashga  m ajbur  etdi.  S hu  m aqsad  uchun  yangi  yondashuvlar 
ishlab  chiqildi.