Parrandalarda ovqat ҳazm qilish tizimi kasalliklari


Гистон эмас оқсиллар интерфазадаги ўзакнинг оқсил матрикси дейилувчи тўр ҳосил қилиб, ўзакнинг ўзига хос структураси ва метаболизмини белгилайди



Download 1,69 Mb.
bet27/31
Sana20.02.2022
Hajmi1,69 Mb.
#460203
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   31
Bog'liq
2 Цистология хужайралар тузилиши ва назарияси

Гистон эмас оқсиллар интерфазадаги ўзакнинг оқсил матрикси дейилувчи тўр ҳосил қилиб, ўзакнинг ўзига хос структураси ва метаболизмини белгилайди.

Гистон эмас оқсиллар интерфазадаги ўзакнинг оқсил матрикси дейилувчи тўр ҳосил қилиб, ўзакнинг ўзига хос структураси ва метаболизмини белгилайди.

Ўзакча. Одатда ҳамма тирик эукариот ҳужайраларнинг ўзагида бир ёки бир неча юмалоқ шаклдаги, 1-5 мкм катталикка эга ва ёруғликни кучли синдирувчи структура - ўзакча кўринади.

Ўзакча РНКга бой, бинобарин, базофил бўялади. У ўзакдаги энг зич тузилма бўлиб, хромосоманинг ҳосиласи ҳисобланади ва интерфазада фаол равишда РНК синтезлайди. Ўзакча рибосомал РНК ва рибосомалар ҳосил бўладиган жой эканлиги аниқланган.

Ўзакчанинг тузилиши бир хил эмас: ёруғлик микроскопида унинг нозик толадор тузилишини кузатиш мумкин. Электрон микроскопда толадор ва донадор қисмлар кўринади. Доначаларнинг диаметри 15-20 нм, фибриллаларнинг йўғонлиги 6-8 нм.

Фибриллалар рибонуклеопротеид ипчалар, доначалар эса рибосомаларнинг шаклланаётган қисмлари ҳисобланади.

Фибриллалар рибонуклеопротеид ипчалар, доначалар эса рибосомаларнинг шаклланаётган қисмлари ҳисобланади.

Интенсив равишда РНК синтезланаётганда ўзакчада кўп миқдорда доначалар кўринади, бундай синтез тўхтаганда ўзакча базофил зич фибрилляр таначага айланади. РНК синтезини сусайтирувчи моддалар (актиномицин, сиклогексимид, гидрооксимочевина ва б.) ўзакча структурасининг ўзгаришига сабаб бўлади.

Ўзак шираси оқсилнинг коллоид эритмаси бўлиб, гематоксилин-эозинда бўялмайди. У метаболитлар тез диффузияга учрайдиган ва рибосома рибонуклеопротеидлари ҳамда РНК молекулалари ўзак пораларига қараб ҳаракатланадиган муҳитдир. Тирик модданинг ҳужайравий тузилишга эга бўлмаган шакллари. Ҳайвон организми тўқималарида ҳужайралардан ташқари симпласт, синцитий ва анчагина миқдорда ҳужайралараро моддалар ҳам учрайди.

Aйрим ҳолларда каттагина ҳажмга эга бўлган протоплазма ҳужайраларга бўлинмаган бўлиб, кўплаб ўзаклар ва ситоплазмага хос органеллалар сақлайди. Бундай тузилмалар симпласт (сун-биргаликда, пластос-ҳосил бўлган, ташкиллашган) деб аталади.


Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish