П. С. Султонов, Б. П. Ахмедов олий ўқув юртлари учун дарслик



Download 1,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/116
Sana22.02.2022
Hajmi1,65 Mb.
#116681
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   116
Bog'liq
Экологи фани буйича уқув қуланнма

термосфера қавати жойлашган. Унинг баландлиги ердан 200-300 км.гача боради. Бу ерда
ҳарорат яна ортиб 1000
О
С атрофида бўлади. Ионосфера қаватидан кейин эгзосфера қавати
келади. Унинг энг юқори чегараси ер сатхидан 2000 км.баландликда жойлашган. Бу
қаватнинг юқори қисмида атмосферанинг асосий таркиби нейтрал водороддан, протон ва
электронлардан ташкил топган. 
Энг тоза ҳаво океан сувлари устидадир. +ишлоқлар устида ҳаводаги чанг зарралари
миқдори океан юзасидагига нисбатан 10 баробар, шаҳарлар устида 35 баробар, саноат
корхоналари устида 150 баробаргача ортиқ бўлади. Ҳавонинг чанг билан ифлосланиши
асосан, ер сатхидан 1,5-2 км. баландликкача кузатилади ва қуёш нурларини ёзда 20 % ини,
қишда 50 % ини тутиб қолади. Ерда ҳаётнинг давом этиши, асосан ҳавонинг тозалигига
боғлиқ. Масалан, инсон овқатсиз ва сувсиз бир неча кун яшай олиши мумкин, аммо ҳавосиз
фақат 5 минутгина яшайди. Бир киши кунига 1 кг. овқат ва 2 литр сув истеъмол қилиб, 25
кг. ҳавони нафас олиш учун сарфлайди. 
Тоза ҳаво фақат инсон учунгина эмас, балки ҳайвонот ва ўсимлик дунёси учун,
шунингдек, антибиотиклар, ярим ўтказгичлар, юқори аниқликка эга бўлган ўлчов асбоблари
ишлаб чиқарадиган саноат тармоқлари учун ҳам зарурдир. 7-жадвалда атмосфера
ҳавосининг газ таркиби, хажми ва массасининг 1995 йилга қадар бўлган холати тўғрисида
маълумотлар келтирилган.
7-жадвал
Атмосфера ҳавосининг таркиби
(1965 -1995 йиллар давомида ҳаво таркибига антропоген таъсирлар ҳам ҳисобга олинган,
манба: Grow-Hilled )
Газлар номи
Хажми бўйича, %
Массаси бўйича, %
Азот
Кислород
Аргон
Карбонат ангидрид
Неон
Гелий
Метан
Криптон
Азот оксидлари
78.01
20.95
0.93
0.036
1.8*10
-3
5.24*10
-4
1.7*10
-4
1.14*10
-4
5*10
-5
75.53
23.14
1.28
0.051
1.25*10
-3
7.24*10
-5
9.41*10
-5
3.3*10
-4
7.6*10
-5
Кўриниб турибдики, ушбу газлардан иккитаси хажми бўйича асосий таркибни ҳосил
қилади. Булардан азот 78% ни, кислород эса 21% ни ташкил қилади. Бу газларни
макрогазлар деб аташ қабул қилинган. Булардан ташқари ҳаво таркибида 1 % атрофида


микрогазлар деб аталувчи газлар ҳам мавжуд. Микрогазларга углерод қўш оксиди(СО
2
),
углерод оксиди, озон, сув буғлари, метан, аммиак, азот оксидлари ва бошқалар киради.

Download 1,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   116




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish