Parrandalarda ovqat ҳazm qilish tizimi kasalliklari



Download 1,69 Mb.
bet20/31
Sana20.02.2022
Hajmi1,69 Mb.
#460203
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   31
Bog'liq
2 Цистология хужайралар тузилиши ва назарияси

Центриоллар жуда майда, зич таначалар бўлиб, одатда жуфт ҳолда (диплосома) жойлашади. Диплосома очроқ бўялувчи цитоплазма билан ўралган. Ундан радиал йўналишда цитоплазмага тарқалувчи фибриллалар центросфера дейилади. Центриоллар ва центросфера ҳужайра маркази деб номланади.

Центриоллар жуда майда, зич таначалар бўлиб, одатда жуфт ҳолда (диплосома) жойлашади. Диплосома очроқ бўялувчи цитоплазма билан ўралган. Ундан радиал йўналишда цитоплазмага тарқалувчи фибриллалар центросфера дейилади. Центриоллар ва центросфера ҳужайра маркази деб номланади.

Ҳужайра маркази бўлинаётган ҳужайрада митотик дук (урчуқ) ҳосил бўлишда қатнашади. Центриолларнинг нозик ички тузилишини фақат электрон микроскоп ёрдамида ўрганиш мумкин бўлади. Центриол Ковакли цилиндр шаклида бўлиб, унинг девори ҳар бири учта микронайчага эга 9 триплет (учталик)дан иборат.

Центриолнинг йўғонлиги 0,2 мкм атрофида, узунлиги эса 0,3-0,5 мкм келади. Ҳар бир центриол структурасиз ёки ингичка толалардан иборат матрикс билан ўралган. Интерфазадаги ҳужайранинг “она” ва “қиз” центриоллари фарқланиб, “қиз” центриолнинг учи “она” центриола юзасига тўғри бурчак ҳосил қилиб йўналган.

Ҳужайра митозга тайёрланаётганда сентриоллар сони икки марта ортади. Бунда диплосомалар центриоллари бир-биридан узоқлашади ва ҳар бири ёнида “қиз” центриол ҳосил бўлади. Бунда “она” центриол бўлинмайди, балки унинг ёнида, унга нисбатан перпендикуляр жойлашган янги (“қиз”) центриол ҳосил бўлади.

Ҳужайра митозга тайёрланаётганда сентриоллар сони икки марта ортади. Бунда диплосомалар центриоллари бир-биридан узоқлашади ва ҳар бири ёнида “қиз” центриол ҳосил бўлади. Бунда “она” центриол бўлинмайди, балки унинг ёнида, унга нисбатан перпендикуляр жойлашган янги (“қиз”) центриол ҳосил бўлади.

Центриол тубулиндан микронайчалар ҳосил бўлишига индуктив таъсир кўрсатади.

Тукчалар ва хивчинлар махсус ҳаракат органеллалари бўлиб, турли организмларнинг айрим ҳужайраларида учрайди. Тукчаларнинг узунлиги 5-10 мкм, йўғонлиги 20 нм га тенг, хивчинчаларнинг узунлиги эса 150 мкм гача етади.


Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish