П. С. Султонов, Б. П. Ахмедов олий ўқув юртлари учун дарслик



Download 1,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/116
Sana22.02.2022
Hajmi1,65 Mb.
#116681
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   116
Bog'liq
Экологи фани буйича уқув қуланнма

Сунъий сув омборлари. Кейинги 40-50 йил мобайнида катта дарё сувлари ёрдамида
электр қуввати олиш учун бир қанча сув омборлари қурилди. Масалан, Ўзбекистон
дарёларида кўплаб сув омборлари қурилган бўлиб, улардаги сувнинг хажми 10 млрд.м
3
ни
ташкил қилади. (22-расм). Улар туфайли ҳозир Амдураё ва Сирдарёнинг тез оқар сувлари
анча жиловланган. Туямўйин сув омбори, +айроққум, Чордара ва бошқа сув омборлари
Ўзбекистоннинг иқтисодий тараққиётида катта роль ўйнамоқда. Саноат корхоналарининг
кенг кўламда ривожланиши, аҳоли турар жойларининг кўплаб қурилиши, янги
шаҳарчаларнинг пайдо бўлиши сувга бўлган эхтиёжни муттасил оширмоқда. Шунинг учун
сув йиғиш мақсадида дарёларга тўғонлар қурилиб, ер майдонларини суғориш каби
муаммолар хал қилинмоқда. Сув омборлари сувининг таркиби дарё сувлари, ёғин-сочин ва
оқава сувлар таркибидан фарқ қилади. Сув омборлари сувининг ўзига ҳослиги шундаки,
уларнинг юза сатхи сув миқдорига нисбатан катта бўлади. Шунинг учун ундаги сув тез
минераллашиб шўрланиш даражаси ортиб боради. Сув омборларидаги сувларнинг яна бир
ҳусусияти шундаки, улар ёзда кўкариб кетади. Бунга сабаб сувда микроскопик
ўсимликларнинг ривожланиши, сувнинг органик моддалар билан бойиши натижасида
водород сулфидни пайдо бўлиши ҳамда сувда эриган оксигенларни камайиб кетишидир.
Бунинг оқибатида сув омборларидаги балиқлар ва бошқа сувда яшовчи жониворларини
қирилиб кетиши кузатилади. Сув омборлари сувига нисбатан дарё сувлари анча тоза бўлади,
дарё сувлари доимо ҳаракатда бўлганлиги сабабли ўз-ўзини тозалаш жараёнлари тез
суръатлар билан кечади, маълум турдаги бактериялардан ҳоли бўлади, органик моддалар ўз
навбатида зарарсиз минерал тузларга айланади. Сув омборларини қуриш жуда кўп
муаммоларни келиб чиқишига сабаб бўлади. Масалан, тўғон юқорисида сув сатхи
кўтарилиб, атрофдаги кўп жойларни сув босади, ер ости сувлари кўтарилади, натижада у
ерларга бирорта ҳам объектлар қуриб бўлмайди.
22-расм. Марказий Осиё мамлакатлари бўйича Сирдарё хавзасида йирик сув омборларининг
жойлаштирилиши.

Download 1,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   116




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish